Lakše je gajiti tarantulu nego kucu

Ovako glasi jedan od oglasa na internet forumima zooloških berzi. Da je i u Srbiji sve popularnije „uzimanje“ raznih egzotičnih vrsta za kućne ljubimce, potvrđuje Momčilo Stajić iz Novog Sada, ponosni vlasnik ogromne kolekcije kućnih ljubimaca – paukova, guštera, zmija, stonoga, škorpija, kameleona…

– Sve životinje su mi drage, neke manje, neke više… Moj favorit je ovaj odrasli mužjak Bradate agame il Pogona vitticeps. Sem tog latinskog, nema ime. Imena im, naime, ne dajem jer ih je puno…

Ljudi se odlučuju za egzotične ljubimce iz više razloga – neki zato što ih jednostavno fascinira određena vrsta životinje koju ne mogu da vide u svom okruženju ili jednostavno – način na koji ta životinja lovi, raste, razmnožava se…

– Još jedan od razloga je da su uglavnom veoma lake za održavanje i ne zahtevaju toliko novca kao pas, mačka ili neka druga standardna vrsta. Uglavnom, dosta malo prljaju i ne moraju toliko često da se čiste terarijumi, sve u svemu malo vremena i pažnje zahtevaju. Većina životinja tipa zmija, gušter, pauk, škorpija mogu da se “zapostave” na određeni period, ne moraju da se hrane svakodnevno, ako se putuje bez brige se mogu ostaviti kod kuće, samo sa dovoljnim zalihama vode, a bez hrane i bilo koje dodatne nege – kaže Momčilo. Sem insekata koje uparuje da da bi prehranio ljubimce, on uparuje, recimo, i tarantule. Prvi upareni bračni par tarantula u Srbiji rodio se baš u njegovoj kući, gde u četiri sobe živi stotine egzotičnih vrsta.

Neobičnim hobijem počeo je da se bavi kada je jednom u Parizu naišao na prodavnicu životinjske egzotike. Kupio je guštera. Od tada je džeparac trošio, na primer, za retke primerke paukova.

– Do skoro ovo je kod nas bilo tabu tema. Niko ništa nije gajio, nego su donosili iz inostranstva i preprodavali. Ni danas ova oblast baš nije regulisana zakonom – kaže Stajić.

Egzotične vrste ne nose epitet „najboljih čovekovih prijatelja“. Gotovo je nemoguće, kako kaže, da „uzvraćaju“ ljubav svom gazdi kao psi.

– Tarantule su, recimo, izuzetno primitivni organizmi i ne poseduju klasičan mozak, kao što ga imaju sisari, psi, mačke i ostali uobičajeni ljubimci, tako da one ne mogu da zapamte vlasnika, one reaguje isključivo instinktivno. Postoje vrste koje su mirnije u većini slučajeva i one se mogu uzimati u ruke povremeno bez ikakvih problema i opasnosti. Zmije su uglavnom pitomije i mogu skoro uvek da se priviknu na češće boravljenje po rukama vlasnika. Postoje neke vrste koje su uvek agresivne i koje se ne preporučuju za „rukovanje“, ali to uglavnom čuvaju iskusniji hobisti. Ni one ne mogu, kao ni pauci, da prepoznaju gazdu i da se ponašaju kao psi, mačke i papagaji, ali to ih ne čini ništa manje privlačnim. Ne mogu da prepoznaju vlasnika, a ni da uzvrate ljubav, ali kada neko jednostavno voli te vrste životinja, onda je njemu dovoljan i sam rad sa njima i neke uobičajene stvari, poput hranjenja, presvlačenja, reprodukcije, odgoja mladih, sređivanje terarijuma – priča Momčilo.

Škorpije i tarantule u nekim slučajevima su čak jednostavnije za održavanje i od biljaka. Zmije su uglavnom nezahtevne, dok gušteri dok su mladi moraju da jedu često, neki i svaki dan, ali kasnije kada stasaju imaju manje prohteva.

– Hrane se insektima, zmije glodarima, miševima i pacovima, neke zmije se hrane ribom. Pauci ne mogu da umru od gladi, da ga držiš tri godine izdržao bi, gušteri moraju da jedu svakih nekoliko dana, mada mogu izdržati duže vreme zimi, zmije mogu jesti i jednom mesečno – priča Momčilo.

Okolina je uglavnom bila oduvek začuđena njegovim hobijem, ali kako vreme prolazi mnogi se raspituju o životinjama i što više informacija prikupe, oslobađaju se straha i predrasuda.

– Prvo moram da im pojasnim neke stvari… Najpre, te životinje nisu uopšte opasne u većini slučajeva. One se samo, kao i sve ostale, brane ukoliko se osećaju ugroženo. Mnogo ljudi ne zna skoro ništa o ovim vrstama i onda se vode principom – što je nepoznato to je i opasno. Pa se tako stvaraju razne strašne priče koje kvare reputaciju ovih mirnih i zanimljivih stvorenja. Ukoliko je čovek upućen dovoljno i ako je pribran i pridržava se nekih osnovnih stvari šanse da bude ujeden ili povređen su minimalne. Meni se nikada nije desilo da me recimo tarantula ujede ili škorpija ubode. Gušteri retko ujedaju, a zmije mogu nekada da budu agresivnije pri hranjenju, ali ako vas tada ujede, to je uglavnom vaša greška, pogotovo kada ljudi diraju plen ( miša, pacova ili drugog glodara) golim rukama, pa onda zmiju, jer u tom slučaju miris plena ostane na ruci i zmija reaguje instinktivno i ujeda vašu ruku – priča Stajić.

Dešava se, kako objašnjava, da ljudi ne znaju šta da rade sa ljubimcima kad porastu. Bilo je nekoliko slučajeva da su na ulici nalazili pitona ili bou, koje je neko ostavio.

– Kupe ih kad je zmija mala, i onda kako raste nemaju gde da ih drže, nemaju čime da ih hrane. Ja znam za tri takva slučaja, ali se nikada na taj način ne bih oslobodio svog ljubimca – objašnjava Stajić.

Mladi pauk za par evra

Cene egzotičnih životinja se se kreću od nekoliko evra do nekoliko stotina. Mladi paukovi koštaju par evra, za oko 15-20 evra mogu se kupiti razne vrste veličine oko 3-4 centimetra, što se smatra dovoljno velikim primerkom za početnika da ga lako održi u životu i čuva bez problema, dugi niz godina. Odrasli primerci, u zavisnosti od vrste, koštaju od 40-50 evra pa nadalje. Zmije i gušteri koštaju od 15-20 evra pa naviše, mada se kod nas ne drži toliko puno vrsta. Veći primerci su oko 50 – 100 evra – objašnjava Stajić.