U Subotici je od početka sprovođenja restitucije podneto 207 zahteva za vraćanje oduzete imovine, ali je do sada samo jedan predmet ušao u proceduru. Inače, većina zahteva iz subotičkog kraja odnosi se na oduzetu zemlju, i to čini oko 80 odsto ukupno oduzete imovine u Subotici, zbog čega odredba Zakona o restituciji koja definiše na koji se način vraća poljoprivredno zemljište najviše i pogađa Subotičane, navode u ovdašnjem Udruženju za restituciju.
Naime, tom odredbom predviđeno je da se oduzeta imovine pre svega vraća u naturi i to u svom izvornom obliku, ali u slučaju kada to nije moguće, onda će vrednost imovine biti vraćena kroz obveznice. To je, međutim, veliki problem, jer će na taj način vlasnici zemlje koji ne dobiju svoju porodično zemljište biti ponovo oštećeni, napominje Milan Uzelac, predsednik Udruženja.
„Zahvaljujući takvoj odredbi dobiće se različita vrednost, pa će oni kojima bude vraćena zemlja imati hektare koji danas vrede oko deset hiljada eura, dok će kroz obveznice njihova vrednost biti umanjena, pri čemu se obveznice mogu naplatiti tek od 2015. godine, i to postupno, sve do 2035. godine. Mi, ipak, očekujemo da država to ispravi, jer će isplata novčanih nadoknada oštećenim vlasnicima oduzete imovine biti novi budžetski teret za i onako opterećen nacionalni budžet“, navodi Uzelac.
Drugo pitanje je kako pravno razrešiti problem vraćanja zemlje u naturi, kada je dobar deo oduzetih hektara prodat privatnim licima, ili je pak na drugi način promenio vlasnika, to jest opet došao u privatne ruke. I same zadruge i kombinati su imali udela u tome, pa je tako, na primer, ZZ Šupljak kod Subotice još devedesetih pokušao da proda deo imovine koji je navodno bio u vlasništvu kombinata, to jest u društvenoj svojini, ali se kasnije utvrdilo da je taj deo, koji je iznosio 900 hektara, u stvari bila oduzeta zemlja, dok je samo 300 pripadalo kombinatu.
„Trebalo je puno vremena da se to raščisti i utvrdi, a ko zna koliko je takvih slučajeva u Srbiji, gde su kombinati i zadruge prodavali zemlju koja nije bila njihova“, kaže Uzelac.
Jedno od rešenje može biti da se tim novim kupcima, koji su možda i ne znajući kupovali već nečije vlasništvo, ponudi nadoknada kroz hartije od vrednosti, a da se ta zemlja vrati pravim vlasnicima, predlog je nekih članova subotičkog udruženja.
Takve transakcije su rađene i sa poslovnim prostorima, i prilično je teško ući u trag svemu tome u knjigovodstvenoj dokumentaciji, ali je faktičko stanje ipak lako utvrditi ako samo postoji volja da se to razreši.
Amandman koji su podnela mnoga udruženja građana i sami građani na Zakon o restituciji, a kojim se traži da se umesto davanja obveznica omogući dobijanje nadoknade u naturi, to jest da se oštećenima ponudi neka druga zemlja umesto one oduzete, nije prihvaćen, mada bi to moglo rešiti potencijalne probleme.
„To nije prihvaćeno, jer je interes pojedinih lobija bio da sve ostane tako kako je, jer se time omogućavalo da povlašćeni kupuju državno zemljište po povoljnoj ceni, koje zatim mogu sami prodavati po stvarnoj tržišnoj vrednosti, kao što se i događa. No, mi ipak očekujemo da se to izmeni, i gde god je moguće da se oštećenima vrati njihova imovina, a ne neki vrednosni papiri. Ukoliko se to ne dogodili, plašim se da će biti mnogo tužbi sudu u Strazburu“, navodi Uzelac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
