Foto: Privatna arhivaMiljana Peter je na korak od završetka master studija novinarstva. Onog dana kada završi studije izgubiće pravo na smeštaj u domu koji joj je olakšavao život. Miljana ima celebralnu paralizu i uz sebe kao podršku ima jedino majku, zbog čega je ovoj porodici potrebna pomoć.
Osnovnu školu završila je u Beogradu, a srednju u Novom Sadu. Dok je njena majka Slavica radila kao spremačica, mogle su pokriju osnovne troškove života i skupi podstanarski život. Međutim, kako majka ne radi, ni taj skromni život više nije moguć.
Miljana i njena majka Slavica tako bi mogle da ostanu bez smeštaja. Potreban im je trajni smeštaj, a Miljani posao.
Miljana kaže da bi volela da radi u struci, u medijima, može da piše vesti, saopštenja, radi intervjue.
Diplomirala je novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i uskoro će braniti master rad na studijama komunikologije na istom fakultetu.
– Potreban nam je trajni smeštaj, ali da je pristupačan. Mama i ja ne tražimo mnogo, već nešto gde može da se živi i funkcioniše, da je pristupačno za mene. Osoba sam sa invaliditetom u invalidskim kolicima, da je kupatilo pristupačno, da ima tuš-kabinu. Obraćali smo se za pomoć Centru za socijalni rad u Novom Sadu, oni su ponudili kolektivni smeštaj na koji mi nismo pristali jer tamo borave problematične osobe. Smatrale smo da to nije za osobu sa invaliditetom, meni ipak treba neki moj prostor. Pored toga ponudili su da nam daju novac da plaćamo stan tri meseca? A šta posle ta tri meseca, opet bi bile u neizvesnosti i završili bi na ulici? Mi živimo samo od tuđe nege i pomoći, koja je 41.000 dinara – kaže Miljana.
Traži, dodaje, posao kako bih sebi i majci olakšala život. Volela bi da radi na portalu, jer je on najpristupačniji. Jedino što želi je da ima redovna mesečna primanja.
Njena majka Slavica kaže da ne traže mnogo, „dve sobe sa kupatilom i kuhinjom da bude njihov mali dom“.
– Bitno je da stan bude u prizemlju ili da ima adekvatan lift do stana. Takođe, važno je da u stanu nema pragova već da bude ravno da bi Miljana mogla da funkcioniše kolicima – navela je majka.
Miljana kaže da se trudi da odoleva svakodnevnim izazovima koliko god može.
Uprkos svim zdravstvenim problemima, uspela je da studije privede kraju. Nije bilo lako, ali nije odustajala. Skupila je i dve godine iskustva rada na jednom portalu.
Od srednje škole je govorila da želi da bude novinarka.
– Volela bih da radim na portalu. Pitala sam većinu novosadskih portala, ili ne odgovore ili kažu da ne mogu da me zaposle. Najviše volim sport, tu bih volela da se pronađem u profesionalnom smislu, ali mogu da se bavim i drugim temama – izjavila je ona.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine pozvalo je sve koji imaju mogućnost da pomognu ili znaju nekoga ko može da obezbedi smeštaj ili posao za Miljanu, da se jave i pruže podršku.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
