Korak bliže ka Evropi i odbrani Kosova

On je dodao da će Cvetković pred članovima svog kabineta i u prisustvu novinara podneti izveštaj o radu Vlade, a potom će to učiniti i potpredsednici. Takođe, kako je najavljeno, premijer Srbije bi trebalo da se tokom nedelje sastane sa sto najuspešnijih privrednika Srbije, kako bi se razmotrili pravci daljeg privredno-ekonomskog razvoja i izazovi poslovanja u atmosferi približavanja EU.

SPS glavni faktor pregovora

Podsetimo, Vlada Srbije izabrana je 7. jula ove godine, a formirale su je koalicija Za evropsku Srbiju, koju čine DS, G17 plus i SPO, koalicija SPS-PUPS-JS i Bošnjačka lista za evropski Sandžak. Iako formalno nisu članovi Vlade, članica ZES-a, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Mađarska koalicija glasale su za izbor vlade.

Formiranje Vlade Srbije trajalo je skoro dva meseca od održavanja parlamentarnih izbora 11. maja. Glavnu ulogu imala je koalicija okupljena oko SPS-a, koja je pregovore prvo započela s koalicijom DSS-NS i SRS i potpisala koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu 28. maja, ali ne i zvaničnim dogovorom o većini u republičkom parlamentu.

Međutim, posle više od mesec dana pregovora socijalisti su sredinom juna odustali od koalicije s narodnjacima i radikalima, pa je tako Glavni odbor SPS pristao na formiranje koalicije sa DS-om. Razlog prekida razgovora SPS sa DSS i SRS bilo je insistiranje DSS-a da se poništi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Najglasniji u zagovaranju prekida pregovora s narodnjacima i početka razgovora s demokratama bio je lider JS Dragan Marković Palma, koji je tvrdio da se „patriotizam ne sipa u traktor“ i da bez evropske integracije Srbije neće biti ni investicija ni novih radnih mesta.

Beogradski dogovor socijalista, narodnjaka i radikala održao se do 13. jula, kada su socijalisti označili kraj partnerstva s njima, jer je njihov koalicioni partner u republičkoj vladi insistirao i na zajedničkom formiranju gradske vlade. Da bi se izašlo u susret zahtevima socijalista, lideru SPS-a Ivici Dačiću dodeljena je funkcija prvog potpredsednika Vlade, što do tada nije ulazilo u okvir pravne prakse Srbije.

Ciljevi nove vlade

Novi premijer postao je Mirko Cvetković, koji je pred poslanicima Skupštine Srbije 7. jula naveo da će ciljevi rada nove vlade biti ostvarenje evropske budućnosti Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti vlade, oštrija borba protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnog prava.

Cvetković je tada rekao da će prvi zadatak Vlade Srbije biti upućivanje u skupštinu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da je punopravno članstvo u EU u najdubljem interesu Srbije i njenih građana. Da bi se to ostvarilo, naveo je premijer, neophodno je sprovesti brojne dodatne reforme kako bi se pravni poredak i privredni sistem u najvećoj meri približili standardima EU. Jedan od ciljeva vlade je da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi predviđenih u sporazumu Srbija krajem ove ili početkom iduće godine dobije status kandidata za članstvo u EU, kako bi na kraju mandata nove vlade Srbija bila „u potpunosti spremna za ulazak u EU“.

On je dodao da će jedan od prioriteta nove vlade biti i produbljivanje i proširivanje ekonomskih i političkih odnosa sa Ruskom Federacijom i da će ratifikacija gasnog aranžmana biti jedna od njenih prvih zakonodavnih inicijativa. Sve stranke koalicije saglasile su se da nova vlada nikada neće priznati nezavisnost Kosova i preduzeti sve pravne i diplomatske mere za očuvanje Pokrajine u sastavu Srbije. Cvetković je najavio i da će nova vlada nastaviti s diplomatskim aktivnostima s ciljem da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova, a takođe je u planu da se ponovo pokrenu razgovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca, s ciljem da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje.

Cvetković je rekao da će Vlada nastaviti politiku striktnog poštovanja međunarodnog prava, što će tražiti i od drugih zemalja, kao ključni oslonac u borbi za očuvanje KiM. Takođe, u slučaju Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Vlada će uporno insistirati da se svi zločini jednako tretiraju. Kao jezgro ekonomskog programa Cvetković je najavio povećanje zaposlenosti, rast investicija, uključujući i investicije u infrastrukturu i održavanje makroekonomske stabilnosti.

Završetak privatizacije društvenih preduzeća

Cilj vlade je da BDP raste po stopi od sedam odsto godišnje u naredne četiri godine i da se u tom periodu otvori najmanje 200.000 radnih mesta, te da se inflacija u 2012. godini smanji na četiri odsto godišnje, a deficit tekućih plaćanja sa sadašnjih 13 na osam odsto, kao i da se u naredne dve godine sa deficita pređe na fiskalni suficit. Cvetković je istakao da će osnovni pravci privrednih reformi u narednim godinama biti dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije javnih preduzeća, kao i povećanje efikasnosti sudskih organa. Mandatar je rekao da se planira završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na koridoru 10, početak gradnje puta ka južnom Jadranu, početak izgradnje gasovoda „Južni tok“, kao i modernizacija regionalnih puteva, što će podstaći investicije.

Za realizaciju socijalnih ciljeva Vlada je, kako je istakao, pripremila paket mera, među kojima da se od septembra penzije povećaju za 10 odsto, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima bi se uvela indeksacija penzija prema kretanju zarada i definisao odnos prosečnih penzija i zarada do nivoa od maksimalno 70 odsto, u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje. Cvetković je rekao i da „nastavak, proširenje i pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije predstavljaju neophodne uslove za učvršćenje prave države i funkcionisanje tržišne privrede“.

U svom ekspozeu u Skupštini Srbije mandatar je naveo i da će strateški ciljevi biti nastavak izgradnje efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i izgradnja moderne profesionalne i efikasne vojske.

Jačanje konkuretnosti srpske privrede

Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da je Vlada Srbije u 100 dana rada potvrdila proevropsku orijentaciju i nameru da realizuje projekte koji doprinose ekonomskom razvoju zemlje i bržim evropskim integracijama. „Veliki uspeh Vlade je ugovaranje povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija za Koridor 10“, u situaciji velike krize na svetskom finansijskom tržištu, kao i strateško partnerstvo sa italijanskim Fijatom za proizvodnju u kragujevačkoj Zastavi“, rekao je Bajec za Betu. Prema njegovim rečima, pozitivna je i namera Vlade da počne primenu ekonomskog dela SSP-a, zbog toga što doprinosi jačanju konkurentnosti srpske privrede, a ne umanjuje značajnije budžetske prihode.

Potreban ozbiljniji pristup Dekadi Roma

Koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balić, zatražio je od Vlade Srbije da „mnogo ozbiljnije pristupi realizaciji Dekade Roma“, koja se do sada svodi „na štos“ i „manipulaciju“. On je predložio Vladi što hitnije formiranje Agencije za dekadu Roma, koja bi kao posebna državna institucija radila na rešavanju romskog pitanja. „Čak i posle preuzimanja Dekade Roma od strane države Srbije, juna ove godine, kao i posle formiranja Državnog saveta za Rome, ostalo je potpuno nejasno ko će, kada i kako raditi na izradi operativnih planova kojima će se precizirati zadaci pojedinih ministarstava“, navodi Baliću najnovijem dopisu Vladi Srbije, posle 100 dana njenog mandata. Liga za dekadu Roma ocenjuje da je neophodno i da Vlada Srbije „pod hitno načini sistemsku analizu sadašnjeg stanja i predstojećih poslova“, kako bi mogle da se provedu Strategije za smanjenja siromaštva, integraciju Roma i integraciju Srbije u institucije EU. Z. Miladinović