Banjska dve i po godine kasnije: Presuda trojici Srba na Kosovu, Radoičić i dalje slobodan u Srbiji

Slučaj “Banjska” je nakon sukoba u istoimenom selu postao jedna od centralnih tema u odnosu Beograda i Prištine, dok se najviše govori o organizatoru tog napada Milana Radoičića.

Tokom ove akcije, u zasedi i blokadi dela puta, ubijen je narednik Kosovske policije Afrim Bunjaku, a potom su u sukobu sa jakim snagama Kosovske policije likvidirana i trojica lokalnih Srba, koji su bili deo Radoičićeve oružane grupe.

Tada je kosovska policija uhapsila trojicu Srba iz Radoičićeve grupe, a sam Radoičić se vratio u Srbiju i nekoliko dana nakon sukoba priznao da je organizovao akciju u Banjskoj, naglašavajući da u tome nije imao nikakvu pomoć vlasti iz Beograda niti lokalnih vlasti.

Više javno tužilaštvo je tada saslušalo Radoičića zbog šverca oružja, i naložilo mu da se javlja policiji, dok epiloga o optužnici, o kojoj je glavni tužilac VJT Nenad Stefanović rekao da će se odlučivati početkom 2025, do danas nema.

Sa druge strane, kosovsko Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu na kojoj se nalaze 43 osobe, među kojima su i Vladimir Tolić, Blagoje Spasojević i Dušan Maksimović, koje čeka čitanje presude u petak 24. aprila.

Dok advokat Maksimovića tvrdi da on ima alibi za taj dan, druga dva optužena su u svojim izjavama rekli da nisu krivi za ono što im se stavlja na teret, odnosno terorizam.

Vorgučić: Kompletna kosovska javnost usmerena ka zahtevu za maksimalnom kaznom

Govoreći o suđenju trojici uhapšenih Srba, urednik Radio-televizije Kim Isak Vorgučić za Danas kaže da Tužilaštvo i sudsko veće koriste to što je policija uspela na dan sukoba da uhapsi dvojicu Srba – jednog teško ranjenog i jednog koji je zaspao pored puta – a koji su imali i oružje i uniforme i čiji barutni nalazi govore da su koristili oružje.

“Tužilaštvo to koristi i kompletna kosovska javnost je usmerena prema tome da se zahteva maksimalna kazna za počinioce”, kaže naš sagovornik.

On podseća da treća osoba koja je uhapšena naredni dan ima alibi za dan kada se dogodio napad u Banjskoj.

“Da li će se tu ići na to da se oslobodi optužnice, to treba videti, zato što je toliki pritisak na sudsko veće da je malo verovatno da će dobiti neke manje ili oslobađajuće presude, zbog toga što im ostali učesnici tog oružanog sukoba u Banjskoj nisu dostupni na Kosovu”, kaže Vorgučić.

Koje su posledice sukoba u Banjskoj dve i po godine kasnije?

Vorgučić navodi da je napad u Banjskoj presudan događaj i kamen spoticanja za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

“To u ovom trenutku naročito ističe kosovska strana, da zahteva da se izruče oni koji su odgovorni za Banjsku”, kaže naš sagovornik te dodaje da i međunarodna zajednica – i EU i NATO stalno traže od Beograda da one koji su odgovorni za Banjsku procesuiraju sudski.

Vorgučić ističe da Kosovo u svom nastupu prema međunarodnoj zajednici ističe pre svega ulogu države Srbije u organizovanju te “Banjske grupe” i napada, ali i šire, ulogu Srbije u odnosu prema Rusiji, prema ratu u Ukrajini i prema EU.

Zbog toga, sagovornik Danasa zaključuje da je Banjska jedan od događaja koji aktuelna vlada Kosova vrlo aktivno koristi u svom obraćanju međunarodnoj zajednici.

Govoreći o načinu na koji Srbija tretira Milana Radoičića, Vorgučić kaže da se povremeno čuje da je on na slobodi ali uz obavezu javljanja policiji, te dodaje da nije jasno šta to znači.

“U svakom slučaju, verovatno je da on ne sme da napusti teritoriju Srbije jer je jedino tu zaštićen od vlasti. Srbiji svakako, na međunarodnom planu, odmaže što je on i dalje slobodan i što ceo proces nije počeo. Interno, kompletan sistem je organizovan i funkcioniše tako da ga pomažu te kriminalne i polukriminalne strukture, što verovatno dovodi i Radoičića u vezu sa vrhom u Srbiji”, pojašnjava naš sagovornik.

Savić: Posle Banjske Priština dobila dozvolu da na severu radi šta poželi

Zoran Savić iz NVO Aktiv za Danas takođe navodi da Banjska predstavlja prelomni trenutak u odnosima Beograda i Prištine, te dodaje da je direktno uticao na tok dijaloga.

“Treba podsetiti da je do tog događaja, u delu međunarodne zajednice postojao narativ u kojem je Beograd percipiran kao konstruktivniji akter, dok je premijer Kurti često viđen kao faktor destabilizacije kroz jednostrane poteze koje je povlačio”, ističe naš sagovornik.

On navodi da je posle Banjske, ta percepcija dobila totalni zaokret, dok je Priština dobila „carte blanche“ da na severu radi šta god poželi, uz ograničene reakcije međunarodnih aktera.

“Banjska je postala nezaobilazna tema u svim relevantnim izveštajima Evropske unije, što pokazuje njen dugoročan politički značaj. Kontinuirano insistiranje na odgovornosti sigurno opterećuje poziciju Beograda u dijalogu, a izostanak jasnog epiloga gotovo sigurno će imati posledice i po proces evropskih integracija Srbije”, pojašnjava Savić.

Zbog toga, dodaje, Banjska je gotovo sigurno jedno od ključnih političkih pitanja koje utiče i na kredibilitet Srbije u odnosima sa EU.

Govoreći o organizatoru napada, Radoičiću, Savić kaže da činjenica da je on i dalje na slobodi i da još uvek nema optužnice, uprkos najavama još iz 2024. godine, svakako ne ide u korist Srbiji, te se stvara utisak da se stvari namerno razvlače i da Tužilaštvo ne postupa potpuno nezavisno, već pod političkim pritiskom i uticajem vlasti, uprkos tome što je sam Radoičić preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo u Banjskoj.

“Što se tiče same presude za Banjsku, već u petak ćemo videti da li će sud uzeti u obzir navode odbrane, uključujući i alibi koji je iznet za barem jednog od optuženih”, kaže sagovornik Danasa.

Sa druge strane, on dodaje da je jasno da vlast u Prištini, pre svega Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenje, već treću godinu koristi Banjsku i za unutrašnju političku mobilizaciju, ali i kao argument pred međunarodnom zajednicom za opravdavanje svih jednostranih poteza koje je povlačio prethodnih godina.

“Videli smo i nedavno hapšenje još jedne osobe optužene da je učestvovala u Banjskoj, ali smo takođe videli i, sada već „višegodišnju praksu“ ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje, gde je odmah izašao u javnost sa punim imenom i prezimenom i praktično mu odmah „presudio“, pre nego što je pokrenut ikakav postupak”, podseća Savić.