Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj

Nove elektrane na vetar, solarnu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. To pokazuje najnovija analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u Evropi u 2018. godini, koju su sprovela dva vodeća tink-tenka za energetsku politiku.Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. godini dobila na značaju i dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje u EU. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj.

Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih 6%o i sada je 30% niža od one iz 2012. godine. To dokazuje da se nastavlja ubrzano potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

Pored veće upotrebe obnovljive energije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, na takav trend je pre svega uticalo i ponovno oživljavanje hidroenergije u Italiji i Španiji, piše u izveštaju energetskih tink-tenkova Agora energetski preokret (Agora Energiewende) i Sendbeg (Sandbag).

U 2018. godini je ukupna emisija CO2 u energetskom sektoru opala za 5%, što se takođe može pripisati postepenom napuštanju uglja. Odricanje od uglja bilo je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, gde je udeo kamenog uglja u proizvodnji struje opao sa 40% u 2012. godini, na 5% u 2018. U Nemačkoj je udeo struje proizvedene od uglja u istom periodu smanjen sa 19% na 13%.

Obnovljiva energija ekonomski parira uglju i gasu

Povrh svega i ekonomski faktori počinju da govore u prilog obnovljivih izvora energije. „U 2018. godini su puni izdaci za nove vetroelektrane i solarne elektrane bili rame uz rame sa kratkoročnim operativnim troškovima elektrana na ugalj i gas“, piše u izveštaju.

Cena energije dobijene iz vetra ili solarne enrgije u Nemačkoj trenutno iznosi između 45 i 60 evra po megavatčasu. To znači da je „u mnogim zemljama cena struje iz obnovljivih izvora sada uporediva sa velikoprodajnom cenom, ili čak i niža od nje“, kaže Matijas Buk, šef odeljenja Evropska energetska politika u tink-tenku Agora energetski preokret. Nasuprot tome, cena uglja je u toku 2018. porasla za oko 15%, a cena gasa za čak 30%.

U izveštaju se konstatuje da je u zemljama sa najviše novih obnovljive energije zabeležen i najveći pad upotrebe uglja. A čini se i da te zemlje ne računaju na gas kao na kratkoročnu alternativu za ugalj. „U samo šest godina, između 2012. i 2018. godine, godišnja emisija CO2 iz evropskih elektrana na ugalj opala je za 250 miliona tona, a da pritom nije porasla emisija iz proizvodnje struje od gasa“, precizirao je Dejv Džouns, jedan od autora studije i analitičar u agenciji Sendbeg.

U izveštaju se konstatuje da je „umirujuće to što Evropa napušta ugalj, a ne gradi infrastrukturu da to premosti gasom“. Upotreba uglja mogla bi ove godine da se smanjuje još brže, ukoliko u skladu sa tržišnim prognozama bude padala cena gasa, smatra Džouns.

Opada upotreba kamenog uglja, lignit opstaje

Oba tink-tenka prognoziraju da će se smanjivanje upotrebe uglja nastaviti, s obzirom da se tri četvrtine proizvodnje kamenog uglja u EU obavlja u zemljama koje imaju agende za završetak eksploatacije uglja. Preostala četvrtina gotovo u potpunosi otpada na Poljsku, koja i dalje nije izradila nikakav plan za napuštanje uglja. Proizvodnja kamenog uglja u Poljskoj nije padala od 2012. godine, piše u izveštaju.

Slika nije ružičasta ni što se tiče ligita. Polovina evropske proizvodnje energije od lignita u 2018. godini odnosila se na zemlje koje još nemaju svoje izlazne strategije za ugalj – Poljsku, Češku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Sloveniju. Proizvodnja struje iz lignita u tih šest zemalja nije se gotovo uopšte promenila od početka decenije, navodi se u izveštaju.

„To je priča o dva uglja. Veliki deo smanjenja odnosi se na kameni uglja, a ne na prljavi smeđi ugalj. Odricanje od kamenog uglja u Evropi se ubrzava, ali napuštanje lignita je tek u počecima“, rekao je Džouns.

Optimizam budi razvoj solarne energije

Istovremeno, oba tink-tenka dele optimizam u pogledu prespektive solarne energje. U 2018. godini solarna struja je činila svega 4% ukupno proizvedene električne energije u EU, ali su solarni kapaciteti porasli za više od 60% na gotovo 10 gigavata. Do 2022. godine ta količina bi mogla da se utrostruči na 30 gigavata, s obzirom da cena solarne energije i dalje pada. Cena solarnih panela pala je u 2018. godini za 29%.

Buk, međutim, smatra da je EU do sada „u velikoj meri propustila da profitira od veoma povoljnih cena solarnih panela, zbog kojih je struja iz novih solarnih postrojenja u današnje vreme često jeftinija od struje iz konvencionalnh elektrana“.

To bi moglo da se promeni pošto Španija, Francuska i Italija dugoročno teže solarnoj proizvodnji od najmanje 45 gigavata.