Koordinatorka Sigurne kuće: Od početka ove godine u Srbiji ubijena 21 žena, niko se ne bavi uzrocima 1Foto: Pixabay/Tumisu

Od početka 2022. godine u Srbiji je ubijena 21 žena, rekla je FoNetu koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević i ukazala da je najveći problem to što se svi bave samo posledicama nasilja nad ženama, a uzrocima skoro niko.

S obzirom na to da su 2021. godini ubijene 24 žene, a da 2022. još nije gotova, ona u serijalu razgovora Stigma nije isključila mogućnost da će biti još tragedija.

„Mi i dalje govorimo da svaka druga žena trpi psihičko nasilje, ali to su podaci stari 15 godina“, rekla je Stanojević i dodala da bi anketiranje trebalo da se sprovodi uporedo sa popisom stanovništva koje nas očekuje ove godine.

Kako je nagasila, trebalo bi sprovesti veliko sociološko istraživanje, jer puka statistika koja daje samo širi okvir priče o nasilju nad ženama.

Potrebno je otkriti šta je uzrok takvog ponašanja, kako bi se tragedije predupredile, poručila je Stanojević.

Ona je podsetila na nedavni slučaj kada je muškarac posle slave ubio svoju suprugu u dvorištu na ljuljašci, a potom ubio i sebe.

„Onda svi kažu „da su oni bili skladan par’, pa ‘niko ne bi rekao’, a kasnije se ispostavi da je žena prijavljivala nasilje, ali da niko nije reagovao i da je slučaj stajao u fioci“, objasnila je Stanojević, napominjući da ne govori samo o tom slučaju, već o šablonu nasilja.

Nasilno ponašanje je često naučeno, ukazala je ona i dodala da su i nasilnici i žrtve često u detinjstvu gledali kako otac tuče majku, deda babu, brat sestru i prihvatili nasilje kao nešto normalno.

„Ali postoje i one druge žene koje su potpuno svesne da ono što žive ne treba da im se dešava i spremne su da to menjaju. Takvim ženama treba pomoći“, predočila je Stanojević.

Prema njenom objašnjenju, pomoć ne treba da bude samo nekoliko meseci provedenih u Sigurnoj kući, posle čega nemaju rešenje za dalje.

Potrebno je da se žena finansijski obezbedi kako bi mogla da vidi samostalan život nakon izlaska iz Kuće. Mora da ima nekog da joj čuva decu, jer ona ne može da ostavi bebu i da ode na posao“, obrazložila je Stanojević.

Ukoliko se to ne obezbedi, dešava se da su neke žene prinuđene da se vrate nasilnicima, mada je, kako primetila, broj žena koje se vraćaju nasilnicima mali – tek devet od 100 žena.

Ona je istakla da Beograd ženama, u periodu od godinu dana posle izlaska iz Sigurne kuće, obezbedjuje novčana sredstva u iznosu koji dobijaju hraniteljice.

Međutim, ukazala je Stanojević, ne žele svi centri svakoj ženi da obezbede ta sredstva, smatrajući da može samostalno da živi, ako radi za 30.000 dinara uz dečji dodatak.

Poseban problem, prema njenim rečima, predstavlja i to što Sigurna kuća biva primorana da pomaže ženama, ne samo zbog nasilja u porodici, već i zbog toga što one nemaju gde da provedu zimu.

„Mi onda ne rešavamo probleme nasilja, već socijalne probleme, ali za to mora da postoji druga institucija koja će o tome voditi računa“, zaključila je Stanojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.