NUNS: Povećan broj pretnji novinarima u Srbiji – institucije prepoznaju napade, ali nisu uvek efikasne

Odlika 2021. godine je povećanje broja verbalnih pretnji i uznemiravanje novinara praćeno agresivnim izjavama predstavnika vlasti. U bazi napada na novinare Safejournalists mreže (Safejournalists.net), u Srbiji je registrovano ukupno 66 incidentnih događaja koji su zabeleženi kao slučajevi napada na novinare i medijske uposlenike.

Prosečna novinarska plata u Srbiji kreće se od 300 do 400 evra, dok je polovina medijskih radnika u protekloj godini bila angažovana kroz ugovore na određeno a jedan deo je bio angažovan kratkoročnim ugovorima. Ove stavke novinari percipiraju kao osnovni problem rada, navodi se u saopštenju NUNS-a.

U Indikatorima se konstatuje da je izrađen Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima koji odstupa od ciljeva Medijske strategije sa kojom su se medijska udruženja složila, kao i od Akcionog plana za njeno sprovođenje, a predvideo je i takozvana „alternativna rešenja”.

Navodi se da “regulator ne izvršava svoje funkcije nezavisno i pod velikim je uticajem vlasti, a svoje nadležnosti primenjuje tako da određene subjekte stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge”.

Ovogodišnji indikatori ukazuju da je socijalni i ekonomski položaj novinarki i novinara u Srbiji i dalje veoma nepovoljan i dodatno je otežan nastupajućim finansijskim problemima i ekonomskom krizom.

“Medijski servisi su pod ogromnim uticajem vlasti, privatni pod uticajem vlasnika, a neprofitni mediji zavise od projekata. Novinari su izloženi različitim oblicima cenzure, pri čemu je autocenzura gotovo trend i najčešći oblik. Posebno su pod velikim pritiscima istraživački neprofitni mediji, kako od strane pred stavnika vlasti, tako i provladinih tabloida”, navodi se u Indikatorima za 20021. godinu.

Institucije prepoznaju napade na novinare, međutim i dalje nema jednakih stavova i pune efikasnosti prema svim slučajevima napada. Predstavnici vlasti se često ne oglašavaju u pojedinim slučajevima, a neretko i sami iniciraju oštre napade ili kroz targetiranje daju osnove za druge teže napade. Istrage se pokreću brzo i efektivno, među tim u narednim fazama postupaka, u zavisnosti od slučaja do slučaja, značajno se usporavaju i nema efikasnosti u rešavanju.

Novinari smatraju da su tužbe protiv njih klasičan vid pritiska na rad, upozorenje i oblik iscrpljivanja koji predstavlja pokušaj direktnog uticaja na odustanak od određenih tema i autocenzuru, i predstavljaju isključivi razlog za njihovo podnošenje.

U 2021. godini rešeno je ukupno 598 tužbi koje su podnete protiv novinara u prethodnim godinama. Od ukupnog broja rešenih tužbi, 223 je delimično usvojeno, povlačenjem tužbe rešeno je 117 predmeta, a odbijanjem tužbe 94. Ostali predmeti rešeni su na drugi način. Tužbeni zahtevi protiv novinara kreću se od 850 do 100 hiljada evra, a dosuđeni iznosi od 80 do 4600 evra. U većini izrečenih sudskih postupaka dosuđuju se iznosi u rasponu od 850 do 1500 evra.

Broj žalbi izjavljenih Povereniku zbog nepostupanja ili nedostavljanja traženih informacija protiv organa javne vlasti se iz godine u godinu uvećava. U 2021. izjavljeno 36,5% više žalbi nego u prethodnoj godini. Poverenik je 2021. podneo 82 zahteva Vladi za obezbeđenje izvršenja svojih rešenja i povodom toga nije dobio nijednu povratnu informaciju.

Upravna inspekcija u 2021. godini prekršajnim sudovima nije podnela nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, u poređenju sa 3334 žalbe za koje je Poverenik utvrdio da su bile osnovane.

Odlika 2021. godine je povećanje broja verbalnih pretnji i uznemiravanje novinara praćenjem i agresivnim izjavama predstavnika vlasti. Zabeleženo je 20 slučajeva različitih oblika verbalnih pretnji i uznemiravanja, najčešće izrečenih putem interneta, odnosno društvenih mreža. Broj ozbiljnih verbalnih pretnji je u odnosu na prethodnu godinu je uvećan, pa je ubeleženo 26 takvih slučajeva.

Novinarska udruženja iz zemalja Zapadnog Balkana, uz podršku Evropske komisije, uspostavila su zajedničku platformu Safejournalists.net za praćenje promena u zakonodavstvu i praksi svojih zemalja i za angažovanje u različitim aktivnostima javnog zastupanja u cilju unapređenja političkog, zakonodavnog i institucionalnog okruženja u kojem rade novinari i mediji.

Počevši od 2020. godine, članovi platforme prate situaciju u sedam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija). Svake godine se vrši procena stanja na osnovu standardizovanih metoda prikupljanja i analize podataka, dok je fokus istraživanja javnog zagovaranja na promenama u tradicionalnom i onlajn medijskom okruženju na Zapadnom Balkanu.