Ističe mandat Milanu Marinoviću: Šta je obeležilo sedam godina na čelu institucije Poverenika?

S obzirom na smene koje su se dogodile u poslednje dve godine, specifično na mestima poverenika, otvara se pitanje da li će Marinovića zameniti osoba koja je još bliža i lojalnija Srpskoj naprednoj stranci.

Takođe je vreme i za sumiranje rezultata, odnosnu ocenu rada Mrinovića za skoro osam godina njegovog mandata.

Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da je na građanima i novinarima da ocene kako je poverenik obavljao svoju funkciju, čija prava je dužan da štiti.

„Ako ipak moram da izdvojim bar dve ocene – vrlo dobra za uporno insistiranje na edukaciji, a vrlo loša za postupak u vezi sa povredom ličnih podataka dece povodom tragedije u školi Ribnikar i zaista skandalozan izveštaj tim povodom“, ukazuje Šabić.

Podseća da je i Marinović svojevremeno bio izabran na predlog SNS.

„Da li će sad izabrati nekog ‘bližeg’ to je u sferi spekulacija ali je s obzirom na okolnosti verovatno. Današnje raspisivanje javnog poziva za kandidate je zanimljivo kao ilustracija jednog trenda, odnosno potvrda da se vlast u postupcima izbora za neke institucije ne obazire na zakonom predviđene uslove i rokove i da sve podređuje svojim čak i banalnim dnevnopolitičkim interesima“, ocenjuje.

Šabić objašnjava da je po zakonu ovaj postupak morao biti pokrenut odavno, najkasnije pre šest meseci, te da javnost neće dobiti nikakvo objašnjene zašto nije pokrenut.

„Kao što nema objašnjenja za sličnu situaciju pri pokretanju postupka za izbor Saveta REM, ni za to što RTS nema ni Upravni odbor ni Programski Savet ili za to što je Visoki savet tužilaštva biran pod uticajem BIA a Ustavni sud utvrdio rezultate tih izbora na način suprotan zakonu“, dodaje Šabić.

Brankica Janković, bivša Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže da je Milan Marinović pristojan čovek, ali i da je svakako bilo prostora za jači kritički glas u pogledu masovnih kršenja prava na privatnost i zaštitu ličnih podataka.

„Institucije za zaštitu ljudskih prava treba da budu proaktivne i da blagovremeno ukazuju na kršenja fundamentalnih prava i na pukotine u sistemu koje prete da postanu provalije. Pozitivni koraci bili su uspostavljanje pravnog okvira i mehanizama u oblasti zaštite podataka o ličnosti, po uzoru na evropske standarde“, ukazuje Janković.

Objašnjava da je i nagla promena sudske prakse u značajnoj meri otežavala rad ove institucije, pa su u jednom trenutku gotovo svi njeni kapaciteti bili usmereni na rešavanje žalbi u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje su podnosili advokati.

„Tu je bilo dosta zarade na račun finansijski slabijih, ali društveno vitalnih subjekata, poput škola, centara za socijalni rad, bolnica i sličnih ustanova. Trebalo je ranije pokrenuti sve mehanizme kako bi se ovaj problem rešio, ali najveću odgovornost ipak snose oni koji su zloupotrebljavali sistem“, smatra.

Janković navodi da svako ko ozbiljno i realno procenjuje aktuelnu političku klimu očekuje da ishod procesa izbora novog Poverenika bude onakav kakav odgovara isključivo vlasti, odnosno njenoj proceni.

„U ovom slučaju to može biti, i verovatno će biti, izbor osobe veoma bliske vlasti. Drugi scenario, takođe verovatan, jeste izbor nekoga ko nije vidljivo blizak vlasti, ali je prihvatljiv međunarodnoj, a posebno evropskoj zajednici, jer se ovoj vlasti ne može osporiti majstorsko umeće političkog inženjeringa i marketinga. Treći scenario, najmanje verovatan, ali ipak moguć, jeste da dođe do istinskog zaokreta i stvarne brige za ljudska prava, vladavinu prava, ljude, državu i društvo, pa da bude izabrana dokazano stručna osoba koja bi ovaj posao obavljala odgovorno, profesionalno i zaista nezavisno“, ocenjuje Janković.

Advokat Luka Jovanović smatra da se u pogledu rada institucije nažalost trenutno ne može reći puno toga pohvalnog.

„Sadašnja situacija je deo jednog šireg trenda kojim se kroz mimikriju postupka pokušava ostvariti privid funkcionisanja sistema. Institucija koja je osmišljena da bi postojala veća transparentnost u javnim poslovima i prilikom raspolaganja javnim sredstvima gotovo pa je zaboravila na taj osnovni zadatak i bavi se grupama i pojedincima koji se javno kritikuju da ‘zloupotrebljavaju sistem’ kada koriste svoja zakonom garantovana prava“, navodi Jovanović.

Ocenjuje da novi poverenik, čak i da ne bude tešnje povezan sa SNS-om, neće bitnije ovaj trend preokrenuti.

„U prethodnom periodu smo, ako me sećanje dobro služi, imali i izmene zakona kojima pravo na pristup informacijama ograničen – opet navodno da bi bile sprečene ‘mahinacije nesavesnih aktera’. Novi poverenik biće verovatno samo nastavljač te politike drugim sredstvima“, zaključuje Jovanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka bira se na osam godina, a ista osoba ne može biti izabrana dva puta, odnosno, moguće je biti Poverenik samo u jednom mandatu. Lice koje može biti izabrano za ovu funkciju mora imati iskustva u radu u državnim organima, završen pravni fakultet i 10 godina radnog iskustva. Poverenik ne može obavljati neku drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost dok mu traje mandat – ne može biti ni član političke stranke i mora imati iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Milan Marinović funkciju Poverenika obavlja od 29. jula 2019. godine, a izabran je na predlog Srpske napredne stranke. Pre njega Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti bio je Rodoljub Šabić. Marinovićevu biografiju možete videti OVDE.