Više od dva meseca „Ćacilenda“: Čemu služi i šta simboliše ovaj kamp?

U međuvremenu se kamp proširio na plato ispred Skupštine i više se ne zna čemu ova naseobina uopšte služi.

Više puta su mediji otkrivali da tu ima više onih koji se lažno predstavljaju kao studenti, a u poslednje vreme u parku je retkost uopšte videti mladog čoveka.

Sagovornici Danasa su saglasni da je „Ćacilend“ neka vrsta poslednje odbrane režima, da služi tome kako bi se zaplašili građani i studenti koji bi tu pravili protest, ali ga karakterišu i kao mesto gde se okupljaju ljudi iz sveta podzemlja i „zabranjeni grad“ za novinatre.

Anđelković: Ćacilend je tu da se Vučiću ne bi desilo ono što u svojim noćnim morama vidi kao reprizu 5. oktobra

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe za Danas da je ono što građani popularno nazivaju „Ćaćilend“ dokaz da Aleksandar Vučić nema poverenje u državne institucije Srbije, odnosno da od kada je došlo do studentsko-građanskog masovnog pokreta, živi u paranoičnom strahu.

„„Ćaćilend“ po svojoj strukturi, pogotovo onaj njegov deo ispred Narodne skupštine Srbije, podseća na srednjovekovni vojni logor. U njemu se navodno nalaze „studenti koji hoće da uče“, ali brojni snimci svedoče da su tamo stacionirani svojevrsni paravojni odredi. Njih smo najbolje mogli da vidimo, u punoj borbenoj pripravnosti, tokom masovnog okupljanja građana protiv Vučićeve diktature 15. marta. Lažni studenti i njihov navodni protest, predstavljaju izgovor da se od Predsedništva do Narodne skupštine zaposedne prostor i permanentno drži pod kontrolom od strane režimskih paramilitarnih, po svemu sudeći u velikoj meri kriminalnih, jurišnika. Tako se stvara „sigurna kuća“ za srpskog spin diktatora“, naglašava Anđelković.

On se, dodaje naš sagovornik, plaši da policija i vojska, iako formalno i dalje poštuju hijerarhijske lance, ako dođe do kulminacije napetosti između režima i nezadovoljnih građana, odbije da interveniše protiv poslednjih.

„Da mu se ne bi desilo ono što u svojim noćnim morama vidi kao reprizu 5. oktobra, Vučić je, stiče se utisak, okupio jurišnike-lojaliste, odnosno privatne vojske raznih mafijaških bosova koji rade sa režimom, kako bi bio siguran da će imati ko da ga brani od naroda kome je dojadio. To je pravi smisao podizanja šatorskog paravojnog kampa „Ćaćilend“, koji bi, s obzirom na bašibozuk (turske neregularne trupe) koji je tu okupljen nalik onome koji su koristili Osmanlijski osvajači, trebalo pre zvati „Ćaćistan“. Naziv „Ćaćilend“ nekako asocira na „Diznilend“ i zabavu, a kod nas je sada u centru Beograda u pitanju najgori orijentalni srednjovekovni mrak“ navodi Anđelković.

Dikić: „Tamo ne možete da razlikujete studenta od mafijaša, profesora od makroa, aktivistu od batinaša“

Voditelj KTV televizije Aleksandar Dikić za Danas kaže da je „Ćacilend“ poslednja linija odbrane Aleksandra Vučića, ali i njegova vizija Srbije posle uspešno sprovedene kontrarevolucije.

„Junaci Ćacilenda već sebe vide na važnim državnim pozicijama – od Miše Vacića, preko Nine Šobote, do Kuma Pane. U Ćacilendu je sve izmešano, pravi politički, vrednosni i (ne)ljudski melting-pot. Ne možete da razlikujete studenta od mafijaša, profesora od makroa, aktivistu od batinaša“, kaže Dikić.

On upozorava da su pred Srbijom dve mogućnosti.

„Postoje dve opcije: ili će nastupiti ćaćizacija Srbije, ili ćemo to smetlište iz Pionirskog parka počistiti, okaditi i osloboditi. Po jednoj verziji, u tom parku postavljena je osmatračnica Vrhovne komande sa Kajmakčalana, kao deo naše kulture sećanja. Ćacilend će postati deo naše kulture zaborava, jer vreme u čoveku potiskuje sve ono ružno što mu se desilo, a Ćacilend, kao Vučićeva vrhovna osmatračnica nad ostatkom nepokorene Srbije, jedna je od najvećih sramota koje su zadesile srpski narod“, navodi Aleksandar Dikić.

Matić: Pionirski park postao „zabranjeni grad“ za novinare

Okupirani Pionirski park i prostor na ulici ispred Skupštine Srbije, sudeći po broju napada na novinare i sprečavanju da rade svoj posao, kao da su postali „zabranjeni grad“ kaže Veran Matić za Danas.

Ukazuje da su primeri napada na novinare brojni i izdvaja neke od njih.

„Ekipa KTV i Nemanja Šarović sprečavani su da snimaju i razgovaraju sa onima koji borave u tom prostoru. Pored uvreda i polivanja kafom, otiman mu je mikrofon. Iako je policija bila prisutna, nije zaštitila ekipu. Upravo suprotno – tražili su da napuste park. Kada je ekipa KTV to odbila, sa namerom da nastave da snimaju reportažu, fizički su intervenisali policajci, silom odvodeći Šarovića u policijsku stanicu“, kaže Matić.

On navodi da umesto da ga zaštiti, policija će, kako je najavljeno, protiv ekipe KTV podneti prijavu za kršenje javnog reda i mira, tj. „nepristojno, drsko i bezobrazno ponašanje“ i dodaje da je nekoliko dana kasnije, Šarović je ponovo priveden zbog snimanja reportaže o neregistrovanim traktorima, a treći put je napadnut u prisustvu policije koja nije reagovala.

„Miodrag Sovilj, novinar N1, sa kamermanom je pokušao da snimi reportažu kada mu je nepoznati muškarac u parku rekao da mu nije dozvoljeno da to radi. Kada je upitao prisutne policajce da li je to tačno, oni su mu odgovorili da nisu upoznati sa tim i da je park javni prostor. Međutim, kada je pokušao da nastavi snimanje, isti nepoznati muškarac ga je u tome sprečio“, kaže Matić.

Pored ovih slučajeva Matić nabraja još napada na novinare.

„Novinarka Insajder TV bila je sprečena da snimi šta se događa u parku. Isto se dogodilo još jednoj novinarki N1. Ekipi Nove S bio je zabranjen ulazak u park, uz uvredljive poruke i pretnje, novinarka Istinomera napadnuta je dok je snimala šatore postavljene na ulici ispred parka kada je želela da o tome napravi prilog, Irena Stević sa ekipom Insajdera zaustavljena je i sprečena da snima reportažu u parku od strane tri nepoznata muškarca koji su izgledali vrlo nasilno. Policija je nemo posmatrala ovaj događaj, štiteći nasilnike u toj nameri, urednica portala KoSSev bila je sprečena da snima od strane nepoznatog mladića koji je izašao iz šatora i sprečio je – u prisustvu policije, novinar Insajder TV napadnut je od nasilnika iz tog „zabranjenog grada“, ukazuje on.

Matić kaže da upravo zbog nasilja prema novinarima od strane onih koji se nalaze u parku, nije bilo mnogo pokušaja da se izveštava sa ovog javnog prostora, jer bi sigurno bilo još više slučajeva napada na novinare.

„Ovaj svojevrsni kamp napravljen je iz posebnih razloga, a ne iz onih koji se često navode – da je to mesto protesta studenata koji hoće da uče. Svakako, jedna svrha mu je da zastraši i zapreti studentima i građanima koji protestuju već šest meseci i da se spreči bilo kakav eventualni protest ispred zgrade Skupštine ili Predsedništva“, kaže.

Dodaje i da o tome najbolje govori i to što policija čuva nasilnike, a proganja one koji obavljaju novinarski posao sa željom da informišu o onome što se događa u parku, na dečjem igralištu i pored kulturnih spomenika, kojima više ni građani, ni turisti, ni novinari, ni deca ne mogu da priđu.

„Veoma je važno da se spreči mogućnost da cela Srbija jednog dana bude kao ovaj zabranjeni prostor u centru prestonice. Ovim napadima i zabranama pristupa novinarima normalizuje se nasilje nad medijima. Uz toksične izjave vodećih političara, diskreditacije i uvrede novinara i medija, stvara se zapaljiva smeša koja će samo povećavati broj napada na novinare i ograničavanje njihovog rada“, kaže Matić i apeluje da udruženja novinara i asocijacije medija moraju jedinstveno zahtevati od nadležnih institucija – a u prvom redu policije i tužilaštva – da omoguće novinarima nesmetan rad i na ovom prostoru.