Kukuruz se seje s tavana

Poljoprivrednici iz somborske opštine pšenicom su dosad zasejali oko 3.000 hektara i po svemu sudeći najveći deo površina od planiranih skoro 20.000 hektara biće zasejan do isteka oktobra, u najpovoljnijem roku. Brine, međutim, što mnogi proizvođači upotrebljavaju nedeklarisano seme, a „setva sa tavana“ uvek donosi manje prinose. U nekoliko zadruga rečeno nam je da su mere Vlade umanjile upotrebu semena pšenice iz sopstvene proizvodnje, ali je, ipak, zabrinjavajuće velik broj njiva zasejanih nedeklarisanim semenom.
Ovdašnji ratari ubiranje jesenjih plodova završili su na tri četvrtine njiva pod repom, kukuruzom, suncokretom, sojom, duvanom, industrijskom paprikom. Na svim kulturama duboki su tragovi suše, a najviše je stradao kukuruz, čiji je rod prepolovljen. Prema podacima Odseka za plan i statitstiku opštine Sombor merkantilni kukuruz je obran sa oko 25.000 hektara (od ukupno 36.000 ha), a prosečan prinos je 4,3 tone po hektaru. Poljoprivredna preduzeća ostvaruju 5,1 tonu, a prosek zemljoradnika je 3,5 tona po hektaru. Treba, međutim, naglasiti da je rod veoma šarolik, da se kreće od svega nekoliko stotina kilograma po hektaru pa do šest tona.
Somborski „Agroinstitut“, područna poljoprivredna služba, saopštio je da ima proizvođača koji su, primenjujući punu tehnologiju, ostvarili i osam tona kukuruza po hektaru, što će uz dobru cenu doneti značajan profit. Poljoprivredna preduzeća privela su kraju berbu semenskog kukuruza, na 1.050 hektara ostvaren je solidan rod od šest tona po hektaru. Šećerna repa daje oko 40 tona po hektaru, a korn je izvađen sa 4.300 ha, sa polovine površina. Ovih dana padaju i poslednji otkosi soje, pod kojom je bilo skoro 8.000 hektara, a rodilo je tek 1,7 tona po hektaru. Pred ratarima somborske opštine je i oranje, kojim treba obuhvatiti još oko 63.000 hektara.