Niška tvrđava: Foto Z. Miladinović/DanasGreota šta nam rade, govorio je Bratislav Redžić pre nekih mesec dana, kada je tržišna inspekcija naprasno zakatančila buvljak smešten uz bedem Niške tvrđave u neposrednoj blizini glavne Stambol kapije, na kojem je godinama prodavao polovnu robu.
Tako je, rekao je, zarađivao za hleb nakon što se njegova fabrika u Elektronskoj industriji ugasila, a on posle dve decenije rada ostao na ulici.
Redžić i njegove kolege sa buvljaka su tada blokirali saobraćaj i protestovali ispred kabineta gradonačelnice Dragane Sotirovski.
Gradske vlasti su ih ubrzo preselile na obližnju auto – pijacu, koja se takođe nalazi uz bedem Tvrđave, a čiji deo već decenijama zauzima drugi buvljak.
Zažmurile su kada se deo prodavaca vratio na lokaciju u blizini ulaza u Tvrđavu na kojoj je inspekcija zabranila prodaju.
Takvom socijalnom razumevanju rok je istekao odmah nakon aprilskih izbora, te su svi prodavci, i oni u blizini glavnog ulaza u Tvrđavu, i oni sa auto – pijace, preseljeni na prostor Otvorenog tržnog centra (OTC), nešto dalje od centra grada.
Tvrđavu treba zaštititi, ali je bitan način
Malo je onih koji su spremni da ospore opredeljenje Grada da oslobodi zidine Tvrđave od sadržaja koji je zakljanjaju, a nisu u duhu jednog od najvažnijih kulturno – istorijskih spomenika Niša, koji, po rečima stručnjaka, zavređuje da se nađe na listi UNESKO.
Problem je način na koji se to čini – iznenadni katanac na ulazu u buvljak, seljakanje prodavaca bez jasnog plana, a ovih dana i “nasilno” parkiranje autobusa Niš – ekspresa na placu na kojem se nalazio buvljak koji je zabranila inspekcija, zbog čega je zakupac placa Dejan Radosavljević najavio tužbu.
Uprkos pričama da će i na njih doći red, “nepreseljeni” su ostali oni koji su i veći i jači od prodavaca polovne robe na buvljacima.
Uz bedeme Tvrđave i dalje se nalaze glavna autobuska stanica, u posedu Niš – ekspresa, koji je do kraja 2019. bio u vlasništvu jedne od kompanija Miroslava Miškovića. Tu su i glavna gradska cvetna pijaca, Teniski klub Radnički sa pridruženom kafanom, te auto – pijaca koju drži auto – moto društvo “Rinčić”.
Jovanović: Prvo su poterali sirotinju jer ona ne može da se brani
„Uglavnom smo svi prešli na OTC, i mi sa placa kod ulaza u Tvrđavu, i oni sa auto – pijace. Mi i nismo mogli više da ostanemo na tom placu, došli su autobusi Niš – ekspresa, sve su zauzeli, došla i policija. A sad su nam rekli da ćemo i na OTC-u biti svega dva meseca. Gde će da nas prebace posle stvarno ne znam“, kaže Redžić.
On dodaje da je prva subota na OTC-u „prošla dobro“. Bilo je i prodavaca i kupaca, kaže. Iz JKP Tržnica, koje gazduje OTC-om, zvali su ih da dođu da im daju brojeve, kako bi znali gde je čije mesto.
„Prve subote na OTC-u, već za ’dobro jutro’, ukradena mi je brusilica od 5.000 dinara. Obistinio se naš strah da će u OTC-u biti više krađe nego na buvljaku u centru. Na golom betonu smo napisali naša imena, ali su nam iz Tržnice kazali da to nije garancija da ćemo sačuvati tako obeleženo mesto. Nema parkinga za nas prodavce. Ali, bilo je kupaca i posla, pa ne mogu da kažem da smo prošli loše“, dodaje Ljudmila Ilić.
Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji, kaže da niko ne može da bude protiv uređenja prostora oko drevne Tvrđave, ali da je način na koji je to urađeno “svinjarija”. Ne može se koristiti drugačiji, pristojan rečnik za nešto krajnje nepristojno, objašnjava.
“Vlast poterala sirotinju, a ne dira, recimo, autobusku stanicu u vlasništvu tajkuna i biznismena. Oterala sirotinju, a privatni prevoznik na mestu na kojoj su zarađivali za život nasilno parkirao svoje autobuse. Pritom, za tu sirotinju nije obezbedila trajnu lokaciju za rad koja mora da bude pristupačna i da ima svu potrebnu infrastrukturu. Sve se, dakle, lomi preko leđa sirotinje, jer sirotinja ne može da se brani. Jedini zadatak države je da vodi računa o blagostanju ‘svojih’ građana, a ako to ne radi- šta će nam država”, kaže Jovanović.
Grad „pere ruke“, studije predviđaju uklanjanje neprimerenih sadržaja oko Tvrđave
U kabinetu gradonačelnice Sotirovski kažu da Grad nije vlasnik parcela na kojima su se nalazili buvljaci. Onu pored ulaza u Tvrđavu poseduje Teniski klub Radnički, koji ju je izdao OK taksiju, čiji je osnivač Radosavljević, a onu na kojoj je auto – pijaca poseduje AMD “Rinčić”.
Prema navodima iz kabineta, upravo je AMD “Rinčić” tražio da se buvljak iseli sa auto – pijace, a Grad mu je samo izašao u susret.
Grad je, inače, nedavno završio Studiju zaštite niške Tvrđave, koja za narednih deset godina predviđa i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na prostoru od 26 hektara. Kao vlasnici prostora oko Tvrđave pre dve ili tri decenije su se, između ostalih, upisali teniski i konjički klub, preduzeća „Niš-ekspres“ i „Tržnica“, kao i Auto-moto društvo.
“Tvrđava je od velikog kulturno – istorijskog značaja i prostor oko nje bi trebalo da bude rasčišćen. Mi smo prošle godine na zahtev Grada uradili Studiju zaštite Niške tvrđave u funkciji povećanja turističkih potencijala Grada Niša 2021- 2031, u kojoj predviđamo niz mera. Sada je na Gradu da ih prihvati i realizuje”, kaže Ljiljana Berić, direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
U ovoj studiji se, između ostalog, predlaže oslobađanje prostora unutar i po obodu tvrđave od neprimerenih i nenamenskih sadržaja, definisanje jedinstvenog vlasnika, osnosno korisnika celokupnog tvrđavskog prostora, kao i definisanje upravljanja ovim kulturnim dobrom po modelu javnog preduzeća, turističke organizacije ili javno- privatnog partnerstva.
“Niška tvrđava je prema svim svojim činiocima glavni i najvažniji turistički potencijal Grada Niša. Prema svom kulturno- istorijskom značaju zavređuje da se nađe na listi UNESKO. Potrebno je ujediniti sve stručnjake iz svih relevantnih institucija i sa podrškom gradske uprave definisati ovako visoke, ali dostižne ciljeve, jer potencijali i kapaciteti su tu, samo ih treba pravilno angažovati“, rekla je na prezentaciji studije arhitektkinja – konzervatorka Elena Vasić Petrović, koja je i njena autorka.
Oko Tvrđave i potencijalna Konstantinova vila i buvljaci iz 90-tih
Tvrđava u Nišu je zaštićena zakonom 1948. godine, a odlukom Skupštine Srbije, u aprilu 1979. proglašena je kulturnim dobrom od velikog značaja.
Ona spada među najočuvanija utvrđenja tog tipa u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu.
U kontinuitetu postoji oko dva milenijuma, o čemu svedoče mnogobrojni arheološki nalazi. Turska tvrđava izgrađena je na ostacima antičkog i srednjovekovnog utvrđenja.
Unutar njenih bedema postoje vredni objekti iz različitih istorijskih perioda.
Severno od severnog zida, na Gradskom polju, nalazi se Palata sa oktagonom, za koju neki arheolozi veruju da je pripadala caru Konstantinu Velikom, rodonačelniku hrišćanstva kao legalne religije.
Oni, takođe, smatraju da je Konstantin rođen unutar ili na obodu Tvrđave, pošto je njegov otac bio vojni oficir.
Buvljaci su, pak, postali njen „sastavni deo“ tokom ratnih i hiperinflatornih 90-tih godina prošlog veka.
Od tada je za dobar deo građana Niša subota pre podne bila rezervisana za posete buvljacima i auto- pijaci, na kojima se moglo naći skoro sve- od igle do „mercedesa“.
Povratak buvljaka sprečavaju Niš- ekspresovi autobusi
„Ići ću u javno tužilaštvo, ovako više ne može. Blokirali su mi parking Niš – ekspresovim autobusima, inače neregistrovanim i bez tablica, nezakonito su mi srušili žičanu ogradu i porušili drvene kočeve na međi bez ikakvog rešenja. Ne znam zašto to rade“, kaže Radosavljević, koji ima ugovor o zakupu ovog zemljišta do 2024. godine, i dodaje:
„Šifra moje delatnosti je 6.820, što znači izdavanje zemljišta za potrebe trećeg lica. Ja sam ga koristio kao parking, a subotom i nedeljom ga već deset godina izdajem prodavcima polovne robe, kojima zakup naplaćujem preko fiskalne kase. Ja dakle ne organizujem buvlju pijacu i ne bavim se pijačnim poslom, da bi mi se tražili papiri za takav posao”, kaže on.
U rešenju tržišne inspekcije se navodi da se OK taksiju privremeno zabranjuje da tu “organizuje buvlju pijacu” jer ne poseduje “akt nadležnog organa lokalne samouprave o uređenju lokacije, opremanju i održavanju pijace i načinu izdavanja pojačnog prostora u random vremenu”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
