„Možda je trebalo kupiti vodootporan sat“: Reakcije na opadanje kazaljki sa sata na Trgu republike posle pranja

Dva od ukupno četiri mehanizma sata na Trgu republike demontirana su 28. februara radi utvrđivanja uzroka kvara, jer povremeno nisu pravilno funkcionisala, te su poslata proizvođaču „Bodet” u Francuskoj, kako bi se utvrdio razlog kvara. Nakon detaljne analize, koja je trajala sedam dana, proizvođač nas je informisao da je u pitanju mehaničko oštećenje, nastalo usled delovanja vode pod visokim pritiskom, izjavio je Stojčić.

Povodom prebacivanja krivice na radnike gradske čistoće Zoran Kesić, voditelj i autor emisije „24 minuta“, smatra da je možda trebalo kupiti vodootporan sat.

„Eto, sat se pokvario jer su ga oprali a mislim da dolazi vreme kada će pokvareni pokušavati da se operu, ali kao što i pokazuje taj sat bez kazaljki – isteklo im je vreme“, kaže Kesić.

Stefan Simić, odbornik Pokreta slobodnih građana, navodi da je manir vlasti SNS, koji je usvojio i Aleksandar Šapić, da oni tvrde da ni za šta nisu odgovorni i krivi, već je uvek posredi neka viša sila na koju oni nisu mogli da utiču.

„Ali zato kad treba da se preuzmu zasluge, onda se utrkuju ispred kamera. Ponovo su nepotrebno natovarili problem građanima Beograda, jer me ne bi čudilo da kompanija Boden podnese tužbu zbog toga što joj je reputacija ugrožena s obzirom da su nedelju dana govorili da je stigao pokvaren sat koji će biti popravljen, jer je u garantnom roku. Ono što bez ikakve sumnje ovaj sat pokazuje, pored korupcije i lošeg rada, jeste i to da je vreme za izbore“, poručuje Simić.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), kaže da je prema informacijama CLS-a, sat oštećen prilikom transporta, ali i da tačan uzrok nije moguće utvrditi dok proizvođač ne prosledi izveštaj.

„Ono što je suština to je da cela priča oko sata pogoduje gradonačelniku, jer se pažnja javnosti preusmerava sa suštinskih problema na trivijalnosti. Stvara se iluzuja da se nešto radi, nešto dešava, dok zapravo ozbiljnih investicija i intervencija iz gradskog budžeta nema. Da parafraziram onu devizu da nema loše reklame: svaka priča o satu, i pozitivna i negativna – za njega je dobra. Mislim da je u ovom trenutno važnije da se ne probijaju rokovi na proširenju Bulevara patrijarha Pavla, da se probije podvožnjak na Novom Beogradu, da se pojačaju radovi na izgradnji kanalizacije i vodosnabdevanja. Putevi su katastrofa, grad je prljav. Kamo sreće da nam je sat glavni problem“, smatra Jovanović.

Savo Manojlović, osnivač i odbornik Kreni-promeni u Skupštini Beograda, ocenjuje da je veći problem što prema pisanju Nove ekonomije četiri Boden sata u EU koštaju 7.155 evra, dok kod nas, uz „naprednjačku proviziju“, jedan košta 42.000 evra.

„Gradski arhitekta Marko Stojičić, koji je za vreme prošlog mandata stekao 6 stanova na ime svoje firme u centru grada, treba da objasni razliku u ceni, a može i poreklo svoje imovine. Evo zašto naprednjaci odbijaju da se usvoji sistem referentnih cena koji predlaže Kreni-Promeni, po kome javne nabavke ne mogu da prevazilaze referentnu cenu. Referentna cena je prethodno utvrđena ili tržišno zasnovana cena koja služi kao merilo za procenu opravdanosti ponuđene cene u postupku javne nabavke, kako bi se sprečilo preplaćivanje, nameštanje tendera i druge koruptivne prakse“, navodi Manojlović.

Nikola Radin, izvršni direktor „Beograda u pokretu“, ističe da, ako je tačno da je Beogradski sat pokvaren nakon što ga je prala Gradska čistoća, onda to govori o ozbiljnom problemu u načinu na koji se upravlja gradskim sistemima.

„Održavanje javne imovine mora da se radi stručno i uz jasne procedure, a ne improvizacijom koja na kraju košta građane. Nažalost, ovo nije izolovan incident, već slika šireg problema u upravljanju gradom – gde često izostaju odgovornost, koordinacija i profesionalni standardi. Kada se čak i simboli grada mogu oštetiti zbog nemara ili loše organizacije, građani imaju puno pravo da se zapitaju kako se upravlja mnogo većim i skupljim sistemima“, ukazuje Radin.

Đorđe Miketić iz inicijative Beograd ostaje kaže da je „nakaradni“ sat Šapićeva dupla prevara, te da taj časovnik treba posmatrati u širem kontekstu destrukcije i pljačke grada koju tom časovničarskom predstavom pokušavaju da sakriju.

„Dok mi raspravljamo o satu i pokušavamo da uđemo u zakrčeni kružni tok gradonačelnikovih misli i odluka, baš u tom trenutku se ruši zaštićena arhitektonska celina savskog šetališta na Ušću, zbog izgradnje nelegalnog EXPO pristaništa za kruzere, ograđuje se park zarad nekakvog Akvarijuma, tramvajski saobraćaj između starog i novog Beograda je obustavljen, trolejbuski saobraćaj žele da potpuno ukinu, Apoteke Beograd su ugasili a njihovi šakali već biraju koje lokale će im oteti i donosi se novi Plan generalne regulacije (PGR) koji će omogućiti da svaki javni prostor, bilo vrtić bilo park, može postati plen investitora. Naravno da je ‘Beogradski sat’ jedan neplanski tumefakt grada, poput hiljada i hiljada žardinjera i metalnih barikada koje instaliraju po pešačkim zonama u centru, a koje služe za isisavanje novca iz uveliko bankrotiranog budžeta grada. Međutim, čitava ta igranka vezana za cenu i funkcionalnost tog sata, kao i besmislena opravdanja o kvaru, služe da nam odvuku pažnju od mnogo većeg i opasnijeg razaranja grada i pljačke javnih resursa“, zaključuje Miketić.