Novinarske i medijske organizacije zabrinute zbog načina na koji su izmenjena tri medijska zakona

To su Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakon o elektronskim medijima (ZEM) i Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS), prenelo je Udurženje novinara Srbiije (UNS)

Proces koji je trajao više od godinu i po dana doveden je do kraja „u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti“, dodaje se.

„Iako se kao razlog za hitnost navodi usklađivanje sa preporukama Evropske komisije, način na koji je taj cilj sproveden ozbiljno narušava poverenje u demokratske procese i institucije“, navodi se.

U saopštenju je pozdravljeno što su predlozi udruženja za izmene članova 84 i 85 ZJIM-a, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, uvaženi i uvršteni u konačni tekst ovog zakona.

„Na taj način je izbegnuta dodatna šteta po slobodu izražavanja i omogućeno novinarima da profesionalno izveštavaju o temama od javnog interesa“, navodi se.

Međutim, ukazano je na to da i dalje ostaju brojni nerešeni i ozbiljni problemi.

„I pored inicijativa pojedinih poslanika, koji su predložili uvođenje jasnih kriterijuma za javne nabavke u oblasti medija – uključujući vezivanje tih kriterijuma za ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda – ti amandmani nisu prihvaćeni“, navodi se.

Time je, kako je navedeno, propuštena još jedna prilika da se uvede red u tu oblast, koja ostaje podložna zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i političkom favorizovanju pojedinih medija.

Navedeno je da izmene ZEM-a nisu rešile ni višegodišnje probleme u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja.

„Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostaju izvan regulatornog okvira i pored jasnih i višegodišnjih preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača“, piše u saopštenju.

Navedeno je da su u delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje prisutne duboke sistemske slabostii.

„Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe“, navodi se.

Ukazano je i na to da visina takse za javne medijske servise zabrinjava.

„Podsećamo da većina predstavnika novinarskih, medijskih organizacija i sindikata nije uspela da ubedi vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona i iznosila pre više od 15 godina“, navodi se.

Dodaje se da odluka da se taksa ne poveća, predstavlja populističku meru sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa, pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozvali su institucije da prepoznaju značaj ozbiljnih i sistemskih reformi koje će omogućiti slobodno, odgovorno i profesionalno novinarstvo.

„Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa“, navodi se.

Medijska reforma, kako je navedena, mora da bude usmerena na javni interes, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost.

„Samo kroz transparentnost i dosledno poštovanje zakona možemo doći do medijskog sistema koji služi demokratiji, a ne partikularnim političkim interesima“, navodi se.

Uz UNS, iza saopštenja stoje Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Granski sindikat kulture i medija „Nezavisnost“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Podržali su ga i poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija fondacija.