Foto: Biblioteka "Centar za kulturu" KladovoNije potreban statistički podatak koji bi potvrdio kako su knjige sve manje u rukama čitalaca, naročito mlađe generacije koja danas radije slobodno vreme potroši na prelistavanje društvenih mreža, serije, računarske igrice, televiziju. Uvereni su da ovim instant elektronskim putem dobijaju dovoljno informacija za razliku od čitanja klasičnih knjiga što bi im oduzelo previše vremena.
Nečitanje knjiga, svejedno bile one u papirnom izdanju ili elektronskoj varijanti, i te kako je vidljivo i najpre ga primete nastavnici srpskog jezika i književnosti koji su svakodnevno u kontaktu sa školarcima, ali i svi drugi koji nisu zaboravili prednosti čitanja.
-Nedostatak čitanja je danas jedan od velikih problema kod dece u školskom uzrastu. To se primećuje u pismenom i usmenom izražavanju, kada školarci često ostaju bez tražene reči, budući da je vokabular onima koji ne čitaju redovno ostao mali i ograničen. Knjigu su zamenili kratki sadržaji sa interneta i ekrana koji se čitaju za nekoliko minuta, zbog čega stotinak ili više stranica pisane reči predstavlja nešto što je mukotrpno za pažnju đaka koji nema čitalačku naviku. Bitno je objasniti deci da je čitanje knjiga nalakši način učenja, ne samo za srpski jezik i školu, već i za život uopšte, jer je lepo izražavanje osnova svakog kvalitetnog razgovora – smatra mladi profesor srpskog jezika i književnosti Gvozden Jovanović.
A sve se, pa i druženje sa knjigom, uči od malih nogu. Počinje se sa slikovnicama i kako raste dete, tako „rastu“ i knjige čijim čitanjem se širi rečnik, razvija mašta i interesovanja. Time i odlazak u biblioteku neće biti samo zbog knjiga iz obavezne lektire.
-Savremena biblioteka je danas ne samo mesto gde dete iznajmljuje knjige i uči se odgovornosti – da knjigu čuva i vrati je u dogovorenom roku, već je i mesto susreta, upoznavanja, mesto za razmenu mišljenja kao i mesto gde se razvija kreativnost – smatra knjižničarka Anita Čelebić iz Biblioteke “Centar za kulturu” Kladovo koja pored svojih redovnih poslova vodi i kreira programe za decu.
Anita kaže da je čitanje samo po sebi bitno jer utiče na intelektualan razvoj deteta, te su u kladovskoj biblioteci formirali Čitalački klub kao mesto okupljanja najmlađih koji žele da čitaju, da se druže i proširuju svoje vidike.
U ovoj ustanovi kulture svakog meseca organizuju radionice za decu do 14 godina, koristeći knjige iz fonda dečjeg odeljenja biblioteke. Naša sagovornica kaže da ideje za radionice nalaze u dečjim knjigama, u razgovoru sa decom i njihovim roditeljima, kao i sa prosvetnim radnicima.
Znajući uticaj društvenih mreža koriste ih kao mesto za preporuku aktuelnih naslova.Trud koji Anita sa svojim kolegama ulaže ne ostaje bez rezultata.
-Deca se trude, koliko im vreme to dozvoljava, da čitaju i redovno prate aktuelnosti na dečjem odeljenju i zainteresovani su i učestvuju na konkursima koje raspisujemo, a koji podrazumevaju čitanje. Za najmlađe korisnike organizujemo programe kao što su maskenbali i kreativne radionice u kojima učestvuju , kao što su uskršnja radionica, međunarodni dan dečje knjige – Bajkoteka – čitamo bajke, novogodišnja radionica. Mališani su oduševljeni našim programima i aktivno učestvuju kad im se ukaže prilika. Naravno, roditelji kao verni pratioci, s oduševljenjem dolaze i dovode decu – deli svoje iskustvo sa nama knjižničarka Anita Čelebić.
Godinama unazad biblioteka organizuje letnji maraton čitanja u kome svake godine učestvuje veliki broj dece. Osim što se takmiče u broju pročitanih knjiga, učesnici među sobom razgovaraju o pročitanim knjigama, preporučuju i komentarišu ih i sve to tokom letnjeg raspusta. I to je ono što je bio i cilj, da deca shvate da biblioteka nije mesto samo za školsku lektiru, ističe naša sagovornica.
To što su ove zanimljive radionice namenjene deci iz Kladova, ne znači da su školarci u seoskim naseljima zapostavljeni. Kladovska biblioteka je zahvaljujući bibliobusu i biblioteka na točkovima koja već 12 godina obilazi 12 sela u kladovskoj opštini.
Diplomirani bibliotekar Mitar Jokić zadužen je, pored redovnih poslova i za rad bibliobusne službe. Objašnjava da se jednom mesečno, po unapred utvrđenom i najavljenom rasporedu obilaze udaljena naselja i do 30 km od samog grada.
-Korisnici bibliobusa čine trećinu članstva naše biblioteke i koriste usluge pokretne biblioteke od samog početka rada, besplatno. Struktura korisnika je od šeste do 14. godine strosti, dakle reč je o predškolskom i osnovnoškolskom uzrastu.Stajališta bibliobusa su osnovne škole u selima koje imaju sve manji broj učenika i to je jedini problem u našem radu, sve je manje dece u ruralnim sredinama – priča Mitar Jokić.
Mali čitaoci, osim što pozajmljuju knjige u biblioteci na točkovima, kao i njihovi vršnjaci u Kladovu učestvuju u radionicama, izložbama, nagradnim likovnim i literarnim konkursima, imaju priliku da se druže sa dečjim piscima, obeležavaju književne, istorijske i lokalne jubileje i manifestacije.
Poseban doživljaj je novogodišnje druženje sa Deda Mrazom, kada bibliotekar u crveno-belom odelu koje označava praznične radosti postaje omiljeni lik za razgovor i fotografisanje. Sem bombona, naš sagovornik tada deli knjige i lepe želje.
-Rad na terenu sa decom je nešto najlepše u mom poslu. Osmeh i radost dece daje posebnu podsticaj i sasvim drugu pokretačku energiju. Činjenica da deca imaju pristup knjigama iako su u udaljenim sredinama gde nema biblioteka, činjenica da im biblioteka dolazi na prag ispunjavajući im sve zahteve je veoma inspiritivan jer smo svesni da im otvaramo vrata znanja, znatno ranije nego što su se nadali – kazao nam je Jokić naglašavajući da bibliobus ne dolazi u sela, deca iz sela bi krenula u gradsku biblioteku, tek sa polaskom u srednju školu.
-Znači devet godina kasnije, a u sticanju čitalačkih navika, svaki najraniji početak je zlata vredan – zaključuje Mitar Jokić.
Kladovski bibliotekari su izgleda pronašli recept da čitalačku publiku “gaje” od malih nogu, učeći ih kroz igru i zabavu kako zavoleti čitanje i zašto je čitanje knjiga toliko važno.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
