foto: M.M./ATAImagesVlast je ozbiljno uzdrmana i kruni joj se podrška, zato joj je veoma bitno da ima kontrolu u svim organima i telima, gde god je to moguće i gdegod se o bilo čemu odlučuje, što su pokazali i poslednji lokalni izbori u 10 opština i gradova, ali i prošlonedeljna dešavanja na izborima za organe lekarskih komora širom Srbije, pa i tokom izbora predstavnika u studentski parlament na Medicinskom fakultetu.
To je odgovor sagovornika Danasa na pitanje zašto se režim sada upadljivo trudi da kroz brojne zabeležene neregularnosti osigura većinu čak i u esnafskim udruženjima i među predstavnicima studenata.
Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) koja je nadgledala poslednje lokalne izbore, kaže da je jedan od glavnih nalaza upravo konstantno nazadovanje i urušavanje izbornih pravila i standarda, nalik na izborne autokratije.
Izbori u 10 opština i gradova pokazali su da izborni inženjering stranaka na vlasti ide u pravcu koncentracije njihove moći, čak do kreiranja lažnih lista, samim tim i većeg broja članova u izbornim komisijama, kako bi se i taj segment izbornog procesa kontrolisao.
– U trenucima u kojima su organizovane alternative, u kojima postoji pluralizam aktera koji zaista pokušavaju da izazovu stranke na vlasti, tada vlast pribegava i nasilnim metodama. Scene nasilja kojima smo svedočili u mnogim od ovih 10 opština, zloupotreba države, javnih resursa, brisanje granica između države i partije, jedan čovek koji je bio nosilac na svim listama, od opštine do predsednika države, ilustruje koliko smo mi daleko od normalnih izbora, dosadnih u smislu incidenata i neizvesnih u smislu ishoda. Nalazi upućuju na sve intenzivnije kršenje procedure i pravila tokom samog izbornog dana, ali i na mnogo veće zloupotrebe pre izbornog dana, uključujući i neverovatnu medijsku neravnopravnost, navodi Nedeljkov.
On dalje podseća na različite vrste zloupotreba državnih institucija, njihovog autoriteta i kredibiliteta, finansijska davanja, kupovinu glasova, pritisake, ucene ljudi, i ćutanje gotovo svih institucija na to, umesto pravovremenog reagovanja da se protivpravne radnje zaustave, i to sve u 10 malih opština u kojima glasa svega 3,8 odsto birača Srbije.
– Vidimo da na različitim nivoima vlast ima potrebu da sačuva svoju moć kroz potpunu kontrolu društva i sužavanja prostora za autonomno delovanje, da podredi sve elemente što formalnih institucija, što poluformalnih načina udruživanja građana, čak i u nekim telima koji podrazumevaju mikroorganizovanje ili profesionalnih udruženja poput LKS. Tako vlast pokušava da suzbije i uguši bilo kakvu vrstu kritičkog, drugačijeg razmišljanja i učini jedinim mogućim mišljenje koje se formira u krugovima jednog čoveka, objašnjava sagovornik.
Nedeljkov, međutim, podseća i na izbore za mesne zajednice, kada su oni ukinuti ili odloženi na neodređeno (u Novom Sadu), jer se stvorila neka vrsta alternative, gde su se građani udružili, što potvrđuje snažnu potrebu za širenjem političke kontrole nad svim porama društva.
– Sada, sa buđenjem građana, kada oni podižu glas, hodaju uspravno i pokušavaju na različite načine da pokažu da žele slobodne izbore i fer uslove, tada zarobljena država i delovi kriminalizovane države pokušavaju da uguše to po svaku cenu. Samim tim, ni snažni alternativni glasovi u akademskim krugovima nisu nešto što njima odgovara, zaključuje Nedeljkov.
Izbori za organe Lekarske komore Srbije (LKS) i regionalne komore nikada do sada nisu okupirali ovoliko pažnje javnosti, vlasti ali i samih lekara, jer je zabeležena rekordna izlaznost.
I pored brojnih zabeleženih neregularnosti, u većini komora pobedu su odneli nezavisni kandidati, mada se još neko vreme neće znati kako će zaista po sastavu da izgledaju organi lekarskih komora.
Međutim, veliki broj lekara nije mogao da glasa jer se nije našao na glasačkim spiskovima, izbore nisu mogli da nadgledaju nezavisni posmatrači, osim zvanično angažovanog Cesida, pa se dešavalo da na mestu glasanja bude samo jedan posmatrač, a po zatvaranju glasanja, u nekim slučajevima glasovi su prebrojavani do zore, što je unelo sumnje u zloupotrebe.
Dragan Delić, nekadašnji predsednik LKS uočava da je iskonski interes svake vlasti da kontroliše sve tokove koji bi išli mimo njih i njihovih planova, pa samim tim to nije ništa novo.
– Od dolaska na vlast, oni su uspeli da svoje ljude postave na sva rukovodeća mesta. Sa druge strane, strukovna udruženja jesu bitna, mi imamo 38.000 lekara ima sa licencom koji mogu da glasaju, visokoobrazovanih ljudi, sa integritetom i značajem u društvu, gde bi njihove poruke trebalo da budu važne, i gde bi narod to trebalo da prihvati i posluša, naravno da je njima u interesu da ta lekarska komora u najmanju ruku bude saradljiva, neko ko neće iskakati, neće iznositi kritičke stavove i primedbe.
Veliki odziv i pobedu nezavisnih kandidata na izborima za LKS dr Delić vidi kao pozitivan znak, da su lekari shvatili da mogu da nešto promene ako se organizuju i ujedine.
– Ovo je bila jedna pokazna vežba, jer kad tako nešto preuzmete od ovakve vlasti, to je pokazatelj da je promena moguća. LJudi su poslednjih godina bili apatični i inertni, razočarani. Sada su se lekari probudili. Ovo što se dešava poslednjih godina u zemlji se prelilo i na lekarsku profesiju. Sada se desilo da su studenti razgolitili ovaj režim, studentska moralna revolucija je razbila smog nad Beogradom, ali se pojavilo ispod 300.000 ložišta. Oni su ukazali na probleme, ali njih treba rešiti. Zadatak svih slobodomisleći ljudi, koji se bore za svoju profesiju, koji imaju integritet, znanje, je da promene ovaj režim, i da na miru spreme fer izbore. Zašto bi povlađivali onima koji su mnogo gori od nas, nekompetentni i neopterećeni znanjem, koji se bore isključivo za privilegije i moć, smatra Delić.
Ipak, on navodi da je to maraton, a da je ključno da se svi koji su protiv aktuelne vlasti vode zajedništvom.
– Moramo biti jedinstveni, da čuvamo jedni drugima leđa, da zaštitimo kolege kojima se sveti režim. Moramo biti glasni, ubedljiviji, sa predlozima kako poboljšati i profesiju i društvo. Zato vlast radi da razbije svako jedinstvo u narodu i smatram da svi oni koji nas dele rade za režim. Ako to ne prozremo, stvarno nismo zaslužili bolje, jasan je Delić.
Poslednji primer pokušaja upliva vlasti čak i u studentske parlamente, mada ne i prvi, na izborima na Medicinskom fakultetu u Beogradu, rezultirao je i intervencijom policije, u kojoj je jedan student povređen, dok studenti okupljeni oko liste SINAPSA tvrde da su detektovali veliki broj glasačkih listića drugačije boje, na kojima je glas dat isključivo drugoj opciji.
Iako to ukazuje na moguće nameštanje izbora, prema najnovijim vestima, njihove primedbe izbornoj komisiji su odbijene.
Istraživač na Fakultetu političkih nauka Nikola Ilić kaže za Danas da uplivi vlasti čak i u studentska predstavnička tela nisu nova pojava, ali su nedavno postali vidljiviji, čak i samim studentima a onda i javnosti.
– Izbori na najvišim nivoima i državne institucije odavnio ne funkcionišu, pa je fokus javnosti sada na sva druga mesta gde postoji mogućnost da se biraju neki predstavnici. To i vlasti sada postaje važno, potreba da sve kontrolišu, kada bi mogli, kontrolisali bi i kućne savete. Iako to nije ništa novo, ali do skora nije bilo otpora tim studentima koji sarađuju sa njima. Dugo je to bilo nevidljivo i na samim fakultetima, ali je postalo jasnije i lakše su se uočavali ti „večiti studenti“ koji imaju po 30 i više godina, a tu su u telima fakulteta isključivo zbog funkcija koje daju određenu kontrolu na nivou univerziteta, jer vlast nigde ne želi da dopusti slobodu ni ljude koji im nisu odani, kaže Ilić i napominje da tela poput studentskog parlamenta imaju srazmerno malu moć odlučivanja, ali u tim sitnim aspektima mogu da budu tas na vagi.
– Primera radi, studenstki parlament FPN ima mali udeo u odlučivanju ko će biti predstavnici, koje odluke će da se donesu, ali i ko će biti dekan, pa je naravno vlasti bolje da tu ima ljude koji su joj bliski. Ipak, vlasti se kruni podrška i sa smanjenjem moći, oni sada pokušavaju da stegnu kontrolu, pa ako je ranije nešto bilo možda manje važno, sada i to postalo značajno, uveren je Ilić.
On je saglasan da ta vrsta kontrole postaje za režim posebno bitna sada kada je studenstska snaga postala vodeća u društvu.
– Plenumi i jesu u određenoj meri uspostavljeni kao način direktnog demokratskog učešća u odlučivanju, baš zato što do sada niste mogli da kanališete želje studenata, ni da učestvujete u tome za šta su ta predstavnička tela predviđena. Plenum se rađa iz takve potrebe. Kada su institucije koje mogu da prenesu glas ljudi blokirane, onda se rađaju ove alternative, poput zborova građana, ukoliko vam vlast ne da ni izbore za mesne zajednice, zaključuje Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
