Moreira na „hlađenju“

Prvi put otkako je leta 2007. došao u Humsku šampionov organizator igre iz Portugala nije se našao u protokolu jedne utakmice. Iskusni plejmejker nije bio među osamnaestoricom kandidata za crno-beli dres u prvenstvenom duelu sa Napretkom, a da tome razlog nisu bili povreda ili višak kartona.

– Sa Moreirom sam obavio prijateljski razgovor, jer poslednje dve-tri utakmice nije u dobroj formi. Odlučili smo da mu damo sedam dana da psihički i fizički dođe sebi. Znate kroz šta je sve prošao u poslednjih nekoliko meseci, ali biće u kombinaciji za sastav protiv Briža – objasnio je trener Goran Stevanović svoju odluku, aludirajući pri tom na borbu za život sina i smrt majke glavnog pokretača svih akcija „parnog valjka“.

Ništa čudno, reklo bi se. Bivši kapiten belgijskog Standarda i nekadašnji igrač nemačkog Hamburga od krvi je i mesa, kao i svaki drugi čovek ima pravo na psihološke krize i loše dane na poslu. Nema ničeg spornog ni u potezu njegovog šefa, jer kao najodgovorniji za rezultate Stevanović ima pravo i dužnost da bira tim i procenjuje trenutne mogućnosti pojedinaca, a činjenica je da Moreira već neko vreme nije na svom nivou. Pogotovo u Evropi, gde je i proteklih sezona često padao na ispitu. Da li zbog loše forme saigrača, na njemu pojačane „straže“ protivnika koji vrlo dobro znaju odakle im preti najveća opasnost, odlaska Žuke (Brazilac ga je dobro pokrivao u defanzivi i „spajao“ sa zadnjom linijom), svega toga ili nečeg četvrtog, tek Partizan dugo oskudeva u teledirigovanim asistencijama, atraktivnim i važnim golovima svoje „desetke“, čiji učinak direktno (čak i statistički dokazivo) utiče na (ne)uspehe ekipe. Indikativno je, međutim, što je najstandarniji starter Partizana nedavno, protiv Briža, (takođe prvi put) ostavljen u svlačionici posle prvog poluvremena. Još su intrigantnije okolnosti pod kojima mu je oduzeto zvanje prvog zamenika kapitena, o kojima ni do danas nismo saznali punu istinu.

Ona je, kao i uvek, negde između. Teško je poverovati da čoveku koji je odlučio da na dan majčine smrti ostane u Beogradu za važan revanš sa Apoelom, sjajno ga odigrao i dao jedini gol Kipranima, odjednom nije stalo do kluba. Teško je zamisliti i da je Moreira preko noći prestao da bude borac i profesionalac, na čemu mu se od prvog trenutka dive i klanjaju navijači Partizana. Ali, nije nemoguće, da se zasitio sredine, odnosno da su mu preko glave klupska posrtanja u Evropi, a ona su uz novac najveći motiv strancima za rad i život u našoj fudbalskoj nedođiji, sve češća kašnjenja u isplati zarađenog i ugovorenog, odnosno „krvava“ borba za vlast u vrhu Partizana. Kao što je vrlo moguće, čak u neku ruku logično, da su oni koji vode Partizan namerni da se zahvale najskupljem igraču i tako makar malo uštede na rashodima u budžetu, kojem i te kako fali planirana višemilionska zarada od preambicioznog zamišljenog i neostvarenog plasmana u Ligu šampiona. Da li je u pitanju samo prolazna kriza odnosa ili nagoveštaj razlaza sa ključnim fudbalerom, koji je posle ne baš lakih i brzih pregovora ovog leta potpisao novi trogodišnji ugovor, saznaćemo već u prelaznom roku ove zime. A ona bi mogla da bude jedna od „najvrelijih“ u istoriji kluba. Na redu su izbori skupštinskih delegata, upravnog odbora, predsednika, možda sportskog direktora…

„Ponavljač“ Vujović

Menjaju se treneri u Humskoj, ali ne i loše navike Nikole Vujovića. Samo pet dana pošto je Stevanović javno pohvalio doprinos crnogorskog veziste teškoj pobedi u osmini finala Lav kupa, nekadašnji reprezentativac komšijske selekcije nonšalancijom na terenu naterao je šefa struke crno-belih da uradi isto što i njegov prethodnik Slaviša Jokanović, kada je, zbog iste stvari, Vujovića zamenio posle nešto više od pola sata.