Kome ne trebaju vize za Srbiju, zašto i kako će se vizna politika menjati? 1

U ovom trenutku vizna politika Srbije i Evropske unije razlikuje se za oko 20-ak zemalja. To znači da dok je građanima ovih država potrebna viza da bi ušle u Šengen zonu, sa Srbijom imaju bezvizni režim. Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, to bi uskoro moglo da se promeni kako Srbija ne bi bila zemlja koju migranti koriste da bi došli do Zapadne Evrope.

Vučić je juče, nakon sastanka posvećenom između ostalog migracijama u Budimpešti, kazao da ponovo imamo povećan dolazak sirijskih, pakistanskih, avganistanskih izbeglica. On je dodao i da je do sada registrovano oko 17.600 iz Rusije i Ukrajine zajedno.

– To je sve nemali teret za jednu relativno malu zemlju, kazao je Vučić, istakavši da će Srbija do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku s viznom politikom EU, tako da Srbija „neće moći da se koristi kao ulazna zemlja za ilegalne migracije“.

Nemanja Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan, smatra međutim da iza ove najave ne stoji namera da se zaustave ilegalne migracije već da se koliko-toliko izađe u susret zahtevima Evrope, koja sve glasnije traži usaglašavanje sa svojom spoljnom politikom, posebno nakon što je Rusija napala Ukrajinu.

– Srbija već ima vizni režim za većinu zemalja koje su problematične u smislu velikog broja migranata koji dolazi iz njih. Mislim dakle na Pakistan, Bangladeš, pojedine afričke države… S druge strane postoje zahtevi EU za usaglašavanjem sa spoljnom politikom, među kojima je i uvođenje sankcija Rusiji. Mislim da Srbija ovim potezom želi da se koliko-toliko usaglasi sa tekovinama EU – navodi Štiplija.

Od Rusije do Gvineje Bisao bez viza za Srbiju

Poslednji izveštaj Evropske komisije konstatuje da vizna politika Srbije nije usklađena sa evropskom.

– Državljanima sledećih zemalja potrebna je viza za ulazak u Šengen zonu dok to nije slučaj i za Srbiju: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indija, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam, Tunis i Turska – navodi se u izveštaju i dalje dodaje da je Komisija preporučila uvođenje viza pre svega onim zemljama iz kojih dolazi velik broj ilegalnih migranata ili koje predstavljaju bezbednosni rizik.

Govoreći juče predsednik Vučić nije precizirao kome će vize biti uvedene do kraja godine.

Nemanja Štiplija kaže da ne veruje da će se na tom spisku naći Rusija.

– Sumnjam da će biti uvedene vize za Rusiju bar u ovom trenutku – kaže sagovornik Danasa.

Upitan šta može da bude interes Srbije za održavanje bezviznog režima sa ostalim zemljama on ističe ekonomske faktore.

– Na jednoj strani i naši državljani slobodno mogu da putuju u te zemlje. Na drugoj, radi se o ekonomskoj saradnji sa zemljama kao što su Kina, Azerbejdžan, Turska – navodi Štiplija.

Stahinja Subotić iz Centra za evropske politike bezvizni režim dovodi u vezu i sa Kosovom.

– Najava predsednika Vučića je iskorak pošto duži niz godina nismo delovali u skladu sa zahtevima o viznom usklađivanju iz EU. Verujem da je predsednik sa namerom bio nejasan u pogledu zemalja kojima nameravamo da uvedemo vize i verujem da će se napraviti interni dogovor, te da se to neće izvlačiti u prvi plan. Ako se ovo odnosi na afričke i azijske zemlje, to potencijalno može unazaditi odnose sa tim državama a one nam mogu pomoći oko Kosova – navodi Subotić.

Među prethodno navedenih 20-ak zemalja velika većina nije priznala ili su u međuvremenu povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

Nemanja Štiplija međutim ističe da trenutni bezvizni režim nije vrsta kontrausluge za nepriznavanje Kosova, navodeći kao primer afričke zemlje koje nisu priznale Kosovo a čijim građanima su potrebne vize za ulazak u Srbiju.

Obojica Danasovih sagovornika međutim podsećaju na primer od pre par godina kada je Srbija uspostavila bezvizni režim sa Iranom nakon čega je usledio veliki priliv građana iz ove zemlje zbog čega su vize ubrzo vraćene.

Vize za Iran su ukinute 2017, a tada je to obrazloženo ekonomskom saradnjom mada su pojedini analitičari to dovodili u vezu sa nepriznanjem nezavisnosti Kosova.

Usledio je dolazak velikog broja ljudi iz Irana, koji su preko Srbije pokušavali da dođu do zemalja EU. Nakon pritiska iz Evrope, vize su vraćene godinu dana kasnije. Iran je inače i posle toga zadržao svoj stav o nepriznanju nezavisnosti Kosova.

Poseban vid migracija – Burundi, Indija, Tunis

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kazao je za RTS da se najavljeno uskladjivanje viznog režima Srbije i EU odnosi na ljude koji u Srbiju dolaze preko aerodroma i tako pokušavaju da nastave dalje ka Evropi.

– To je jedan drugi vid migracije, to su ljudi iz Tunisa, Indije, Burundija i za njih Srbija treba da uskladi vizni režim kao i zemlje EU, da im uvede vize, neka ograničenja koja bi smanjila takvu migraciju, rekao je Đurović, prenela je Beta, naglašavajući da su to zemlje iz kojih najviše migranata dolazi u Austriju i Mađarsku.

Na pitanje da li bi to uskladjivanje moglo da bude sprovedeno do kraja godine, kako je najavljeno, Đurović je rekao da je jako teško to sprovesti, kao i zaključivanje sporazuma o readmisiji sa zemljama iz kojih ljudi dolaze.

Đurović je objasnio da sve više ljudi dolazi u Srbiju i da je po njihovim procenama do septembra više od 70.000 ljudi ušlo i najverovatnije u velikom broju izašlo iz zemlje.

Po njegovim rečima, najveći broj izbeglica u Srbiju dolazi kopnenim putem, iz pravca Grčke, Turske i Bugarske, dnevno i do 300 ljudi, ali oni uglavnom žele da nastave dalje i retko se zadržavaju u Srbiji.

Kako je objasnio, najveći broj ljudi dolazi iz Avganistana, njih 40 odsto, dok su Sirijci drugi po brojnosti.

Đurović je dodao i da je do septembra u Srbiji 17.900 Ukrajinaca prijavilo boravak, a 95.000 prošlo kroz Srbiju, kao i da su došle desetine hiljada Rusa, možda i više od 50.000, i ocenio da će taj broj nastaviti da raste uzimajući u obzir tamošnju situaciju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.