Autoritet, poštovanje, vrednosti i kazne za delinkvente kao rešenja za suzbijanje nasilja mladih za koje se, tokom erupcije nezadovoljstva mladih u Francuskoj 2005. zalagao tadašnji predsednik Žak Širak, sada je kao odgovor za prevazilaženje nemira u Britaniji pronašao i premijer Dejvid Kameron. Sličnosti između haosa u Francuskoj pre šest godina i nedavnih u Britaniji su zaprepašćujuće, navodi londonski Gardijan.
– Koreni nasilja mladih su suštinski uvek isti. Ono može biti izraženo donekle različito, od mesta do mesta, ali stvari koje ga pokreću su apsolutno iste, i ne samo u Francuskoj i Britaniji. Tokom nasilnih protesta mladih u Francuskoj 2005. nije bilo pljačkanja kao u Britaniji na nedavnim neredima iz prostog razloga što u predgrađima Pariza, koja su bila središte nasilja, nije bilo prodavnica – rekao je za Gardijan Mišel Fize, sociolog pariskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja, specijalizovan za ponašanje mladih i urbano nasilje.
Liberalna levica je u Francuskoj – gde je 2005. zapaljeno 9.000 automobila i uhapšeno 2.900 izgrednika (a polovina su bili maloletni), kao što sada čini britanska, beskonačno tražila razloge nasilja: u nezaposlenosti, nedostatku prilika za uspeh, zlostavljanju policije, diskriminaciji, podseća list
Širak je 2005 osudio „otrovnu rasnu diskriminaciju“ koja „potkopava korene republike“ i obećao niz mera da se popravi položaj mladih u zapostavljenim predgrađima – 5.000 dodatnih nastavnika i asistenata radi unapređenja obrazovnog sistema, 10.000 školarina, pomoć u traženju zaposlenja… Fize, međutim, kaže da se dim od paljevina na ulicama iz 2005. još oseća i da se repriza može dogoditi svakog trenutka, potrebna je samo varnica.
Širakova obećanja nisu ispunjena. Politički i ekonomski sistemi u Britaniji i Francuskoj nisu uspeli da reše probleme mladih, kao i u Španiji i Grčkoj. Čak i Arapsko proleće ima iste probleme u osnovi, smatra Fize. Srž je, prema njegovim rečima, da ne postoje bilo kakve realne osnove za povećanje zaposlenosti, obrazovni sistem nije uspeo da pripremi mlade za posao, a oni potiču iz siromašnih porodica koje žive u potrošačkom društvu.
– Mladi se osećaju se prevarenim i izdanim. Kažemo im „obezbedite sebi kvalifikacije“, a one, ispostavlja se, ne vrede ništa. Porodice ne mogu da im pomognu i revolt koji ispoljavaju zaista nije iznenađenje. To što palite automobile i pljačkate prodavnice ne znači da nemate nikakva politička uverenja. I to što ste dobar đak ne znači da nećete izaći na ulicu – zaključuje Mišel Fize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
