Ministarstvo pravde: Ni jedan dinar nije potrošen iz budžeta za izradu nacrta zakona

Ministarstvo pravde nijedan dinar nije potrošilo iz svog budžeta za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Naime, sva sredstva koja su utrošena za izradu potrebnih uporednih analiza i analize postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, potrebnih za izradu nacrta, kao i za učešće pravnog eksperta Saveta Evrope Grejema Satona, obezbeđena dinar su iz međunarodnih projekata (MDTF Svetske Banke, Plac projekat IPA 2011, Projekat međunarodna saradnja u krivičnom pravosuđu: Javnotužilačka mreža zapadnog Balkana – GIZ), koji pružaju podršku sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, navodi se u saopštenju.

Naime, Akcioni plan za Poglavlje 23, kao jednu od normativnih aktivnosti predviđa i donošenje novog zakona u oblasti zaštite podataka. Sve aktivnosti predviđene ovim planom kao svoj sastavni deo sadrže i budžetsku komponentu, koja predstavlja projektovana, planirana, ali ne i stvarno utrošena, materijalna sredstva za izradu ili implementaciju zakona, saopštavaju iz ministarstva.

Ta sredstva odražavaju projektovane troškove, koji mogu nastati prilikom izrade ili sprovođena zakona, ali ne i stvarno nastale troškove.

Prilikom projektovanja budžeta za izradu navedenog nacrta u obzir su uzete plate državnih službenika koji će raditi na nacrtu, okviran broj dana njihovog angažovanja, zatim plate narodnih poslanika i okviran broj dana njihovog angažovanja prilikom skupštinske rasprave, okvirni troškovi izrade određenih analiza za potrebe rada radne grupe, itd, rečeno je u saopštenju.

Navode da budžet predstavlja sve moguće troškove koji mogu nastati, ali ne i stvarno nastale. Jer, kako kažu, državni službenici koji rade na izradi nacrta zakona ili narodni poslanici, su već plaćeni kroz svoje redovne plate, koje samo ulaze u obračun planiranih troškova za navedeni zakon.

Ovakav način obračuna planiranih troškova izrađen je na osnovu Standardne metodologije jediničnih troškova za okvirnu procenu finansijskih sredstava, koju je Srbije usvojila po preporuci Evropske komisije, kažu iz ministarstva.

Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti izradila je radna grupa Ministarstva pravde sačinjena od predstavnika relevantnih instituticija (Ministarstva unutrašnih poslova, Bezbednosno-informative agencije, Mnistarstva pravde, Ministarstva odbrane itd.), a podršku u izradi teksta nacrta zakona dao je i pravni ekspert Saveta Evrope g. Grejem Saton. Zadatak radne grupe je bio da izradi nacrt novog zakona u skladu sa evropskim standardima, rukovodeći se novousvojenim direktivima EU, ali uzimajući u obzir i model zakona koji je izradio Poverenik za informacije od javnog značaja, poručuje se u saopštenju.

Ovom prilikom ministarstvo ukazuje da bi javnost trebalo da bude informisana i o načinu finansiranja Poverenikovih modela zakona i da li su tom prilikom trošena dodatna budžetska sredstva, imajući u vidu činjenicu da institucija Poverenika nije ovlašćeni predlagač tog zakona, te njegovi zaposleni ne mogu raditi na izradi modela zakona tokom regularnog radnog vremena.

Takođe, ukoliko je izrada podržana sa neke druge strane, čija je to podrška, u kom iznosu i da li su prilikom izrade modela bila angažovana dodatna lica van institucije Poverenika. Budući da Poverenik smatra da je Nacrt teksta koji je izradila radna grupa ministarstva ispod elementarno prihvatljivog nivoa i praktično neprimenjiv, iako je u njegovom pisanju direktno učestvovao pravni ekspert Saveta Evrope g. Grejem pored pravnih eksperata iz Srbije, od velike je važnosti da stručna i opšta javnost budu upoznate sa pravnim timom eksperata Povrenika.
Ministarstvo pravde Republike Srbije je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nacrt zakona objavljen je 1. decembra 2017. godine čime je ujedno otvorena i javna rasprava, koja je trajala do 15. januara 2018, dodaju u saopštenju.