Ne cvetaju ruže rukometašima Novog Pazara u debitantskoj sezoni Prve lige Srbije. Posle 16 odigranih kola nalaze se na dvanaestoj poziciji sa 14 osvojenih bodova.
Jedan od osnovnih razloga lošeg plasmana leži u činjenici da gro momaka, koji su prošlog proleća ostvarili istorijski uspeh novopazarskog rukometa, tokom prve prvoligaške jeseni više nije, nego što jeste igrao. Odlasci u druge klubove, nezadovoljstvo odnosom kluba prema pojedincima, povrede, sve to je uticalo da se postigne manje od očekivanog.
Nedostatak koji je bio nenadoknadiv je odsustvo zbog povrede kapitena i najboljeg igrača Mirsada Ikića. Od 1996. godine je u klubu, a punih deset nosi kapitensku traku. Na parketu se posle devetomesečne pauze pojavio u subotu na utakmici protiv niškog Železničara. Sedmoj prvenstvenoj pobedi Novopazaraca doprineo je sa šest postignutih golova. Povreda leđa primorala ga je da leži tri i po meseca i samo što se oporavio usledilo je naprsnuće šake. Vreme neigranja iskoristio je da se ostvari na drugim poljima. Oženio i apsolvirao na Ekonomskom fakultetu u Novom Pazaru. Tridesetogodišnji desni bek Novog Pazara je sušta suprotnost na terenu i van njega. Za vreme utakmice pretemperamentan, impulsivan, borben, bespoštedno daje čitavog sebe u svakom duelu. Dok ga posmatrate imate utisak da je neviđena prznica. Ničega od predstave koju ste stekli o njemu tokom utakmice nema dok razgovarate van dvorane o rukometu. Otvoren, dobro vaspitan, rečit. Govori razložno, precizno i jasno.
Očekivanja u ovom prvenstvu i nisu bila velika. Jedini cilj je opstanak u ligi. To ne bi trebalo da predstavlja neki veliki problem?
– Ono što je sigurno, ostajemo u ovoj ligi. Imamo kvalitet i za više. Prosto je neverovatno koliko grad nema sluha za rukomet. Prema nama se ponašaju kao da smo rekreativci, a mi predstavljamo grad u drugom po kvalitetu rukometnom rangu u zemlji. Hoću da verujem da će uprava koja je nedavno preuzela vođenje kluba, na čelu sa Ramizom Paljevcem, Gradimirom Nedeljkovićem, Muamerom i Mitkom Dukadincem, Izom Murtezićem… naći načina da dođe do finansijskih sredstava, bez kojih nema velikih rezultata. Osim finansijskih postoje svi drugi uslovi da Novi Pazar bude ono što je Lovćen u Crnoj Gori, rukometni centar regije i šire. Da imamo budžet fudbalskog kluba, bili bismo šampioni države. Zaobilazi se svesno činjenica da je Novi Pazar univerzitetski centar. To što pre valja iskoristiti, kako u rukometu, tako i u ostalim sportovima. Na studije u Novi Pazar stižu sportisti iz drugih sredina. Potrebno ih je što pre uključiti u trenažni proces. Neki odlični rukometaši studiraju u drugim univerzitetskim centrima, zašto im ne omogućiti studiranje u Novom Pazaru? Da bi se to ostvarilo, preko je potrebno da se rukomet kao sport shvati krajnje ozbiljno. Novac uložen u ovaj sport nije bačen. Imam utisak da oni koji bi mogli da nam pomognu tako ne razmišljaju.
Vaše i ambicije kluba nisu da tavorite u Prvoj ligi. Želite više. Kako ostvariti to više?
– Ova sezona je što se tiče velikih rezultata izgubljena. Potrebno je da drugi deo prvenstva iskoristimo kako bi se iskristalisao tim za narednu sezonu, u kojoj bi jedini cilj trebalo da bude ulazak u Super ligu. Za tako nešto osim finansijske podloge nedostaje nam „duža“ i kvalitetnija klupa. Prvi tim, i to vrlo dobar, imamo. U ekipu su se vratili igrači koji su bili nezadovoljni ili su igrali u drugim klubovima ( Jolović, Međedović…), Vujisić je produžio ugovor. Da bismo igrali u Super ligi i to zapaženu ulogu, nedostaju nam još dva kvalitetna rukometaša. Sa takvim sastavom sve ispod trećeg mesta na tabeli bio bi neuspeh. O trenerima ne govorim jer su svi koji su nas prethodnih godina predvodili imali rezultate. Pred početak ovog prvenstva na korak od dolaska u Novi Pazar bio je bivši selektor naše reprezentacije Zeljković. Po ko zna koji put realizaciji dogovora isprečila se loša finansijska situacija u klubu. Ko zna gde bi Novi Pazar danas bio sa njim i dvojicom vanserijskih igrača. Sa kakvim nedaćama se susretao tokom ovog prvenstva naš sadašnji trener Sulejman Brunčević više se i nije moglo. Postoji još jedan problem koji onemogućava Novi Pazar da postigne više, a karakterističan je i za ostale sportove, ne samo za rukomet. Kvalitet sportiste i sportskog radnika se ocenjuje ne po onome što on daje sportu, već po političkoj opciji kojoj pripada. Krajnje je vreme da to postane prošlost. Jedan Mensur Memić je bio u politici, ali je dok je vodio tim to je odlično radio. To niko, ni danas ne bi trebalo da mu ospori, a osporava se.
Po svoj prilici karijeru ćete završiti u Novom Pazaru. To nije tako izgledalo u jednom trenutku.
– Moglo je sve da bude drugačije. Imao sam jako mnogo ponuda u vreme kada sam bio u najboljoj formi. Mogao sam da biram gde ću nastaviti karijeru, a ipak sam odlučio da ostanem veran Novom Pazaru. Ponekad zažalim što nisam napravio taj važan iskorak u karijeri. Pozivi Crvene Zvezde i Budućnosti iz Podgorice se jednom dobijaju i nikad ne odbijaju, a ja sam ih odbio. Pamtiću prošlu godinu kada je Novi Pazar pokazao koliko vredi. Tada smo savladali šampiona države Crvenu zvezdu. Jeste to bila prijateljska utakmica, ali prvak je bio kompletan i ne voli da gubi. Pobedili smo i pokazali da ravnopravno sa ostalima možemo da igramo najjaču ligu. Bilo bi lepo da karijeru završim u superligašu Novom Pazaru.
Saigrači o vama imaju samo reci hvale. Kad niko iz kluba nije hteo da im pomogne pojavljivao se Mirsad Ikić. Čime ste ih to toliko zadužili?
– Znaju oni da preteraju. Mi smo, pre svega, jedna sjajna klapa. Prijatelji smo i van terena. Klub je u nekoliko navrata izigrao najbolje igrače. Od praznih obećanja se ne živi, a oni su uglavnom porodični ljudi. Volim ovaj klub iznad svega. Imam privatnu radionicu za proizvodnju džinsa, radi se, ali sve teže. Saigrači su morali nekako da premoste nemaštinu. Ipak, preuveličavaju oni moju ulogu. Pomogao jesam, ali bila je to simbolična pomoć. Ubeđen sam da postoje ljudi koji mogu i žele da se nađu na usluzi klubu. Do njih bi moralo da se dođe. Mogu da pomognem uvek, ali samo do određenog nivoa. Hoću da verujem da ljudi koji su u klub ušli ove zime znaju šta ih čeka, kao i koliko mi od njih očekujemo. Prestrojavanje na svakom koraku nam je neophodno. Ovako kako se radi u rukometnom klubu više se ne radi ni u nižerazrednim klubovima. Potrebna je ozbiljna marketinška služba, jer to rang takmičenja zahteva. Valjalo bi spremno dočekati dovršetak nove dvorane. Tada ćemo imati uslove, najverovatnije i tim, nadam se i ljude koji će sve to znati na pravi način da isprate. Rukomet je sport koji doživljava neverovatnu ekspanziju. Nedavno sam u Zagrebu gledao finale Svetskog prvenstva – Hrvatska: Francuska. Razlika između vrhunskog rukometa i rukometa koji mi igramo je samo u dve stvari, i sve su dostižne. Najveći igrači su maksimalno posvećeni svom poslu, za koji su odlično plaćeni. Spremni su, samo zato što pred svako veliko takmičenje prolaze kroz duge, ozbiljne i kvalitetne pripreme. Zamislite, mi pred nastavak prvenstva nigde nismo bili na pripremama.
Utakmica sa Starim gradom
Postoji li detalj iz karijera koji nikada nećete zaboraviti?
– Dogodilo se to na utakmici sa Starim gradom u Beogradu pre deset godina. Utakmicu su sudile najkvalitetnije sudije. Odlično smo otvorili utakmicu. Poveli smo 3 : 0. Igrao sam na poziciji pivota. Domaćini su igrali zonu, ali nikako nisu mogli da nam se suprotstave. Ono što oni nisu uspevali za rukom je polazilo sudijama. Uzeli su stvar u svoje ruke i krenuli da sviraju protiv nas. To je toliko bilo očigledno, da je u pojedinim trenucima bilo smešno. Očima nisam mogao da verujem da gubimo utakmicu, samo zato što arbitri tako žele. Posle jedne u nizu namernih sudijskih grešaka burno sam protestovao. Iznad moje glave sevnuo je crveni karton. Tada sam potpuno izgubio kontrolu. Sudija koji me je isključio imao je dve pištaljke privezane jedna za drugu. Istrgao sam mu jednu, bacio na pod i počeo da je gazim po parketu. Tako sam pokazao šta mislim o pravdi koju su oni delili. Naravno, danas kad sam iskusniji našao bi način da se uzdržim. Potom je usledila šestomesečna suspenzija. Nije to bila jedina kazna koja me je čekala. Tu utakmicu gledao je selektor univerzitetske reprezentacije. Tek posle utakmice saznao sam da se tu zadesio specijalno zbog mene. Nalazio sam se na preliminarnom spisku reprezentativaca koji su bili predviđeni da igraju na Univerzijadi te godine. Više nikad nisam bio u sličnoj kombinaciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
