„Možda tek treba da se suočimo sa najgorim stvarima“: Sagovornici Danasa o slučajevima Radoičić, Veselinović i Marjanović

Prvo je uhapšen bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je sam priznao da je organizovao grupu ljudi koja je u Banjskoj pucala na kosovsku policiju. Tom prilikom ubijeni su policijac i trojica pripadnika srpske nacionalnosti.

Međutim, Viši sud u Beogradu odbio je predlog Višeg javnog tužilaštva da Radoičiću odredi pritvor, iako se on tereti za više krivičnih dela.

Na slobodu je pušten čovek kome se na teret stavlja nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, učestvovanje u grupi koja je izvršila krivično delo, kao i krivično  delo protiv opšte sigurnosti. Dok se, istovremeno, višemesečni pritvor određuje ljudima koji na protestu nose krpene lutke sa likom Aleksandra Vučića.

Istoga dana kada je pušten Radoičić, na slobodi se našao i Zoran Marjanović koji je prvostepenom presudom osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva supruge Jelene Marjanović.

Iako Apelacioni sud nije ukinuo prvostepenu presudu, Marjanović je slobodan čovek jer je sud doneo zaključak da on ne bi trebalo više da bude u pritvoru “zbog protoka vremena, jer je od događaja prošlo sedam godina, te da u ovom trenutku nema osnovanosti da je došlo do uznemirenja javnosti”.

Treća bizarnost je što ni MUP ni Tužilaštvo nemaju nameru da pokrenu postupak protiv biznismena Zvonka Veselinovića, iako su protiv njege izrečene ozbiljne tvrdnje od strane policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, koji je otkrio Jovanjicu. Milenković tvrdi da je Veselinović obezbedio milion evra za njegovo i ubistvo inspektora Dušana Mitića.

Međutim, Veselinović je ušetao u policijsku stanicu, tražio da ide na poligraf, isti prošao, pa prema viđenju naših istražnih organa, potrebe za pokretanjem istrage izgleda da – nema. S tim što se zaboravlja na činjenicu da je i sam Milenković više puta prošao poligraf.

Advokat Vladimir Terzić ocenjuje za Danas da je ova nedelja samo ogolela stanje u pravosuđu Srbije. Kako kaže, propadanje je započelo ranije, a kulminacija je došla sa ovom vlašću koja je uspela da, i do tada nesamostalno pravosuđe, potpuno potčini svojim interesima, bez skrivanja i uvijanja u privid zakonitosti.

Terzić ističe da odavno postoji problem nejednake primene Zakonika o krivičnom postupku, selektivnosti u smislu prilagođavanja zakonske norme ličnosti na koju se primenjuje, ili, pak, situaciji koja bi trebalo da se predstavi na određeni način.

– Konkretno, Radoičić je “priznao” krivično delo koje mu se stavlja na teret (mada nemamo pouzdane podatke u vezi sa tim), ali je nejasno da li je on ispitan detaljno, da li je ukazao na druge izvršioce krivičnih dela, ko su pomagači, još važnije ko je podstrekač, ko je omogućio izvršenje teških krivičnih dela i slično – ukazuje Terzić.

Prema njegovim rečima, ukoliko on nije u svojoj odbrani dao sve te podatke, u normalnom sledu događaja, u krivično procesnom smislu, njemu bi bio određen pritvor.

– Slučaj Marjanović, na drugoj strani, kao medijski eksploatisan, ukazao je na najbolniju tačku u primeni krivičnoprocesnih normi, a to je ocena dokaza u sudskom postupku, šta se smatra pouzdanim dokazom, šta je dokazanost u standardu “van razumne sumnje”. Osuditi nekoga na 40 godina zatvora, a posle nekog vremena ga pustiti na slobodu, veliki je propust. Očigledno je da je pravosuđe popustilo pred pritiskom javnosti ili čak pred političkim pritiskom – smatra Terzić.

On dodaje da mu je komentarisanje poligrafskog “dokazivanja” ispod nivoa, te da će se jednog dana studenti prava smejati periodu kada je to u Srbiji podignuto na nivo nekakve istine.

I advokat Rodoljub Šabić smatra da je ova sedmica bogata bizarnostima koje neizbežno podsećaju na potčinjenost našeg pravosuđa interesima političke “elite”.

– Munjevito hapšenje Radoičića, pa isto takvo puštanje na slobodu, neizbežno asocira na igrokaz, pripremljen pre svega za oči međunarodne javnosti, kojoj je Vučić obećao da će naši organi procesuirati slučaj, pa oni ispunjavaju njegovo obećanje. Kako će stvar dalje ići, u sferi je spekulacija. Mislim da je od sporazuma o priznanju krivičnog dela popraćenog blagom, simboličnom sankcijom koju neki pominju, realnije razvlačenja postupka u nedogled – smatra Šabić.

Prema njegovim rečima, to ni Radojičiću ne bi smetalo jer oduzimanje pasoša ima simbolički značaj, a malo je verovatno da bi zbog rizika od hapšenja putovao u inostranstvo.

– Puštanje Marjanovića iz pritvora je, takođe, praktično neobjašnjivo. Čak i nezavisno od trapavog, za javnost iritantnog obrazloženja da su posledice svirepog ubistva “posle sedam godina izgubile značaj”, teško je shvatljivo puštanje iz pritvora čoveka osuđenog na 40 godina zatvora. Taj potez neizbežno asocira na mogućnost planiranog ili dogovorenog ukidanja prvostepene presude – naglašava Šabić.

On dodaje da je vest o tome da je Veselinović prošao poligraf samo jedna u nizu potvrda tragikomične mistifikacije i zloupotrebe poligrafa.

– Test na poligrafu po zakonu nije dokaz, ali ipak kad prolaz na poligrafskom testu ide u prilog verziji vlasti, to se glasno plasira uz podršku svih medija koji podržavaju vlast. Kad je obrnuto, o tome ćute. Tipičan primer je slučaj proskribovanih inspektora u slučaju „Jovanjica“ koji su nekoliko puta prošli na poligrafskom testu – kaže Šabić.

Dodaje da ovi događaji skreću pažnju javnosti sa nekih slučajeva koji je i te kako zaslužuju.

– Na primer, slučaja Aleksandra Obradovića i njegovog višegodišnjeg besmislenog pravosudnog maltretiranja, ili krivičnog postupka protiv policajke Katarine Petrović zbog odavanja tajne koja to nije ili potpuno indolentnog odnosa nadležnih prema slučaju u kom je Predrag Voštinić, sticajem okolnosti moj klijent, pod krajnje sumnjivim okolnostima teško povređen, da ne nabrajam u nedogled – ističe Šabić.

Naš sagovornik kaže da ne bi olako krah našeg pravosuđa vezivao za proteklu sedmicu.

– Bilo je sličnih sedmica i pre, i kad god je izgledalo da je dotaknuto dno, dno je probijeno. Možda tek treba da se suočimo sa najgorim stvarima – poručuje Šabić.