Foto: Privatna arhivaPacijentkinja je na hirurškom stolu Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Otvoren joj je grudni koš, njeno srce je u rukama dr Željka Bojovića, učenika najboljih aortnih hirurga u svetu – prof. dr Boška Đukanovića, prof. dr Jakoba Hajnca iz Nemačke i prof. dr Džoa Koselija, vodećeg svetskog hirurga iz oblasti patologije aorte.
Danas je Svetski dan srca, nimalo bitan podatak za pacijentkinju u anesteziji za čiji se život bori dr Bojović, ali mnogobrojna hirurška ekipa u sali. Bitno je da preživi jer je bila hitan slučaj.
Operacija se privodi kraju. Kako dr Bojović kaže, očekivao je mnogo gori scenario, ali se sve završilo dobro.
– Završili smo operaciju. Radi se o pacijentkinji koja je pre 12 godina operisana na našem Institutu. Imala je akutnu disekciju aorte. To je jedno od najhitnijih stanja u aortnoj hirurgiji. Dobro je prošlo, oporavila se. Sad se pojavila kao hitan slučaj zbog pseudoaneurizme koja je nastala kao komplikacija prethodne operacije. Komplikacija je očekivana kod ljudi koji boluju od ovih bolesti – kaže za Danas dr Bojović, jedan od najboljih aortnih hirurga u zemlji, u trenutku kada je završio operaciju i izašao ispred sale.
Najveća smrtnost
Kako dodaje, aortna hirurgija na Institutu predstavlja oblast hirurgije gde je najveća smrtnost.
– To su slučajevi koji dolaze delimično elektivno, dok teži imaju akutne disekcije aorte. To stanje spada u najmalignije u Institutu zbog toga što zahteva opsežnu operaciju. Pacijenti su u teškom stanju, smrtnost na tim operacijama prelazi 25 odsto u pojedinim svetskim literaturama, kod nas, na žalost, to bude i više – objašnjava sagovornik Danasa.
Dodaje da je danas Svetski dan srca i da bi voleo „da osvetlimo problem koji postoji u oblasti hirurgije aorte u našoj zemlji“.
– Taj problem tavori, ne rešava se na adekvatan način, kako to rade razvijene zemlje i savremeni centri u svetu. Mislim da ljudi koji se bave ovim poslom zaista treba da budu ljudi koji pripadaju jednom usko specifičnom elitnom timu koji svaki dan rešava najveće probleme. Profesionalne i medicinske i bilo koje druge moguće komplikacije. I ti ljudi moraju da se svaki dan bave istom vrstom posla. Ne možemo samo gledati statističke podatke o broju umrlih, broju operisanih jer je to kvantitet – ističe on.
Neka neko počne da rešava problem
Dr Bojović kaže da je neophodno da se neko pozabavi i problemom kvaliteta.
– Međutim, ti ljudi koji su u menadžmentu i koji donose odluke nisu ti koji mogu da prepoznaju probleme i da se sa njima uhvate u koštac. Problem je veliki, postoji način, uspeh nije zagarantovan, ali ako se ne pođe tim putem sigurno se nikada neće postići rezultati koji bi bili optimalni. Ja, naravno, ne radim ove operacije sam, tu je tim od 10 ljudi, plus svi drugi ljudi koji pre operacije pripremaju takvog pacijenta i koji nakon operacije vode računa o njemu. Tako da kada ovo pričam, mislim na jedan kompletan tim koji mora da bude posvećen, visoko edukovan, plaćen, da bi mogli da rade ovakav posao – navodi naš sagovornik.
Oslikavajući šta je to disekcija aorte ( raslojavanje), najmalignije stanje sa kojim se on sa svojom hirurškom ekipom svakodnevno hvata u koštac i spasava ljude smrti, dr Bojović kaže da je to stanje koje zahvata početni deo aorte kod dve trećine pacijenata.
Hitna intervencija
– Bol u grudima je najčešći simptom, ali klinička prezentacija može biti raznolika. Rizik od smrti se procenjuje na 1-2 odsto po satu od nastanka disekcije. Hitna hirurška intervencija predstavlja zlatni standard u lečenju ovih bolesnika – navodi ovaj čuveni kardiohirurg.Na pitanje šta su uzroci disekcije aorte, dr Bojović kaže da je to hipertenzija, odnosno neregulisan krvni pritisak., što spada u „uzrok je broj jedan ovog katastrofalnog događaja“.
– Zbog toga je lečenje povišenog krvnog pritiska prvi korak u preventivi lošeg scenarija.Takođe, neki nasledni poremećaji kao i loše navike u značajnoj meri predisponiraju ovom dešavanju. Moja poruka pacijentima koji boluju od povišenog krvnog pritiska, kao i onima koji misle da nemaju probleme jeste da bi trebalo redovno kontrolisati zdravstveno stanje kod izabranog lekara. Stara narodna poslovica kaže: “Bolje sprečiti nego lečiti” – završio je on.
Za pacijentkinju s početka ove priče ovaj Svetski dan srca bio je srećan. Nije ušla u onu crnu statistiku za ovu godinu.
Istovremeno, prema pоslеdnjim rаspоlоživim pоdаcimа Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, tоkоm 2022. gоdinе оd bоlеsti srcа i krvnih sudоvа umrlе su 51.624 оsоbе (23.695 mušкаrаcа i 27.929 žеnа).
Kako dodaju, bоlеsti srcа i krvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3 odsto u svim uzrоcimа smrti vоdеći su uzrоk umirаnjа u Srbiјi. Žеnе su čеšćе (54,1 odsto) u оdnоsu nа mušкаrcе (45,9odsto) umirаlе оd оvе grupе bоlеsti. Ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti, sа učеšćеm оd 36,5 odsto, vоdеći su uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа.
Aorta
Ukratko i najjednostavnije objašnjeno, aorta je najveći i najbitniji krvni sud u ljudskom telu. Ona polazi iz levog srčanog zaliska, izdiže se kratak deo ovog krvnog suda koji se naziva “uzlazna aorta”. „Uzlazna aorta“ pravi luk koji se naziva sistemski luk i nastavlja se ka dole. Deo aorte koji se nastavlja na sistemski luk naziva se silazna aorta, i sastoji se od dva odvojena dela – torakalna aorta i abdominalna aorta.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
