foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)Nedavno objavljena presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom su četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti oslobođeni optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, mnoge je, u najmanju ruku zatekla, ali i postavila nova pitanja, a među njima i koliko bi, sada oslobođeni, mogli da zatraže novca od države za vreme koje su proveli u pritvoru.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja je zastupala Radonjića i Romića u pomenutom slučaju, za Danas je potvrdila da će njeni klijenti podneti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.
Naknada za neosnovano lišenje slobode jasno je definisana Zakonom o krivičnom postupku, odnosno njegovim članovima od 584 do 595.
Iako je još uvek rano govoriti o tome koliko bi potencijalno odluka Apelacionog suda u Beogradu od 2. februara, kao i celokupno postupanje institucija u pogledu slučaja Slavka Ćuruvije moglo da košta građane Srbije, zakon jasno definiše na koji način i kako lica koja su pravosnažno oslobođena mogu da potraže svoja prava.
Odgovore smo, najpre, pokušali da dobijemo od Ministarstva pravde, ali do objave teksta nismo ih pribavili.
Naknada za neosnovano lišenje slobode – ko može da je dobije i na osnovu čega?
Ipak, iz Državnog pravobranilaštva za Danas navode da zahtev za naknadu za neosnovano lišenje slobode može podneti svako je u tom smislu dobio pravosnažnu sudsku presudu.
Iz ovog državnog organa objašnjavaju da na visinu naknade utiče više faktora, prvenstveno vrsta krivičnog dela koje je oštećenom stavljeno na teret, odnosno da li se radi o takvom delu koje nailazi i na posebnu moralnu osudu i prezir sredine, te ugled koji je oštećeni uživao pre neosnovanog lišenja slobode, odnosno osude.
Zatim, kod ovakvih odluka gleda se i korišćenje sredstava rehabilitacije i činjenica da li je oštećeni zahtevao objavljivanje presude na osnovu saopštenja posle neopravdanog pritvora ili neosnovane osude.
Kako navode iz Državnog pravobranilaštva, gleda se i životna dob osobe koja je neosnovano lišena slobode i njeno porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji život, neosuđivanost, odnosno osuđivanost, ograničenje u napredovanju u službi, prekinuto školovanje, omalovažavanje ili ne prihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini, kao i druge okolnosti.
„Za ovaj vid štete najrelevantniji faktori su vreme provedeno u pritvoru, uslovi boravka i humanost, odnosno nehumanost zatvorskih uslova, ponašanje zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture, nedostatak radnog angažovanja i druge okolnosti vezane za sam boravak u zatvorskim uslovima“, objašnjavaju iz Državnog pravobranilaštva.
Kao jedan od bitnijih faktora za određivanje visine same naknade ističe se i ranija osuđivanost.
„Nesporno je da veliki uticaj na visinu naknade štete ima ranija osuđivanost oštećenog, što je sasvim opravdano, jer je njegov raniji život bio nedoličan, društveno neprihvatljiv i nailazio na moralnu osudu, pa eventualno ponovno pritvaranje takvog lica ne nailazi na dodatnu moralnu osudu sredine niti dodatno narušavanje ugleda u meri većoj od onog koje je već ranije nastupilo“, navode iz ovog državnog organa.
Kao još jedan vid naknade, sud odlučuje i o nematerijalnoj šteti koja obuhvata sve štetne posledice koje su nastupile za lice koje je neosnovano lišeno slobode.
„Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju kojom se ublažavaju poremećaji u psihofizičkoj sferi oštećenog“, kažu iz Državnog pravobranilaštva.
Kako izgleda procedura?
Kako objašnjavaju iz Državnog pravobranilaštva, sama procedura otpočinje tako što osoba podnosi Ministarstvu pravde, odnosno Komisiji za utvrđivanje vrste i visine štete Zahtev za naknadu štete na osnovu neosnovanog lišenja slobode shodno članu 588 ZKP.
Nakon odlučivanja po zahtevu, komisija dostavlja predlog Sporazuma podnosiocu zahteva, a ukolikio je on saglasan, zaključuje se sporazum po kome se vrši isplata.
„Ukolko komisija ne razmotri Zahtev u roku od tri meseca stranka ima mogućnost da podnese tužbu nadležnom sudu“, navode iz Državnog pravobranilaštva.
U 2023. primljeno 44 nova predmeta
Kako navode iz Državnog pravobranilaštva, u 2023. godini primljeno je 44 nova predmeta po osnovu neosnovanog lišenja slobode i isti su u toku postupka.
Kada su u pitanju iznosi koji su tokom 2023. godine dosuđivani, prosečno se po danu moglo dobiti 5.390,31 dinara.
Najmanje dosuđen iznos tokom 2023. godine iznosio je 1.935,48 dinara po danu, dok je najveći dosuđeni iznos bio 25.000 dinara po danu.
Radonjić i Romić već dobili Srbiju u Strazburu
O predmetu „Radonjić i Romić protiv države Srbije“ već je odlučivao i Evropski sud za ljudska prava, koji je 4. aprila 2023. godine u presudi zaključio da je u procesu protiv dvojice nekadašnjih visokih službenika Državne bezbednosti, tada prvostepeno osuđenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, prekršeno pravo na slobodu i bezbednost Evropske konvencije o ljudskim pravima kao i pravo da sud brzo odluči o zakonitosti pritvora.
Sud je tada naveo da bi Srbija podnosiocima predstavke trebalo da isplati po 1.000 evra svakom, na ime nematerijalne štete.
Kako je navedeno, oni su u istražnom pritvoru proveli gotovo tri i po godine, a žalili su se i na dužinu postupka pred Ustavnim sudom za preispitivanje njihovog pritvora.
Oni su devet godina proveli u pritvoru i to od januara 2014. do jula 2017. u zatvorskom pritvoru, nakon čega su prebačeni u kućni pritvor uz meru nošenja nanogvice.
Milan Radonjić i Ratko Romić konačnu presudu Apelacionog suda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije dočekali su na slobodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
