Foto: Aleksandar RoknićProšle godine na praktično svim mernim mestima prekoračene su vrednosti zagađujućih materija u vazduhu, rekao je FoNetu stručnjak za veštačku inteligenciju Dejan Lekić i dodao da se to dešava i ove godine.
On je u serijalu Vidokrug o ekologiji podsetio da je Beograd protekle nedelje bio u određenim trenucima najzagađeniji grad na svetu.
To zagađenje, kako je predočio, praktično se ne menja u vremenu, već manje-više ostaje isto.
„Ako pogledate Izveštaj Evropske komijsije o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji za ovu godinu i uporedite ga sa prethodnim godinama, ključna reč koja se ponavlja desetine puta je implementacija“, naglasio je Lekić.
Prema njegovim rečima, Beograd na top listi aplikacije IQR jeste bio najzagađeniji grad na svetu, ali ne i u Srbiji.
Aplikacija prepoznaje samo velike gradove, dok u Srbiji postoji čak 10 gradova sa većim zagađenjem od Beograda, objasnio je Lekić.
Kako je ukazao, „Beograd je u tom trenutku najzagađeniji grad na svetu, a mi imamo 10 zagađenijih gradova od njega, a za još 19 gradova sa više od 50.000 stanovništva ni ne znamo koliko su zagađeni“.
Prema njegovim rečima, deo rešenja je u kratkoročnim merama kojima se propisuje bolje izveštavanje građana o onome šta se dešava u njihovom okruženju.
„Pod tim se podrazumeva obaveštavanje škola i vrtića kako bi učitelji, nastavnici i vaspitači znali da ne treba da izvode decu na fizičko za vreme velikog zagađenja“, precizirao je Lekić.
Osim toga, tu su i češće pranje ulica, bolje upravljanje saobraćajem, zabrana saobraćaja za dostavna vozila i teške kamione u periodu od sedam do 20 časova i mnoge druge jednostavne mere.
Ipak, kaže Lekić, mnogo je važnije da država motiviše građane da bolje izoluju zgrade u kojima žive, jer će imati manje račune za električnu energiju.
Sa druge strane, kako je sugerisao, onima koji se greju na mala ložišta, poput furuna, trebalo bi obezbediti ogrev adekvatne energetske vrednosti, da ne bi ložili neadekvatne energente, poput plastike i tako dovodili svoje zdravlje u opasnost.
Država, reaguje na ekološke inicijative, ali samo u tragovima, smatra Lekić i pominje slučaj u Kragujevcu, gde je nedavno zamenjeno gorivo u toplani prelaskom na gas.
„Država reaguje, ali reaguje tačkasto, jer nema dovoljno finansijskih sredstava, ali ima dovoljno za stadion“, poručio je Lekić, koji je situaciju sa zagađenjem uporedio sa kuvanjem kafe.
„Kada kuvate kafu, ako vam je džezva puna vode, kada ona provri malo odspete da bi ona kafa koju dodate ne bi prelila kada je ponovo grejete“, ilustrovao je on i naglasio da se to nama dešava na početku svake grejne sezone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
