Protest u Nišu: Foto Udruženje obespravljenih radnika i socijalno marginalizovanih građanaDok se bivši radnici propalih društvenih i državnih preduzeća u Nišu treći dan prijavljuju za isplatu zaostalih zarada iz gradskog budžeta, deo opozicije još uvek traži ukidanje ili izmenu skupštinske odluke o tome, ocenjujući da je ona „nezakonita“ i „štetna“ i po tu kategoriju radnika i po Grad.
Grad Niš je pozvao bivše radnike preduzeća u državnoj i društvenoj svojini koja su u postupku stečaja ili je stečajni postupak okončan da podnose prijave za isplatu zaostalih zarada, koju su nazvali „finansijskom podrškom“ iz gradskog budžeta, a u pojedinačnim iznosima koje je evidentirala Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Njima su ponuđeni sporazumi u kojima se navodi da će im dugovanja biti isplaćena u roku od četiri godine, u četiri jednake godišnje rate, počevči od 2024, a da su oni u obavezi da povuku sve aktuelne zahteve za naplatu svojih potraživanja pred drugim državnim organima i da se odreknu prava na nove tužbe.
Pojedinačna dugovanja radnicima, stara i više od dve i po decenije, po njihovim rečima, kreću od 200.000 do sedam miliona dinara.
Isplata zaostalih zarada ovoj kategoriji radnika je, inače, obaveza Republike.
Dr Dragan Milić, šef istoimene grupe građana u Skupštini grada, upozorio je sinoć sve nadležne u Nišu da „pored brojnih krivičnih dela u ovom slučaju čine i krivično delo prevare“, citirajući član 208. Krivičnog zakonika Srbije, u kojem se između ostalog navodi da će se počinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
„Još jedan skandal u Nišu i prevara hiljade obespravljenih radnika iz propalih niških preduzeća koji traže već decenijama da im se isplate potraživanja koja imaju zbog neisplaćenih ličnih dohodaka. Umesto da im Država, koja im je napravila dug, isplati celokupna dugovanja u jednoj tranši sa kamatom, taj dug odukom gradskih struktura Grad Niš preuzima na sebe“, naveo je dr Milić na Fejsbuk nalogu.
On je izrazio poštovanje radnicima na upornosti da se izbore za ono što im pripada, a sporazum koji im Grad nudi nazvao „sramotom“.
„Da li zaista mislite da Pravda neće doći u Niš kad-tad? Zašto ste oštetili Grad preuzimanjem duga koji je napravila država Srbija? Dokle ćete podanički služiti Beogradu i dodatno navlačiti bedu, jad i čemer u Niš? Zašto ste ’socijalnu pomoć‘ koju dajete radnicima uslovili njihovim odustajanjem od tužbi čak i iako su mnogi i pred Ustavnim sudom dobili spor? Na taj način radnici će morati da plate i ogromne sudske troškove i troškove advokata jer odustaju od suđenja“, naveo je dr Milić.
Istovremeno, Ekonomski pokret Niš je saopštio da je kabinetu gradonačelnika Dragoslava Pavlovića i Gradskom veću uputio „inicijalni akt“ u kojem predlaže da se Odluka skupštine grada „izmeni, dopuni ili stavi van snage i donese nova“.
Sastavni deo odluke je „Program pružanja finansijske podrške radnicima preduzeća koja su u državnoj i društvenoj svojini sa sedištem na teritoriji Grada Niša koja se nalaze u postupku stečaja ili je stečajni postupak okončan“.
„Pozivamo Gradonačelnika Niša i Gradsko veće da u što hitnijem roku razmotre ovaj naš Inicijalni akt, uvaže sve činjenice i pristupe proceduri izmeni iste. Odluka je nerazumna, nesprovodiva, štetna i zakonski upitna. Ona je isključivo politička, te kao takva mora biti promenjena i prilagođena interesima bivših radnika, naših građana“, navodi se u ovom dokumentu.
Prema oceni Ekonomskog pokreta, spisak preduzeća koji je sastavni deo skupštinske odluke „ne odgovara istini“, a iz njega je izostavljen „veći broj preduzeća“, među kojima su KTK ”Đuka Dinić“ Niš, Jugorendgen, EI KKC, EI UIT Standard i druga, te se broj izostavljenih bivših radnika „meri hiljadama“.
Ovaj pokret ocenjuje i da je isplata finansijske pomoći u četiri godišnje rate „nerealna, štetna i nehumana“.
On predlaže isplatu utvrđenih iznosa potraživanja u celosti.
Ukoliko se, pak, isplata bude obavljala u dve godišnje rate, utvrđeni iznos treba da bude pomnožen koeficijentom 1.9, a ako se realizuje u četiri rate taj iznos treba da bude uvećan koeficijentom 3.8.
„Ovakav kriterijum bi bio fer i pravičan“, zaključuje Ekonomski pokret, uz predlog da se formira privremeno telo „koje bi radilo na ovom pitanju i našlo najbolje rešenje za sve radnike“.
Miodrag Stanković, šef odborničke grupe „Ujedinjeni- Nada za Niš“ u Skupštini grada, koji je glasao za ovakav predlog vlasti, ranije je najavio da će za sledeće skupštinsko zasedanje predati odborničku inicijativu i zatražiti da se u program pomoći radnicima unese odredba da „ne moraju da odustaju od sudskih sporova i izvršnih presuda ukoliko zaključe sporazum sa Gradom“.
„Vlast u gradu može da se promeni i da sledeća vlast kaže da je to potpisala prethodna vlast i da oni ne žele da to podrže. Bojazan radnika je opravdana i sporazum mora da definiše do kraja isplatu“, rekao je Stanković.
On je dodao da ova odluka predstavlja „veliku stvar za grad Niš“.
Gradonačelnik Pavlović je kazao da je prvog dana sporazum potpisalo 87 bivših radnika, a informaciju o „ovoj akciji“ zatražilo njih 400.
On je najavio da će spisak bivših radnika Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, inače objavljen u Službenom listu Grada Niša 11. oktobra, biti dopunjen bivšim radnicima iz evidencije Osnovnog i Privrednog suda koji ispunjavaju uslove.
Na ovom spisku se nalazi 59 firmi i 6.243 bivših radnika koji mogu da se prijave za dobijanje pomoći.
Skupština grada je 10. oktobra usvojila Program pružanja finansijske podrške ovoj kategoriji radnika, kao i rebalans budžeta kojim je za isplatu prve rate izdvojeno 530 miliona dinara.
Za ovu namenu iz budžeta Grada Niša trebalo bi ukupno da bude izdvojeno 2,1 milijardi dinara.
U usvojenom Programu pružanja finansijske podrške bivšim radnicima se, međutim, ne navodi bilo koji iznos sredstava iz gradskog budžeta na ovu namenu.
Dokument ne sadrži ni odredbu koja upućuje da će novac koji je Grad izvojio biti refundiran iz budžeta Republike, kao pravog dužnika, u kom iznosu i u kojem roku.
„Radnici koji se nalaze na spisku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika koji ostvare svoja potraživanja pred drugim nadležnim organima nemaju pravo na finansijsku podršku“, naglašava se.
Bivši radnici će zaključiti sporazume koji se regulišu međusobna prava i obaveze sa „Gradskom upravom nadležnom za socijalna pitanja“, ukoliko je njihova firma u postupku stečaja ili sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“, ako je stečaj okončan, dodaje se u Programu.
Bivši radnici su, inače, podeljeni povodom odluke Skupštine grada o isplati njihovih potraživanja.
Dok su neki spremni da stoje u redovima i potpišu sporazum, jer je „bolje išta nego ništa“, drugi su nezadovoljni zbog toga što se ono što su zaradili tretira kao socijalna pomoć, kao i uslovima koji im se nude.
Posebno su kritikovali isplatu u roku od četiri godine, „kada neki od njih neće biti živi“, kao i nemogućnost da naplate kamate i sudske troškove.
Podsetili su da „mnogi“ od njih imaju sudske presude u svoju korist pred domaćim sudovima, a da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo presudio da je država Srbija obavezna da izmiri ovaj dug prema njima.
Oni su najavili blokade puteva, kao i prikupljanje potpisa kojima bi isposlovali raspisivanje vanrednih lokalnih izbora.
Najavili su i da će nastaviti da se svakog petka okupljaju ispred Gradske kuće, u kojoj je kabinet gradonačelnika, što inače čine već 14 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
