Posle 16 godina na vlasti, Narodna Demokratska partija (PDP) neće više voditi nigerijsku vladu s obzirom na to da je na nedavno održanim izborima u toj zemlji izgubila od opozicionog Svenaprednjačkog kongresa (APC). Štaviše, ovo je prvi put u istoriji zemlje od kada je Nigerija stekla nezavisnost od Velike Britanije 1960. da je vlast smenjena bez nasilja. Ovo i te kako ide u prilog zemlji u vreme kada se suočava sa izazovima bez presedana.
Ovo je prvi put u istoriji zemlje od kada je Nigerija stekla nezavisnost od Velike Britanije 1960. da je vlast smenjena bez nasilja
Analitičari su predviđali da će izbori biti obeleženi nasiljem kao što se dogodilo nakon izbora 2011, kada je Muhamadu Buhari, bivši vojni diktator i kandidat Kongresa za progresivne promene (CPC), izgubio od Gudlak Džonatana, kandidata PDP-a. Većinski muslimanski severni delovi zemlje – Buharijeva baza – bili su potreseni anarhijom i krvoprolićem pošto su nasilnici i huligani izašli na ulice, napali hrišćane i ne-severnjake, koje su optužili da su glasali za Džonatana.
Nedavni izbori takođe su sučelili Džonatana i Buharija. Ali ovoga puta proces je bio prilično miran. Iako su postavljena logistička pitanja, nezavisna nigerijska izborna komisija odgovorila je efikasno i dozvolila da glasanje u nekoliko oblasti bude produženo za jedan dan.
Druga značajna karakteristika izbora bio je Džonatanov ustupak Buhariju koji je usledio kao rezultat glasanja u 36 nigerijskih država. Obično gubitnici nigerijskih izbora okrivljuju svoje oponente za prevaru i traže od sudova da utvrde „pravog“ pobednika.
APC, koja je predložila Buharija za svog kandidata, osnovana je tek 2013. sa mnogo fanfara. Njeni promoteri kritikovali su PDP jer je malo učinila u poboljšanju životnog standarda Nigerijaca te su predstavili set politika i programa za koje su naveli da će voditi zemlju ka održivom prosperitetu.
APC nije toliko nova stranka budući da je nastala spajanjem tri manje partije koje su pokušavale da smene PDP od 1999. Ove partije uživale su podršku dve od tri glavne nigerijske etničke grupe Hausa-Fulani, koji dominiraju severom, i Joruba, koji žive na jugozapadu. APC je uspela da iskoristi podele unutar PDP, koje su pogoršane kontroverznim učešćem Džonatana na izborima 2011.
Razdor u redovima PDP je počeo 2010, kada je predsednik Umaru Jaradua, musliman sa severa, umro nakon tri godine provedene na funkciji, a Džonatan, etnički Iav sa juga i Jaraduov zamenik, preuzeo funkciju predsednika. Severni lideri PDP-a žalili su se da je Jaraduov prethodnik, hrišćanin sa juga, vladao Nigerijom osam godina te da je jedino pošteno da severnjak ima vlast. Tražili su od Džonatana da se ne kandiduje na izborima 2011. i insistirali da PDP imenuje kandidata sa severa.
Džonatanovo odbijanje da posluša njihov zahtev i njegova kasnija pobeda samo su pokrenuli nasilne proteste i nerede na severu ali i ostavili PDP podeljenu po etničko-religijskim linijama. Kada je Džonatan izrazio želju da se kandiduje za drugi mandat ove godine, nekoliko severnih političara prebeglo je u APC, što je prilično oslabilo PDP.
Priznajući očajničke težnje severnjaka da dobiju predsedništvo APC je imenovala Buharija. Uz širu podršku sa severa kao i birača etničke grupe Joruba sa jugozapada i i nekoliko država iz centralnog dela zemlje Buhari je bio sposoban da pobedi. Džonatanovi glasači uglavnom dolaze iz njegovog rodnog južnog regiona, ali iz susedne etničke grupe Igbo sa jugoistoka.
Kraj ere dominacije PDP-a bio je neizbežan. Nakon svega za svojih 16 godina na vlasti, partija nije uspela da se izbori sa glavnim izazovima sa kojima se suočava Nigerija: porast stope nezaposlenosti, loša infrastruktura, skerlotične socijalne službe i nestabilna ekonomija koja se uzda u izvoz nafte koji čini 95 odsto deviznih prihoda. U međuvremenu, nasilna islamistička sekta Boko Haram nastavlja da pravi haos na severoistoku zemlje.
Tokom nedavne izborne kampanje PDP, nesposoban da ukaže na konkretna postignuća, jednostavno je ponudio nova obećanja, koja su delovala šuplje i običnim Nigerijcima.
APC, sa svoje strane, suočena je sa nezavidnim skupom izazova. Nigerija je pritisnuta socijalnim i ekonomskim previranjima. Cena nafte, glavni izvozni proizvod zemlje, opala je za polovinu od decembra. Naira je izgubila 30 odsto svoje vrednosti, proizvođači se žale na rasta cena sirovog materijala, a nezaposlenost, naročito među građanima koji su nedavno diplomirali, sve vreme je visoka. Boko Haram, u međuvremenu, ulazi u savez sa Islamskom državom i obećava da će voditi nemilosrdnu i opaku pobunu.
Tokom kampanje Buhari i drugi lideri APC su vrlo malo osvežili predložena rešenja nigerijskih glavnih problema. Bilo je to dovoljno da podseti Nigerijce na ono što nisu uradili. Ali sada APC mora da osmisli i primeni efikasnu strategiju koja bi dovela do istinskog poboljšanja uslova života običnih Nigerijaca. Mirni početak je dobar početak, ali promena u partiji nije jedina promena koja je potrebna Nigeriji.
Autor je politički analitičar i pisac iz Abudže, saradnik Instituta za otvoreno društvo iz Njujorka
Copyright: Project Syndicate, 2015.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
