Par dana sa temperaturama ispod nule nisu bili dovoljni da se na Đerdapskoj akumulaciji stvori ledena pokorica, ali je za ledolomce „Greben“ i „Bor“ Rečnog brodarstva Krajina već krenulo redovno zimsko dežurstvo koje traje do proleća. Naime, „Bor’’ i „Greben’’ su iz svoje matične luke u Prahovu stigli do kladovske Hidroelektrane „Đerdap I’’, gde su na ulazu u našu brodsku prevodnicu u punoj pripravnosti.
Par dana sa temperaturama ispod nule nisu bili dovoljni da se na Đerdapskoj akumulaciji stvori ledena pokorica, ali je za ledolomce „Greben“ i „Bor“ Rečnog brodarstva Krajina već krenulo redovno zimsko dežurstvo koje traje do proleća. Naime, „Bor’’ i „Greben’’ su iz svoje matične luke u Prahovu stigli do kladovske Hidroelektrane „Đerdap I’’, gde su na ulazu u našu brodsku prevodnicu u punoj pripravnosti. Posadama ova dva broda sa ojačanim pramcima i dodatnom opremom za razbijanje leda, zadatak je da ne dozvole stvaranje santi i ledenih čepova kod Golubačkog grada i Sokolovca, što bi moglo biti pogubno za dunavske elektrane.
Inače, da bi se na Dunavu stvorila ledena pokorica i sante, potrebno je najmanje desetak pravih ledenih dana sa prosečnom temperaturom od minus deset stepeni, kažu poznavaoci vremenskih prilika na Đerdapu. Led se i ne pojavljuje svake zime, a tokom hladnijih zima led na Dunavu i Đerdapu dostiže debljinu od 50 do 60 centimetara. Ledene sante mestimično obrazuju „ledene brane’’ , takozvane zatore, koji ometaju normalno oticanje vode. Tada na scenu stupaju ledolomci koji krstareći đerapskom akumulacijom štite i elektrane i stanovništvo od ledene opasnosti. Prava sibirska zima poslednji put zahvatila je sektor Đerdapa februara 2001. godine, kada su se posade ledolomaca danima borile sa santama leda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
