Mogu li srednjoškolci da „sruše“ državnu maturu?

Tvrdili su da će, sem što će sve informacije o maturi biti dostupne na specijalizovanom portalu, sa đacima, roditeljima i nastavnicima komunicirati i putem vebsajta, društvenih mreža i različtih događaja. Projekat će, kako su u startu najavljivali, nastojati da sve neophodne informacije na vreme budu dostupne, pre svega učenicima i nastavnicima, ali i roditeljima.

Četiri godine kasnije, srednjoškolci tvrde da ključne informacije o državnoj maturi i dalje nemaju, a Ministarstvo prosvete tek najavljuje razgovore sa đacima, koje za nešto više od godinu dana očekuje polaganje ovog ispita.

Može li se i Srbija suočiti sa scenarijom kakav je 2008. viđen u Hrvatskoj, kada je državna matura nakon pobune srednjoškolaca morala da bude odložena, pitanje je koje se nametnulo nakon što se priličan broj srednjoškolaca okupio u ponedeljak ispred Ministarstva prosvete, uzvikujući da „neće maturu“ i da se „i oni pitaju“?

Nije to bio protest, kako su izvestili neki mediji, već su srednjoškolci predali peticiju prosvetnoj vlasti, tražeći odgovore šta ih čeka na kraju četvrtog razred srednje škole i pod kojim uslovima će se upisivati na studije 2024. godine.

– Ako je suditi po raspoloženju učenika koji su došli da predaju peticiju, ne bi me iznenadilo da se još bolje organizuju u narednom periodu, ako prosvetna vlast ne pristane da ih sasluša. Na kraju krajeva, imaju iskustvo iz okruženja, odnosno Hrvatske, gde su 2008. godine maturanti uspeli da „obore“, odnosno odlože maturu iz sličnih razloga – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i profesor istorije u Osmoj gimnaziji.

Boris Jokić, direktor Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu i jedan od najcenjenijih obrazovnih stručnjaka u regionu, upozorio je u ranijem intervjuu za Danas da država, kada odluči da uvede ispit visokog rizika, poput državne mature, mora ostvariti preduslov da oni koji će taj ispit polagati unapred više godina znaju šta će se i kako ispitivati, da su upoznati sa svim specifičnostima ispita, ali i sa procedurom.

– Ukoliko toga nema, država, odnosno obrazovni sistem se na neki način izlaže riziku da ima i pobunu u trenutku kada se dogodi planirani početak mature. Slično se dogodilo u Hrvatskoj 2008. godine kada je politika naglo želela uvesti određene mere i onda je naišla na otpor učenika, te je pod pritiskom ušla u reaktivnu poziciju i odgodila primenu – naveo je Jokić.

Da bi se tako nešto dogodilo, učenici bi morali mnogo bolje da se organizuju i da omasove pokret, smatra Aleksandar Markov.

– Prva prilika za testiranje raspoloženja, masovnosti i organizacije budućih maturanata je probna matura koja je planirana krajem maja i početkom juna. Ne bi me iznenadilo da se ponovo javi ideja o bojkotu testa. Priče o tihom bojkotu su postojale i tokom pilotiranja iz potpuno drugačijih razloga, pa se tada dešavalo da učenici koji su tada polagali jednostavno predaju prazne testove. U svakom slučaju, očekuje nas zanimljiv period – smatra Markov.

Njegov utisak je da oni koji odlučuju ne razumeju dobro razloge nezadovoljstva srednjoškolaca.

– Iako su se ispred Ministarstva čuli povici „Nećemo maturu“, mislim da ova deca ne žele da prihvate da budu žrtve loše organizacije i nespremnosti svih aktera da pronađu rešenje koje će ići u korist obrazovnog sistema, unapređenja nastavnog procesa i pojednostavljivanja upisne politike. Takođe, nadležni u Ministarstvu se nisu dovoljno potrudili da učenicima i nastavnicima objasne prednosti mature – smatra Markov.

On kaže da je od početka priče o uvođenju mature morala krenuti jaka kampanja koja bi imala za cilj da svim zainteresovanim stranama objasni šta nam novo donosi ovaj sistem, koje su prednosti, a šta su najveći izazovi.

– Sa mladima svi moraju biti iskreni, jer ako im iskreno kažete šta se očekuje od njih, verujem da bi bilo spremni da prihvate i „žrtve“ u smislu dodatnih prijemnih ispita dok se sistem ne uhoda i probnog perioda i svih drugih predloga koji su u poslednje vreme stizali. Kad zatvorite sistem, a informacije puštate na kašičicu i kad niste dovoljno iskreni sa onima od kojih najviše i zavisi uspeh, onda ne treba da se iznenadite kad odbiju poziv da razgovaraju i odluče se za radikalnije metode borbe – ističe Markov.

Ministar prosvete Branko Ružić najavljuje „nastavak“ razgovora sa srednjoškolcima o državnoj maturi, ali, kako za Danas kažu u Uniji srednjoškolaca Srbije, njih je tek nedavno Ministarstvo pozvalo na razgovor o ovoj temi.

U Uniji pozdravljaju spremnost prosvetne vlasti na dijalog i poziv da budu spona između Ministarstva i srednjoškolaca, koji, kako je to pokazalo istraživanje upravo ovog đačkog udruženja, nemaju dovoljno informacija o onome šta ih čeka.

Čak 60 odsto srednjoškolaca je reklo da uopšte nisu obavešteni o državnoj maturi, a isti procenat nije znao koji će se predmeti polagati na maturskom ispitu, pokazalo je istraživanje u kome je učestvovalo 1.600 učenika srednjih škola.

I predstavnici neformalnog udruženja srednjokolaca „I mi se pitamo“, koji su u ponedeljak predali peticiju, takođe očekuju sastanak sa nadležnim u narednom periodu.

I dalje nema svih odgovora

Aleksandar Markov pohvaljuje odluku fakulteta koji su najavili da neće organizovati dodatne provere znanja, ali ukazuje da i dalje nema odgovora na sva pitanja, među kojima je i koliki će biti donji prag poena za upis na fakultete.

– Imajući na umu šta je do sada urađeno, moram da priznam da sam skeptičan po pitanju uvođenja mature od sledeće godine, ali ako je rešenje blizu, ako bi još godinu dana bilo utrošeno na opsežnu kampanju popularizacije mature, uz isticanje svih prednosti koje donosi, onda ni odlaganje za još jednu godinu ne bi predstavljalo problem – smatra Markov.