Da li će ultrazvuk zameniti operaciju suženja aorte koja zahteva otvaranje grudnog koša?

Podvig je veliki jer se aortna stenoza ili narodski rečeno suženje aortnog luka trenutno leči operacijom na otvorenom srcu i zamenom aortnog luka veštačkim, a interevnciju mnogi pacijenti, koji imaju pridružene teške bolesti, ne mogu da podnesu.

Rukovodilac projekta, kako je objavljeno, bio je francuski profesor Emanuel Mesas iz Pariza, a studiju je u našoj zemlji vodio profesor Miloš Velinović. U njoj su učestvovali anesteziolozi Nataša Kovačević Kostić, Radmila Karan, kardiohirurzi Duško Terzić i Vladimir Milićević, kao i kardiolozi Danijela Trifunović Zamaklar i Olga Petrović.

Klinička studija u Srbiji, Francuskoj i Holandiji

Osim u Srbiji, klinička studija sprovedena je, kako stoji u tekstu objavljenog na francuskom sajtu Instituta „Physic for Medicine“ (Inserm/ESPCI Paris-PSL/CNRS) koji okuplja fizičare, stručnjake za ultrazvučne talase, a koji se poziva na rezultate objavljene u The Lancet, u Holandiji i Francuskoj. Stručnjaci tog Instituta takođe su učestvovali u kliničkom ispitivanju.

Prema istim navodima, u njoj je učestvovalo 40 pacijenata obolelih od teških oblika bolesti aorte, u tri klinike: u Francuskoj (Evropska bolnica Žorž-Pompidu, AP-HP, Pariz), u Holandiji (bolnica Amphia, Breda) i u Srbiji (Univerzitetski klinički centar Srbije, Beograd). Lečeni su u jednoj sesiji, a kontrola im je rašena posle jednog, tri, šest, 12 i 24 meseca.

Istovremeno, kako prenose mediji, kardiohirurg Duško Terzić naveo je da su „počastvovani da budu jedan od tri centra u kojima je primenjena nova metoda lečenja aortne stenoze“.

Lečenje ultrazvukom još u fazi ispitivanja

„Ona je još u fazi ispitivanja, ali je na dobrom putu da bude odobrena“, kazao je on i dodao:

„Ispitivali smo uticaj ultrazvučnog dejstva na aortnu stenozu. Ultrazvučnim talasima se slao signal za razmekšavanje bolesno stenoziranih aortnih listića, čime se popravljala njihova pokretljivost i povećavao dijametar koji je sužen zbog bolesti aortnog zaliska. Tokom studije nije bilo neželjenih efekata, a kod značajnog broja pacijenata došlo je do poboljšanja. Dalja istraživanja će potvrditi efikasnost ove metode. Prvi put je primenjena tehnologija da se potpuno neinvazivno tretira aortni zalistak“.

Objasnio je da pacijenti koji su učestvovali u ispitivanju nisu bili uspavljivani tokom intervencije, kao i da niko nije imao neželjene efekte.

„Princip je sličan razbijanju kamena u bubregu putem ultrazvuka, ali je drugačija jačina ultrazvučnih talasa, jer srčani zalistak je osetljiviji. Na pacijenta se postavlja ultrazvučna sonda sa velikim uvećanjem da se vide naslage kalcijuma, koje su određene eho i CT pregledima pre intervencije“, naveo je on.
Kako je objašnjeno, aortna stenoza se najčešće leči operacijom na otvorenom srcu ili zamenom aortnog zaliska, a lekari koji su sproveli kliničku studiju očekuju da će nova metoda, ukoliko bude prihvaćena, brzo postati intervencija koja se radi ambulantno.

Uređaj bi, kako kažu, mogao da uspori napredovanje bolesti, da se koristi kao preventivni tretman za mlade pacijente ili u ranoj fazi bolesti.

„Pacijenti koji su učestvovali u istraživanju nisu bili dobri kandidati za operaciju, niti za TAVI metodu. Posle dobrih rezultata istraživanja, ova metoda lečenja će biti nastavljena u još desetak medicinskih centara u svetu. Jedinstveni pristup lečenju mogao bi biti alternativa postojećim procedurama. Za razliku od bilo koje druge postojeće tehnologije, moguće je ciljati i lečiti nekoliko zona koje se prostiru na velikoj površini bez fizičkog pomeranja medicinskog uređaja koji se postavlja na grudni koš pacijenta, preko srca“, naveo je Terzić.

Francuski naučnici o kliničkom ispitivanju

Nešto ranije, 28. novembra 2023. godine, na sajtu Instituta „Physic for Medicine“ iz Pariza objavljen je tekst pod nazivom „Svetska premijera neinvazivne ultrazvučne terapije bolesti srčanih zalistaka objavljena u The Lancet“, a koji opisuje kliničku studiju koja se odvijala u Francuskoj, Holandiji i Srbiji.

Između ostalog piše, da se po prvi put izveštava o kliničkoj efikasnosti neinvazivne terapije korišćenjem fokusiranog ultrazvuka.

„Kliničko ispitivanje, sprovedeno na uzorku od 40 pacijenata, značajno je poboljšalo njihovo zdravlje. Rezultati su objavljeni u The Lancet. Naše srce kuca oko 70 puta u minuti u mirovanju ili više od 100.000 puta dnevno. Pokreće krv kroz telo brzinom od četiri do pet litara u minuti. Zbog toga sa godinama srce stari, arterije i zalisci mogu da se oštete. Više od 10 miliona ljudi pati od kalcifikovane aortne stenoze (CAR) u Evropi i SAD, uključujući dva miliona teških slučajeva, posebno među starijim osobama. Kod ove bolesti, aortni zalistak (pozicioniran između srčane pumpe i vaskularnog sistema) kalcificira, postaje krut i više se ne može pravilno otvoriti, što dovodi do srčane insuficijencije ili iznenadne smrti. Danas se jedini postojeći tretman sastoji od zamene defektnog zalistka veštačkom protezom, operacijom na otvorenom srcu putem perkutane arterijske hirurgije. Međutim, značajan broj pacijenata ne ispunjava uslove za ove invazivne procedure, zbog teških komorbiditeta i ograničenog životnog veka“, navodi se u članku.

Prema istim podacima, na kraju ispitivanja, naučnici su mogli da utvrde da:

– nema smrtnih slučajeva ili ozbiljnih događaja (srčani udar, moždani udar, teške aritmije) povezanih sa intervencijom;
– značajno poboljšanje srčane funkcije (potvrđeno šest meseci nakon tretmana uređajem, što se ogleda posebno u povećanju prosečne površine aortnog ventila za 10 odsto);
– značajno poboljšanje kvaliteta života;
– poboljšanje simptoma srčane insuficijencije: fizički kapaciteti, kratak dah pri vežbanju.

„Ovi obećavajući rezultati predstavljaju promenu paradigme za lečenje kalcifikovane aortne stenoze“, objasnio je Emmanuel Mesas, glavni istraživač kliničke studije.

Inovativni pristup izvodljiv

„Oni pokazuju da je ovaj inovativni pristup izvodljiv i bezbedan i da je značajno poboljšao hemodinamske i kliničke parametre, kao i kvalitet života pacijenata koji učestvuju u kliničkom ispitivanju“, dodao je Mickael Tanter, direktor istraživanja Instituta „Physic for medicine“.

Kako je tada objavljeno, ako se efikasnost ispitivanja potvrdi, ova tehnologija bi mogla predstavljati ogromnu nadu za milione pacijenata koji pate od teških oblika RAC-a i koji se trenutno nalaze u terapijskom ćorsokaku.

Uređaj kojim se izvodi intervencija, kako piše, trenutno prolazi kroz kliničke studije sigurnosti i efikasnosti. Još nije dobio dozvolu za stavljanje u promet (oznaku CE, itd.) i trenutno je namenjen isključivo za kliničke studije.