Sve je u sredu na sastanku sa medijima upriličenom u svečanoj sali Skupštine grada, bilo pomalo neobično. Od činjenice da je sastanak zakazala novoformirana i nepoznata „Građanska inicijativa za Kraljevo“, preko iznetih ideja za spas Fabrike vagona, do burnog kraja susreta sa medijima za šta se pobrinula grupa sindikalnih aktivista Fabrike vagona predvođena Momčilom Vilotijevićem, predsednikom fabričkog ogranka Industrijskog sindikata, i Negosavom Vojinovićem, predsednikom radne grupe za tehnološke viškove.
Grupa nekadašnjih stručnjaka i rukovodilaca kraljevačke Fabrike vagona u kojoj su dr Tomislav Simović, nekadašnji generalni direktor i ministar privrede u nekadašnjoj saveznoj vladi, Vladica Milosavljević, nekadašnji tehnički direktor, magistar Jovo Spasojević, nekadašnji direktor „Alatnice“ u fabrici, kao i Slobodan Mišolić, Tomo Otašević, Milomir Nedeljković i Dušan Stojić, koji su, takođe, deo svog radnog veka proveli na odgovornim poslovima u Fabrici vagona, oformili su Inicijativni odbor „Građanske inicijative za Kraljevo“.
Njihova ideja, a i cilj je (bio) da pomognu Fabrici vagona da se „izvuče“ iz „tranzicionog gliba“. Partnere su našli u Udruženju preduzetnika „Novi horizonti“, obavili su razgovore sa predstavnicima Regionalne privredne komore, gradonačelnikom Kraljeva i rešili da javnosti iznesu svoje ideje i predloge. A one su, u najkraćem, da se privedu kraju već ugovoreni poslovi, da se obezbedi, za prvu fazu, remont starih vagona za potrebe železnice, a da se, potom, traže i ugovaraju novi poslovi. Za to su im potrebne pare, a njih bi, po njihovom mišljenju, trebalo da obezbedi država na inicijativu lokalne samouprave.
Ali, u celoj toj postavci potkrale su se, čini nam se, nekolike „slabe tačke“. Jedna je pridruživanje sadašnjeg v. d. direktora Fabrike vagona Zorana Minovića ovoj grupi veterana i njihovim predlozima, a druga je što je dr Tomislav Simović, nekadašnji direktor odnedavno i predsednik novog Nadzornog odbora fabrike, član ove inicijative. Upravo to je bio povod da pozvani predstavnici radnika burno reaguju optužujući v. d. direktora za brojne propuste, a Simovića da je najpre trebalo da se sretne sa njima, a tek potom da promoviše ideje grupe veterana. Međutim, otrežnjujuće je zvučala informacija o 435 radnika koji su se prijavili za socijalni program od ukupno 730, a gorčini bučnog kraja sastanka doprineli su pričama o višegodišnjim neisplaćenim zaradama i posledicama po njih i njihove porodice.
Ovaj skup završen je u tom tonu, ali, čini nam se da će možda ujutru i jedne i druge osećaj gorčine zbog propuštene šanse da razgovaraju i postignu minimum zajedničkog u pogledu na budućnost Fabrike vagona podstaknuti da se ponovo sretnu. Za početak bez prisustva javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
