Konkurencija po ukusu domaćina

Čudna aroma turske selekcije

Svakom poznavaocu košarke jasno je da reprezentacija Turske poseduje igrače izuzetnog individualnog kvaliteta. Osim na poziciji krila, domaćin ovogodišnjeg Svetskog prvenstva dobro je pokriven na svim pozicijama. U individualnom smislu najviše se ističu Turkuoglu, uzdanica Finiksa, kao i centri Ašik, Erden i Savaš. U odnosu na konkurente u grupi, Turci se mogu pohvaliti da njihov krilni centar Iljasova poseduje sve karakteristike veoma zahvalne četvorke. Šut sa poludistance i za tri poena kao i prodor igra licem prema košu jesu njegove najkvalitetnije osobine. Ne može se pohvaliti leđnom tehnikom, dok u odbrani često ima problema sa fizički jačim igračima. Najveća mana domaćina jeste uigranost. Organizacija napada im je osetno spora, jer u svom sastavu nemaju kompletne plejmejkere. Godinama već na mestu jedinice rotiraju iste igrače. Tunčeri, Arslan i Guler nemaju kvalitetan šut, kao ni prodor. Slabo „otvaraju“ kontranapad, zbog čega „crveni“ igru baziraju pod košem i na domišljatost Hidajeta Turkuoglua. Ukoliko ih protivnik pročita, male su im šanse za uspeh. Turska, najverovatnije, neće imati većih problema u prvoj fazi takmičenja, ali san o medalji može biti dosanjan samo uz pomoć kolektivnog duha iz čarobne lampe.

Oštre grčke kandže

Novi selektor Grčke Jonas Kazlauskas znatno je povećao disciplinu u igri „Helena“, što je naročito bilo vidljivo za vreme pripremnih mečeva. Brojne ubedljive pobede u prijateljskim mečevima, dokaz su kvaliteta zvanično treće reprezentacije na Starom kontinentu. Grci su dobro popunjeni na svim pozicijama, naročito na mestima jedinice i beka šutera. Dijamantidis i Spanulis godinama već igraju zajedno u nacionalnom dresu. Iako su obojica zapravo plejmejkeri, uspešno nastupaju u paru. Saradnja sa visokim košarkašima im je zaista kvalitetna, kao i prodor igra. Dijamantidis sigurno ima najbolji ulaz u Evropi, dok su obojica prilikom šuta konstantni. Zizis i Kalates jesu „zlatne rezerve“. U odbrani usled polupresinga na svojoj polovini lako mogu da poremete rivalski napad. Brzo razvijaju kontranapad, kao i polukontru. Grci su nešto slabiji na krilu. Perperoglu i Vasilidis ne spadaju u grupu izrazitih šutera, dok su Printezis i Focis skloni oscilacijama u toku meča. Nijedan od njih na mestu četvorke ne poseduje kvalitetnu leđnu tehniku zbog čega se često izvlače na šut. Karakteristično je za „Helene“ da gotovo svi, pa čak i centri, učestvuju u kontranapadu. Ukoliko Burusis ne bude mogao da nastupi zbog povrede, unutrašnja igra „plavaca“ mogla bi da pretrpi određene promene. Skorcijanidis snagom dominira u reketu, ali nije u stanju da duži vremenski period provede na parketu. Vugiukas bi mogao da bude prijatno iznenađenje, ali je generalni utisak da Grčka u Tursku odlazi sa odličnim „pedigreom“.

Slabašna Rusija

Mada je selekcija Rusije sastavljena od iskusnih, ali i nešto mlađih igrača, osim Mozgova i donekle Bikova, Krijape i Monije, a bez Holdena, „zbornaja“ jednostavno nema vrhunske pojedince. Rusi na mestima dvojke i trojke mogu da računaju na solidne košarkaše poput Hvostova, Ponkrašova, Fridzona i Monije koji nikako ne spadaju u krem evropske klupske košarke. „Krvna slika“ im je nešto bolja pod košem, gde Mozgov, Krijapa, Kaun i Voroncevič mogu konkurentima da pruže jači otpor. Mozgov je dobar centar. Koordinacija pokreta mu je izuzetno kvalitetna, šut solidan, a leđna tehnika sasvim zadovoljavajuća. Krijapa je iskusan igrač, kome je prodor, naročito u desnu stranu, veoma kvalitetan. Viktor je u mlađim selekcijama igrao na trojci, tako da je savladao tehniku i napad licem prema košu, ali je njegova igra u odbrani poprilično tanka. Često ima problema sa ličnim greškama, kao i Kaun. Saša je fizički veoma jak, dominira pod samim košem, ali čim izađe iz reketa izgleda kao „Alisa u zemlji čuda“. Rusima bi prolaz u drugi krug bio „puna kapa“, a svaki bolji rezultat ravan „svetskom čudu“.

Portoriko – sinonim za „tempiranu bombu“

U istoriji svetskih prvenstava Portoriko je bio u stanju da iznenadi favorite turnira. Pred njim su poklekli tadašnja Jugoslavija, SAD, Argentina, Rusija, što na najbolji način ilustruje njihov večiti potencijal. Portoriko je poznat po odličnoj školi igrača, naročito bekova. U ovom sastavu poseduju košarkaše sa pristojnim stažom i ulogom u NBA ligi. Barea i Arojo odlično su obučeni plejmejkeri. Sjajne tehnike, veoma su nezgodni u igri jedan na jedan, kao i prilikom šuta. Portoriko, osim iskusnog Santijaga, nema centre vrhunskog kvaliteta, kao ni krila. Dijaz i Rivera mogli bi da iznenade na mestu jedinice i dvojke, dok bi Ramos sa 220 centimetara trebalo da namuči rivalske centre. Portoriko bi lako mogao da iznenadi favorite. Za očekivati je da će proći u drugu fazu, a posle je sve moguće.

Bez Minga nema ni Kine

Zbog konstantnih problema sa kolenom i stopalom, Jao Ming je mnogo bliži penziji nego povratku na parket. Bez njega, reprezentacija Kine spada u red prosečnih selekcija, nedovoljno kadrih da ozbiljno ugroze favorite. Uzdanica Nju Džersija Đijan Lijan jeste odlična četvorka, ali je njegovo znanje nedovoljno za reprezentaciju čija bekovska linija jednostavno ne može da konkuriše većini selekcija na šampionatu. Svaka pobeda Kine u Turskoj biće lep podstrek za izabranike Boba Donalda. Teško je očekivati da „crveni“ mogu iznenaditi Tursku, Grčku, Portoriko ili Rusiju, zbog čega će njihov meč sa Obalom Slonovače ličiti na derbi začelja.

Obala Slonovače, francuska škola sa američkim začinom

Veći broj igrača Obale Slonovače košarkaško obrazovanje stekao je u Francuskoj. Pojedinci su na „specijalizaciju“ otišli u SAD, dok je nekolicina njih rođena i u inostranstvu. Kao i većina afričkih selekcija, pretanki su na mestima centra. Upravo iz tih razloga neguju brzu košarku sa puno kontranapada. Uglavnom forsiraju igru jedan na jedan, pri čemu često šutiraju iz nerezonskih situacija. U toku priprema učestvovali su na jakim turnirima. U više navrata ubedljivo su poraženi, ali su takođe uspeli da steknu veliko iskustvo. 

2108