Bugarska nacionalna manjina uglavnom je koncentrisana u najmanje razvijenim područjima jugoistočne Srbije i nalazi se u veoma teškoj socijalno-ekonomskoj situaciji. Problem je i nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura, i to uglavnom u regionu oko Bosilegrada, što dovodi do dalje izolacije stanovništva i ometa ekonomski razvoj. Skoro potpuni nedostatak investicija i otvaranje novih radnih mesta dodatno komplikuju situaciju. Bugarska nacionalna manjina samo želi da koristi prava koja su joj zagarantovana Ustavom Srbije i koja joj omogućavaju da slobodno kontaktira sa svojim sunarodnicima – ističe u razgovoru za Plave strane Georgi Dimitrov, ambasador Bugarske u Beogradu.
Kako komentarišete nedavna dešavanja u Bosilegradu kada je policija zabranila održavanje skupa povodom godišnjice smrti Vasila Levskog? Da li je o tome bilo reči s premijerom Cvetkovićem tokom njegove nedavne posete Sofiji?
– Najnoviji problemi u Bosilegradu rezultat su zabrane održavanja komemorativnog skupa i sprečavanju bugarskih građana koji su želeli da učestvuju u obeležavanju godišnjice smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila Levskog. Bugarska nacionalna manjina u Srbiji želi da koristi prava koja su joj zagarantovana Ustavom Srbije i koja joj omogućavaju da slobodno kontaktira sa svojim sunarodnicima. Premijer Borisov rekao je srpskom kolegi da je zbog dobrih odnosa dve zemlje veoma važno otkloniti nesporazume u vezi s obeležavanjem godišnjice smrti Vasila Levskog u Bosilegradu, koji spada u najvažnije ličnosti iz bugarske istorije i čije su akcije i dalje uzor za sve nas. Ipak, gest premijera Cvetkovića, koji je položio cveće na spomenik Levskom u Sofiji, videli smo kao pravi stav Beograda koji je u skladu s evropskim standardima o poštovanju komšijskih odnosa.
Da li ste upućeni u to kakav je položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji? Koji su glavni problemi?
– Bugarska nacionalna manjina uglavnom je koncentrisana u najmanje razvijenim područjima jugoistočne Srbije i nalazi se u veoma teškoj socijalno-ekonomskoj situaciji. Prisutna je tendencija depopulacije ovih prostora, koja je posledica toga što se mladi ljudi sele u veće gradove u potrazi za boljim životnim mogućnostima. Problem je i nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura, i to uglavnom u regionu oko Bosilegrada, što dovodi do dalje izolacije stanovništva i ometa ekonomski razvoj. Skoro potpuni nedostatak investicija i otvaranje novih radnih mesta dodatno komplikuju situaciju. S obzirom na to da su regioni Dimitrovgrad i Bosilegrad uglavnom naseljeni građanima bugarskog porekla, razumljivo je da je ometanje obeležavanja godišnjice smrti Vasila Levskog privuklo pažnju u Bugarskoj, ali i bilo tema susreta premijera Cvetkovića i Borisova.
Mogu li događaji poput ovog u Bosilegradu da ugroze odnose Srbije i Bugarske?
– Nažalost, poslednji događaj u Bosilegradu nije prvi tokom koga se ometalo slobodno kretanje ljudi na graničnom prelazu Ribarci. Bugarska i Srbija imaju zajedničke interese u mnogim oblastima i trošenje energije za pronalazak rešenja za ovaj problem samo usporava realizaciju tih naših zajedničkih ciljeva. Nadam se da ovi nesporazumi nemaju budućnost u našim bilateralnim odnosima.
Bili ste u Sofiji tokom posete premijera Cvetkovića? O čemu su bugarski i srpski zvaničnici razgovarali?
– Tokom razgovora između premijera Bugarske i Srbije u Sofiji raspravljalo se o brojnim političkim i ekonomskim temama, kao i mogućnostima za produbljivanje tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje. Akcenat je stavljen na saradnju u oblasti energetike i jačanju veza na institucionalnom i poslovnom nivou. Premijer Cvetković potvrdio je interes Srbije za izgradnju autoputa Sofija – Niš, kao i u učešću u Belene nuklearnom projektu i u gas projektu Južni tok. Takođe, nakon sedam godina održana je sednica bugarsko-srpske komisije o ekonomskoj i naučnoj saradnju na kojoj su predložene konkretne mere jačanja trgovinskih veza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
