I pored stalnih obećanja političara, mnoštva mera, strategija i akcionih planova za zapošljavanje i samozapošljavanje za koje država i lokalne samouprave izdvajaju pozamašne iznose novca, u užičkom regionu godinama nema obimnijeg zapošljavanja.
Užice trpi posledice ne samo loše tranzicije i aktuelne teške ekonomske krize, nego je suočeno i sa činjenicom da u gradu nema i nije bilo investicija, ni domaćih ni inostranih. Zbog toga nema radnih mesta, pa mladi napuštaju grad, a oni koji ostaju prijavljuju se ovdašnjoj filijali nacionalne službe za zapošljavanje.
U toj filijali koja, osim Užica, obuhvata opštine Arilje, Bajinu Baštu, Kosjerić, Požegu i Čajetinu, prijavljeno je 12.457 nezaposlenih lica, što je 450 građana manje, nego u istom periodu prošle godine. Međutim, to nije stvarni broj nezaposlenih, koji je mnogo veći, niti je to posledica većeg zapošljavanja u užičkom regionu.
– Smanjenje broja lica u evidenciji nezaposlenih ne mora da znači da su se oni zaposlili, a s druge strane ljudi koji su bez posla nisu u obavezi da nam se prijavljuju. To može da znači da su se neki od njih ipak zaposlili, da se neki nisu prijavili našoj filijali ili su otišli u penziju. Međutim, svakako da to nije posledica velikog zapošljavanja, jer nije bilo investicija koje bi obezbedile nova radna mesta i, nažalost, takvo stanje traje godinama – objašnjava Biljana Terzić, portparolka u užičkoj filijali.
Najveći broj zvanično nezaposlenih je u Užicu (4.603), a potom slede Bajina Bašta (2.356), Požega (2.097), Arilje (1.286), Kosjerić (886) i Čajetina (734). Među nezaposlenima, polovina su žene.
Istakavši da su među najtraženijim fakultetskim zanimanjima diplomirani inženjeri elektrotehnike i mašinstva, Terzićka dodaje da poslodavci, osim diploma, traže mlade ljude od kojih očekuju dodatne veštine koje se stiču tokom radnog odnosa. Osim njih, traženi su farmaceuti, a u posednih šest meseci i oni koji poseduju licence za carinske poslove i agenti nekretnina.
– U građevinskoj sezoni veoma su traženi zidari, tesari, armirači i zavarivači. Potražnja za zavarivačima prevazilazi lokalno i nacionalno tržište rada, jer je to deficitarno zanimanje i u inostranstvu. Primera radi, jedna slovenačka kompanija je tražila 20 zavarivača u našoj zemlji i na tu ponudu smo uputili pet kandidata iz naše filijale. Aktuelni su i konkursi za medicinske tehničare pedijatrijskog smera u Nemačkoj, ali kandidati moraju da znaju nemački jezik, pa smo, zbog velikog interesovanja, planirali obuke tokom ove godine – kaže naša sagovornica i dodaje da su suficitarna zanimanja maturanti gimnazije, ekonomski tehničari, kao i profesori razredne nastave.
– Naravno da je važna struka, ali poslodavci od nas traže nam da im uputimo ljude koji žele da rade, koji su samoinicijativni, poznaju rad na računaru, koji su vredni, snalažljivi i spremni da uče, a to je i najveći deficit na tržištu rada – kaže naša sagovornica.
Za primedbe pojedinih građana da se brišu iz evidencije nezaposlenih, ukoliko ne pristanu na ponuđene poslove, iako za njih nisu kvalifikovani ili poseduju viši stepen obrazovanja, te da je to način na koji se statistički „snižava stopa nezaposlenosti“, u užičkoj filijali kažu da nisu istinite.
– Zakon nam nalaže da nezaposlenom licu ponudimo posao, u skladu sa njegovim formalnim i neformalnim obrazovanjem. Neko je završio fakultet, ali je pre toga završio srednju školu, možda neki zanat i on to nama kaže tokom razgovora. Zakon nam ne dozvoljava da upućujemo ljude na poslove za koje nemaju kvalifikacije, zdravstvenu sposobnost ili ako ne ispunjavaju neki drugi uslov koji se traži za neko radno mesto i mi to ne radimo. Ukoliko lice, bez ikakvog obrazloženja, odbije ponuđeni posao koji je u skladu sa njegovim kvalifikacijama i svim ostalim, tek onda se briše iz evidencije – objasnila je Biljana Terzić i dodala da u toj filijali imaju razumevanja za ljude koji su upućeni kod poslodavaca, ali se naknadno jave i saopšte da im ne odgovara to radno mesto, plata, uslovi ili žele da započnu sopstveni biznis.
Najugroženije kategorije
Već godinama, kako ukazuju u užičkoj filijali, najteže do posla dolaze mladi do 30 i stariji od 50 godina, lica koja su u evidenciji duže od 12 meseci, kao i oni koji su proglašeni za tehnološki višak. Osim toga, u kategorije lica koja se teže zapošljavaju su nekvalifikovani i niskokvalifikovani radnici, Romi, osobe sa invaliditetom i korisnici novčane socijalne pomoći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
