Ličnost godine u Subotici u izboru Danasa: Branimir Gajić, jedan od osnivača “Infostud grupe” i deo inicijative “IT Subotica 2030” 1Foto: J. Patarčić

Branimir Gajić je završio Ekonomski fakultet u Subotici, ali je razvojni put njegove karijere počeo mnogo ranije.

Od petnaeste godine se radno angažovao preko omladinskih zadruga, a za vreme srednje škole i fakulteta je prodavao telefone i osiguranje, učestvovao u izdavanju lokalnih novina i držao vežbe studentima. Prvi posao je dobio u jednoj međunarodnoj banci, koji je radio sve dok preduzetnički projekat sa sestrom Branislavom Gajić Stanojević i partnerom Stefanom Salom nije dobio zamah.

Taj projekat je “Infostud grupa”, koji je od jednog sajta za studente pokrenutog krajem 2000. godine, za dve decenije izrastao u kompaniju koja danas zapošljava oko 270 ljudi i predstavlja digitalnog životnog saputnika savremenog čoveka, prateći njegov razvojni put od obrazovanja i zaposlenja, preko kupovine nekretnina i automobila, do osiguranja.

Međutim, prošle godine je odjeknula vest da se “Infostud grupa” udružila sa kompanijama “Auxality”, “Studio Present”, “ICB Tech”, “Concord Soft”, “Infora”, IT klasterom Subotica, te Visokom tehničkom školom strukovnih studija i Ekonomskim fakultetom u Subotici radi postizanja jednog plemenitog cilja, a to je da od Subotice naprave bolje mesto za život i rad kroz inicijativu “IT Subotica 2030”.

Kako je nastala inicijativa “IT Subotica 2030”?

Krajem 2020. godine smo se okupili na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a inicijator sastanka je bio Vuk Vuković. Želeli smo da sagledamo mogućnosti za unapređenje saradnje obrazovnih i IT institucija, kao i samih uslova u gradu. Tu smo uvideli da želja da se aktivno pomogne razvoju lokalne zajednice, kakvu je imao “Infostud”, jasno postoji i kod IT kompanija i obrazovnih ustanova. Tako se rodila ideja da formiramo inicijativu “IT Subotica 2030” i nekoliko meseci smo utrošili na usaglašavanje naših ciljeva, a na proleće 2021. godine smo se predstavili javnosti.

Šta ste postavili kao strateške ciljeve koje želite da ostvarite u narednih deset godina?

Postavili smo pet glavnih strateških ciljeva. Tri stručna, razvoj IT ekspertize, IT kongresnog turizma i dovođenje velikih IT partnera u Suboticu. Oni će činiti okosnicu naših aktivnosti. Tu su još dva cilja koja ćemo više raditi sa partnerima, a to su, unapređenje grada za život, studiranje i rad, te očuvanje zdravog životnog okruženja. Svako od nas želi da živi u gradu sa puno aktivnosti i sadržaja, gde je čist vazduh, uređene šume, očišćeno jezero Palić i zbog toga ćemo kao organizacija pružati podršku takvim projektima, bilo organizaciono, marketinški ili finansijski da se sprovedu u delo.

Koji projekti su do sada realizovani, a koji Suboticu očekuju u budućnosti?

Prošle godine smo želeli da se predstavimo javnosti i da počnemo da radimo u dva pravca. Prvi su konkretni, manji projekti koje možemo brzo da realizujemo i čiji rezultati su odmah vidljivi. U tom smislu smo radili na promociji Subotice kroz saradnju sa influenserima na društvenim mrežama, a takođe smo u partnerstvu sa Udruženjem građana “Zelena oaza Subotica” organizovali dve velike akcije sadnje drvoreda na Segedinskom i Beogradskom putu. U toku su još tri-četiri projekta koja se više tiču informacionih tehnologija i obrazovanja, a koja će biti realizovana u prvoj polovini ove godine. Drugi pravac čine dugoročni projekti koji proizilaze iz naših strateških ciljeva, a podrazumevaju udubljivanje u tematiku i razumevanje šta je sve potrebno da se uradi da bi Subotica za deset godina bila moderan IT centar. Motivi za ove projekte proističu iz naše želje da živimo u Subotici i da okruženje u kojem živimo bude lepše za nas, naše kolege i građane Subotice, a samim tim i privlačno za IT stručnjake, što je bitno za poslovanje naših kompanija. Svi osnivači inicijative dele tu dugoročnu viziju i spremnost da kratkoročno i srednjoročno nemaju nikakvu korist, već samo ulaganje vremena i novca da bi nam svima jednog dana bilo bolje.

Ličnost godine u Subotici u izboru Danasa: Branimir Gajić, jedan od osnivača “Infostud grupe” i deo inicijative “IT Subotica 2030” 2
Predstavljanje javnosti inicijative „IT Subotica 2030“. Foto: Dejan Malagurski

Koliko je Subotica daleko od toga i u čemu vidite njen potencijal da jednog dana zaista postane IT centar?

Da bi se to desilo treba da postoji dobra obrazovna baza, a to imamo na Ekonomskom fakultetu, Visokoj tehničkoj školi i srednjim stručnim školama koje obrazuju tehničke profile, ali i druge profile koji su nephodni za rad u takvom okruženju. Potreban je rast IT privrede i što veći broj kompanija. To se već dešava, jer imamo IT sektor koji se razvija i zapošljava preko 1.500 ljudi, a naš cilj je da ovim projektom to ubrzamo. Treće, jeste dobra saradnja i razumevanje ovih potreba od strane države, u ovom slučaju Grada Subotice. Dakle, potencijal postoji, ali ova promena nije nešto što može da izgura sam “Infostud”, niti svi osnivači zajedno. Možemo da budemo samo katalizator koji će zajedno sa obrazovnim i IT institucijama, Gradom i građanima tu promenu i napraviti.

Da li ste dobili razumevanje od Grada Subotice i na koji način vas je podržala lokalna samouprava?

Predstavnici Grada su razumeli da IT na nacionalnom nivou raste i da je to grana koja postaje sve značajnija u Srbiji, pa je samim tim značajna i za Suboticu. Naišli smo na razumevanje, što je važno, jer jedan deo projekata koje smo osmislili ne možemo da uradimo ukoliko ne postoji saradnja sa Gradom. A za operativno usklađivanje na projektima je, naravno, potrebno nešto vremena.

Kada Subotica postane IT centar, i dalje će postojati veliki centri u Beogradu, Novom Sadu i gradovima u okruženju. Šta će motivisati IT kompanije i stručnjake da odaberu upravo Suboticu?

Potpuno je jasno da Subotica ne može da postane ni Beograd ni Budimpešta, niti je to cilj, već treba da se fokusiramo na nešto drugo, a u ovom slučaju to je veći kvalitet života. To Subotica može da pruži, jer je primećen trend koji još uvek nije toliko osvešćen u Srbiji, ali se zato dešava na Zapadu, a to su migracije stručnjaka iz većih u manje gradove. Naravno, uvek će neko želeti da živi u velikom gradu i zato će veliki gradovi uvek postojati, ali deo stručnjaka uviđa da više ne želi da putuje sat ili sat i po vremena do posla, da koristi javni prevoz u velikoj meri, da boravi u gužvama, niti da ima mnogo stresa sa porodičnim životom. Zato se okreću gradićima koji imaju veći kvalitet života. Taj trend dolazi, a manji gradovi, koji ga prepoznaju i pripreme se, biće u prednosti. Ovom inicijativom želimo da pomognemo Subotici da postane upravo jedno od tih mesta.

Sticanje različitih iskustava što je ranije moguće

Za uspešnu karijeru u preduzetničkim vodama nije dovoljno formalno obrazovanje, već je potrebno steći što više različitih iskustava što je ranije moguće, savet je Branimira Gajića.

“To mogu da budu poslovna iskustva u doba srednje škole i studija. Može da bude i organizovanje žurke, jer je i to jedan projekat za koji morate da osmislite sve elemente da bi ta žurka uspela. Važno je i samoobrazovanje. Bitno da napravite dobru teorijsku bazu i uparite je sa poslovnim iskustvom. Na kraju, rekao bih putovanja, jer kroz njih upoznajete različite ljude i kulture, a to širi vidike”, kaže Branimir Gajić.

“Infostud grupa” u trećoj dekadi

“Za ‘Infostud’ kažem da smo ušli u treću dekadu. Prva je bila faza opstanka, da izrastemo, dokažemo se i potvrdimo da smo stabilni i da opstajemo. Druga dekada je bila faza širenja, gde smo eksperimentisali sa raznim oblastima i kroz to širenje smo definisali tržište i oblasti kojima želimo da se bavimo. Sad ulazimo u treću dekadu, to je faza produbljivanja i konsolidacije. Sada, kada jasno znamo šta radimo, a to je da pomažemo ljudima u donošenju važnih životnih odluka, želimo da to podignemo na viši nivo i pojačamo temelje i zadovoljstvo naših korisnika u svim postojećim oblastima. To je narednih deset godina “Infostuda”, a sa našim partnerima želimo da pomognemo da se Subotica razvije u jedan moderan, aktivan, mladalački i tehnološki grad sa velikom ponudom poslova i mogućnostima za provod i život.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.