Moskva koristi Beograd za svoje potrebe

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, boravio je u Beogradu na međunarodnoj konferenciji o ratnim zločinima. U pauzi konferencije s njim smo o najnovijim dešavanjima na relaciji Srbija – Evropska unija razgovarali u holu Hotela M.
Premijer Vojislav Koštunica je između dva kruga predsedničkih izbora uslovio podršku predsedniku Srbije Borisu Tadiću odustajanjem od potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a nedavno je blokiran rad Vlade Srbije, pošto nije bilo moguće postići dogovor oko potpisivanja političkog sporazuma sa EU. Kakav je vaš stav u vezi sa svim ovim dešavanjima?
– Meni je teško tumačiti događaje unutar vladajuće koalicije. Ono što je očito iz aviona jeste to da je ova vlada nekooperativna. Što se tiče izazova približavanja EU, to nije u nadležnosti predsednika države, nego u nadležnosti predsednika Vlade i same Vlade. Kada Srbija bude dobila status kandidata i počne pregovore, pregovaraće Vlada, ne predsednik države. On može imati uticaja na javno mišljenje i raspoloženje, može motivisati ili demotivisati druge političare i narod, u toj atmosferi za ili protiv evropskih integracija, ali sve je u nadležnosti Vlade. Zato je veoma značajno da je ona stabilna i operativna. Potezi koje vuče premijer Koštunica teško mogu biti razumljivi iz evropske perspektive. Njegovo uslovljavanje bi bilo razumljivo ako bi on bio predsednik kosovske vlade, ali on to nije. On je predsednik srpske vlade i ima odgovornost za Srbiju, kada govorimo o približavanju EU. Ne želim da provociram u ovom emotivnom istorijskom trenutku, ali mislim da treba 100 puta ponoviti da je u CEFTA ušla Srbija, a ne Kosovo. Samo Srbija. U toj centralnoj evropskoj zoni slobodne trgovine je samo Srbija sa svojim institucijama i teritorijom. Tako je pregovarano, parafirano i potpisano i ratifikovano u Skupštini Srbije. Što se tiče sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tako je pregovarano, parafirano i tako će biti potpisano i ne važi za Kosovo. Kosovo se ne pridružuje i nije deo tog procesa. Na Kosovu nisu stvoreni uslovi. Ako Srbija želi da sebe stavi na nivo Kosova, onda ne može potpisati sporazum, jer Kosovo za to nije spremno, ali Srbija, jeste, odavno. Postoje samo neki preduslovi koji nisu ispunjeni, kao što je puna saradnja s Haškim tribunalom. Koliko mi je poznato, 73 odsto stanovnika Srbije želi u EU, a predsednik Vlade treba da odluči šta će napraviti da Srbija brže krene ka i u EU.

SSP zavisi od procene tužioca Bramerca

Kada očekujete da Srbija potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer je bilo nekih spekulacija da bi to moglo da se dogodi 18. februara?

– Koliko znam, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc će doći u posetu Srbiji. To će se desiti za nekoliko dana i biće u mogućnosti da napravi najnoviju procenu dubine saradnje Srbije sa Tribunalom. Kada on da procenu, može doći do potpisivanja. Oli Ren ima mandat da to napravi i sve evropske institucije stoje iza toga. Nadam se da se premijer onda neće predomisliti, jer je stav Vlade da se može potpisati sporazum.

Koji rasplet očekujete?
– Šta će biti i koliko će to dugo potrajati ne mogu da procenim, a i kada bih procenio ne bi bilo na mestu da to javno govorim. To je stvar srpske unutrašnjo-političke situacije i političke rasprave.
Ministar Velimir Ilić je nedavno rekao da je Rusija diplomatskim kanalima poslala poruku Srbiji da ne potpisuje politički sporazum sa EU, jer onda više neće moći da brani interese Srbije. Nedugo nakon toga je sporazum i odbačen sa obrazloženjem da se tim dokumentom potpisuje nezavisnost Kosova, iako se u dokumentu navodi poziv Srbiji da dobije status kandidata u EU, ali i vizne olakšice. Koliko odnosi Moskve i Beograda opterećuju odnose sa Unijom?
– Odnosi između Srbije i Rusije nikako ne opterećuju odnose sa EU, ali veoma opterećuju političke odluke i operativnu sposobnost nekih srpskih političara vladajuće partije, pre svega premijera Vojislava Koštunice i njegovog koalicionog partnera Velimira Ilića, koji je nadležan za infrastrukturu, pa samim tim više govori o Rusiji od nekih drugih. Zanimljivo je da o tome ne govori ministar spoljnih poslova, a znatno više ministar Slobodan Samardžić, koji je odgovoran za Kosovo. Tu je to minsko polje za srpske političare, a ne u odnosu sa EU. Odavno su prošla vremena kada je Rusija bila balkanska država. Carske Rusije nema odavno u blizini Balkana i zato bi srpska politika morala da dođe do spoznaje, koju odavno zna srpska javnost – da Moskva upotrebljava slučaj Srbije za svoje potrebe u sopstvenim regionima. Ono što se dešava u Srbiji, za Rusiju je samo kolateralna šteta. EU želi da sa Rusijom razvija partnerske odnose i za nas je značajna država, ali nijedna suverena država članica EU ne dozvoljava uslovljavanje bilo kakve političke odluke ili stava od Rusije.
Postoji li mogućnost da EU obustavi svoju misiju na Kosovu, jer je to glavni kamen spoticanja između Srbije i EU u ovom momentu i glavna prepreka da se potpiše politički sporazum?
– Procena EU je javna i zna je cela svetska javnost, osim srpske. Naša je procena da je na Kosovu potrebna pomoć i da je potrebno tamo razviti institucije. Ukidanjem autonomije Kosova, ukinute su i mnoge institucije. Mi sve to moramo stvoriti i pomoći kosovskoj vladi da sve to razvije, ne samo na papiru, nego da to radi efikasno u svakodnevnom životu. Procenili smo da je problem Kosova vezan za Evropu, a ne za UN. To nije problem Latinske Amerike, Australije, Indije. To je izazov na koji Evropa mora odgovoriti, jer je Evropa i Kosovu ponudila evropsku perspektivu, uključujući i punopravno članstvo. Ako to želimo ostvariti, moramo stvoriti preduslove i razviti kapacitete. Kosovu se ne nudi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To će se moći napraviti tek ako i kada Kosovo postane država.
Da li to znači da misija UN na Kosovu nije uradila svoj deo posla?
– Ne, sada smo došli do takvog stepena da dalji razvoj nije moguć bez punog angažovanja i razvoja nekih institucija kojih do sada nije bilo i za koje ni Unmik nije imao mandat.