Kritičari kažu da je roman Ostrvo nestalog drveća autorke Elif Šafak, koji je nedavno objavila Laguna u prevodu Dijane Radinović, tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom, sveukupni trijumf književnosti slavne autorke.
Reč je o mudrom romanu o ljubavi i tuzi, korenima i granama, raseljavanju i domu, veri i uverenju.
„Divan srceparajući roman o mračnim tajnama građanskih ratova i zlu ekstremizma“, zabeležiće, između ostalog, Margaret Atvud povodom ove knjige.
Kipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom.
Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Tukrinja Defne, muslimanka, mogu krišom da se sastaju.
Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja.
U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu.
Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje.
Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu.
To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih.
Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu.
Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikad nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne.
Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
