Foto: Dušan Pešić/DanasU Vranju je svečano otvoreno renovirano Dečje odeljenje Javne biblioteke „Bora Stanković“, a jedan od gostiju na svečanosti, koja se organizuje u okviru programa Svetosavske nedelje, bio je i dečji pesnik i književnik, Ljubivoje Ršumović.
On je za Danas rekao da nije prvi put u Vranju, prisećajući se perioda kada je radio dečju emisiju „Dvogled“.
„Snimajući ovu emisiju, bio sam u Prohoru Pčinjskom, pa sam došao i u Vranje. Takođe, osamdesetih godina prošlog veka bila je akcija ‘Biblioteke u radničke ruke’, u fabrikama. Knjige smo nosili u sva preduzeća koja su postojala u Vranju. To je bilo veselje i vreme koje je pogodovalo knjizi. A, bio sam i na Borinoj nedelji pre nekoliko godina“, rekao je Ršumović.
Kaže da se, od ljudi iz Vranja, ponajviše druži sa pesnikom Miroslavom Cerom Mihailovićem i da su „baš drugari, bili i ostali“, te da su „srdačni kada se sretnu“ i da se „bratski izljube“.
Na pitanje o tome kako trend porasta vršnjačkog nasilja, posebno među školarcima, utiče na decu i način na koji ih treba vaspitavati, Ršumović ističe da „nema drugog puta osim decu učiti ljubavi, empatiji, toleranciji, drugarstvu, razumevanju i miru“, vrednostima koje kao da su zaboravljene.
„Književnik je putujuća knjiga. Ja sam danas imao dva susreta sa decom u Pozorištu ‘Bora Stanković’. To je milina. Meni su baterije pune sada u narednih nekoliko meseci. Ono što je zadatak, i gotovo obaveza, nas koji pišemo je da budemo eksponati knjiga i biblioteka. Ja sam od početka nastupanja pred decom i mladim ljudima u rukama držao knjigu, iako znam, maltene, sve svoje pesme napamet. Da deca vide da se to što ja govorim nalazi u knjigama“, govori Ršumović.
Posebno je istakao značaj čitanja knjiga, pre svega dece i omladine, ali i odraslih.
„Neophodno je da deca čitaju. Doktor Vladeta Jerotić je govorio da se ličnost čoveka formira do treće godine. Tu granicu je Frojd pomerio na devet godina. Pesnik Vortsfor je nekoliko puta, u svojim sabranim delima, rekao da je dete otac čoveka. Čak je i Egziperi rekao: ‘Ja dolazim iz detinjstva, tamo je moj zavičaj’. To su sve pametniji mislioci od mene, ali moje je da, kao neki apostol, širim te njihove ideje koje govore o neophodnosti čitanja knjiga, posebno u ranom dobu razvoja deteta“, istakao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, danas „ne postoji kvalitetan televizijski program za decu“.
„Nažalost, nema ga uopšte, i to se mora promeniti, jer je kvalitetan televizijski sadržaj za decu neophodan. Trebalo bi da dobri, osvedočeni, književnici u jednom trenutku dobiju razlog da napišu nešto i za decu. Egziperi je pravi primer za to, jer je knjiga ovog pilota, koji je napisao ‘Malog princa’, proglašena najboljom knjigom proteklog milenijuma“, podsetio je Ršumović.
On, kao jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta u Srbiji, smatra da su danas „ugrožena ne samo prava deteta, već i, uopšte, čoveka“.
„Citirao bih Mojsija, koji kaže: ‘Ne dižite ruke svoje na dijete i ne činite mu ništa’. To treba da bude zakon. Marija Montesori kaže da je na nama da rodimo dete, a da će ono samo od sebe stvoriti čoveka. To znači da je detetu potrebna sloboda, u svakom pogledu“, rekao je Ršumović.
Zaključio je da nove informacione tehnologije odvlače decu, njihovo vreme i um, od čitanja knjiga.
„Verovatno je tako, ali bih ja morao da idem po Srbiji i da svako dete pitam o tome, da bih znao procente“, istakao je Ljubivoje Ršumović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
