Može li SNS da bira rektora?

Govoreći o rektoru, Vučić je u gostovanju na televiziji Informer kazao da mu je oduvek bio sumnjiv.

„Ja sam razočaran njegovim odnosom prema dijalogu, prema državi i studentima koji drugačije misle, njegovim odnosom prema obrazovanju, neposvećenošću i neradom. Na ljudima je da to procene – oni su ‘favoriti’, imaju četiri miliona nalepnica, mi na nalepnice ne odgovaramo. SNS ga je izabrao za rektora, među dva kandidata. Ja sam tada rekao da mi se nimalo ne dopada njegovo lice, jer umem da čitam lica ljudi, ali ako oni kažu da će da vodi računa o interesima države, mene to zanima“, istakao je Vučić.

Da je „režimski“ kandidat Đokića je pratio glas nakon izbora u prvom mandatu u proleće 2021, ali je on u više navrata takve tvrdnje odbacio.

Đokić nije hteo da komentariše najnoviju Vučićevu tvrdnju, a u danu kada je glasovima Saveta Univerziteta u Beogradu pobedio protivkandidatkinju i tadašnju rektorku Ivanku Popović, za Danas je poručio da je izbor akademske zajednice.

„Ne mogu da budem ničiji kandidat. Videli ste da rektora biraju članovi akademske zajednice, predstavnici studenata i članovi Saveta koje delegira država, među kojima su tri akademika i svi ostali, sem jednog ili dva člana, su iz akademske zajednice. Tako da je ovo izbor akademske zajednice“, odgovorio je Đokić na naše pitanje ima li istine u spekulacijama u delu akademske zajednice da je on kandidat vlasti.

Sumnju da se vlast umešala u izbore izazvala je činjenica da je Ivanka Popović na Senatu UB, koji utvrđuje predlog kandidata za rektora, imala većinu, ali propisi ne obavezuju Savet da poštuje mišljenje Senata iako deo akademske zajednice smatra da bi tako trebalo da bude.

– Ako predsednik Vučić zna nešto što mi ne znamo, trebalo bi da to i kaže. To da li su postojali dogovori između predstavnika osnivača u Savetu Univerziteta u Beogradu i nekih predstavnika akademske zajednice u tom telu, da prevagu prilikom glasanja za rektora odnese Vladan Đokić – komentariše Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, izjavu predsednika Srbije.

A pre Vučića u istom tonu se nedavno oglasila Ana Brnabić, reagujući na intervju rektora Đokića nedeljniku Radar.

„Đokić je postao rektor Univerziteta u Beogradu 2021. godine, uprkos tome što iza njega nije stao Senat Univerziteta (najviše stručno telo), koji je glasao za drugog kandidata, već je to postao glasovima Saveta Univerziteta (organa upravljanja). Ovo je bio presedan. Po prvi put u istoriji Univerziteta u Beogradu dogodilo da Savet glasa suprotno Senatu. Nije mu smetalo. Nije mario za autonomiju Univerziteta. Bila je važna fotelja i za tu fotelju je tražio podršku – vlasti“, napisala je Brnabić na društvenoj mreži Iks.

– Upravo je to problem. Mi u ovom trenutku ne znamo da li je postojao dogovor između predstavnika vlasti i određenih ljudi iz akademske zajednice da se na taj način glasa – kaže rektorka Nikolić.

Bivši rektor UB Branko Kovačević podseća da se izbor rektora sprovodi u nekoliko krugova.

– Pod broj jedan, treba da vas predloži vaš fakultet. Zatim treba da dobijete podršku 30 odsto članica univerziteta. Zatim idete na Senat univerziteta koji predlaže kandidate Savetu. Na Senatu ne mora da bude jedan kandidat, ali je potrebno da se dobije najmanje 30 odsto glasova da bi se prošlo u naredni krug. Senat, dakle, predlaže kandidate Savetu, a Savet bira rektora. Mišljenje Senata ne obavezuje Savet – pojašnjava Kovačević za Danas.

U Savetu sede predstavnici tri grupacije.

– Jedna grupacija su članovi iz redova zaposlenih na univerzitetu, druga su predstavnici osnivača, a treća su studenti. Na Savetu morate da dobijete natpolovičnu većinu da biste bili izabrani. To znači da fakultetima niko ne može da predloži ništa, niti može Senatu, vlast eventualno može da učestvuje preko svojih predstavnika u Savetu. S druge strane, i ova borba koja se sada vodi oko studenata je zapravo s ciljem da bi oni imali svoje predstavnike koji su na neki način bliži Vladi nego akademskoj zajednici. To je cela priča – kaže Kovačević.

Na naš komentar da u delu akademske zajednice postoji uverenje da neko ne može biti rektor ako nema makar prećutnu podršku vlasti, Kovačević odgovara:

– Oni naravno instruiraju svoje predstavnike u Savetu – ističe on.

Napominje da je Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. davao mnogo veću prednost akademskoj zajednici u organima univerziteta nego vlasniku i osnivaču, odnosno državi.

– Jer smo bili poučeni iskustvom iz devedesetih godina, Šešeljevim zakonom i svime što se tada dešavalo. Tako da je broj predstavnika vlasti bio mnogo manji nego broj predstavnika akademske zajednice. Sem toga, tada su, kada sam ja bio rektor, na istoj strani bili studenti i akademska zajednica. Imali su daleko veću većinu nego što je potrebno. Sada postoje pokušaji da se kontroliše studentska populacija. I zato je tolika borba (na izborima za studentske parlamente prim. aut) kao da se radi o političkim izborima. U međuvremenu se povećavao broj studenata u univerzitetskim telima baš zato da bi se razlika koja je stvorena 2005. i koja je garantovala punu autonomiju akademske zajednice, na neki način potrla, da to bude otprilike približno isti broj. Pa ćete uvek naći nekoga preletača i onda ćete rešiti to demokratski, jer demokratija je odluka većine – ističe Kovačević.

Neki veruju da je upravo ovaj izbor rektora pokazao nedostatak Statuta Univerziteta u Beogradu, po kome na Senatu podršku može da dobije više kandidata, što dalje otvara put da se predstavnici osnivača umešaju kroz glasanje svojih predstavnika u Savetu Univerziteta.

– Mislim da bi u duhu akademskih sloboda i integriteta, rektor ili dekan trebalo da budu izabrani na telima fakulteta i univerziteta u kojima sede zaposleni na visokoškolskim ustanovama. Na primer, dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević je izabrana zato što je to hteo najveći broj njenih kolega i time su anulirali glasove spoljnih članova. Uvek kada imate spoljne članove dajete mogućnost predstavnicima Vlade da budu neka vrsta tasa na vagi koji će da prevagne. Ja ne bih rekla da je rektora Đokića birao SNS. Procedura je bila potpuno regularna i dva kandidata su stigla na Savet. Njegov izbor je dakle, bio rezultat odluke Saveta Univerziteta u Beogradu, koji je u to vreme činilo 30 odsto spoljnih članova, predstavnika osnivača, a sada je taj broj nešto manji. Ono što znam je da su neposredno pre sednice Saveta UB i glasanja, neki članovi iz reda osnivača zamenjeni – navodi Nikolić.

Uticaj vlasti naša sagovornica je osetila na ličnom primeru, jer je u vreme prvog izbora za rektora trpela pritisak od strane kolege, koji je bio i jedan od potpisnika podrške listi Aleksandra Vučića.

– On je izvršio pritisak na predstavnike svog fakulteta da u glasanju budu suzdržani kako bi izbor propao. Na istoj sednici Saveta, članovi koji me nisu izabrali za rektora, posle pet minuta su me izabrali za v. d. rektora. Znači, na izboru za rektora nisam prošla, a za v.d. rektora sam prošla bez poteškoća. Isti kolega posle prijavio inspekciji da sam neregularno izabrana, a ja nisam bila izabrana – kaže rektorka Nikolić.

Izbori za novo rukovodstvo Univerziteta u Beogradu biće na proleće, a naredna godina je izborna i na većini fakulteta tog univerziteta. Upravo je to razlog zbog kojeg se sada vodi bitka za studentske parlamente, jer će studenti koji pobede delegirati svoje predstavnike u fakultetska i univerzitetska tela i direktno odlučivati o kandidatima za dekane i rektora.