Apelacioni sud u Beogradu doneo je 13. januara rešenje po kojem je Stanko Vujanović nakon održane dve trećine kazne od ukupno 20 godina zbog ratnog zločina na Ovčari, pušten na uslovnu slobodu.
Podsetimo, Vujanović, bivši zamenik komandanta Teritorijalne odbrane Vukovara, jedan je od osuđenih za ubistvo najmanje 200 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. Identifikovane su 193 žrtve koje su imenom i prezimenom navedene u presudi.
U odluci Apelacionog suda u vezi sa Vujanovićem navodi se da izveštaj Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica ukazuje da su ispunjeni svi uslovi iz člana 46 Krivičnog zakonika za usvajanje molbe za puštanje na uslovni otpust, odnosno da se Vujanović “tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učniti novo krivično delo”.
Kako saznajemo, iz KPZ Sremska Mitrovica su konstatovali srednji stepen rizika za Vujanovića, ali su mu ipak dali pozitivno mišljenje za uslovni otpust.
Tako je Apelacioni sud – Odeljenje za ratne zločine, što gotovo nikad ne radi, preinačio prvostepenu odluku Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za ratne zločine od 7. decembra prošle godine koji je kao neosnovanu odbio molbu Vujanovića za uslovni otpust.
Inače, uslovni otpust Vujanoviću traje do 23. marta 2026. godine kada mu ističe celokupna kazna od 20 godina.
U jednoj od molbi za uslovni otpust, Vujanović proziva zamenika tužioca za ratne zločine Burna Vekarića.
Naime, Vujanović piše da je Vekarićeva mržnja prema njemu više nego jasna, “bolje bi mu bilo da radi profesionalno svoj posao i drži se zakona, jer tako bi dokazao svoju profesionalnost u poslu”.
Podsetimo, Vujanović osuđen pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 2010. na devet godina i zbog ratnog zločina nad civilima u Vukovaru, 1991. godine.
Sud je utvrdio da je Vujanović kriv za zločin nad civilima u podrumu kuće porodice Sever, 14. septembra 1991. godine, gde je zajedno sa još jednom nepoznatom osobom ubio četiri osobe i teško povredio jednu ženu.
Tako je, nakon presude za zločin na Ovčari, dobio jedinstvenu kaznu od 20 godina zatvora.
Apelacioni sud je u novembru 2017. pravosnažno potvrdio prvostepenu presuda Miroljubu Vujoviću, Stanku Vujanoviću i Predragu Milojeviću (na uslovnoj je slobodi) na po 20 godina zatvora, a Goranu Mugošu na pet godina.
Miroslavu Đankoviću i Ivanu Atanasijeviću kazna je smanjena sa 20 na po 15 godina zatvora, a Saši Radaku na pet godina zatvora.
Nadi Kalabi pooštrena je kazna sa devet na 11 godina, a oslobođeni su Milan Vojnović, Jovica Perić, Milan Lančužanin i Predrag Dragović, koji su prvostepeno bili osuđeni na 15, 13, šest i pet godina zatvora, dok je Đorđe Šošić tokom postupka pred Apelacionim sudom preminuo.
Tako je okončan sudski proces dug čak 14 godina.
Da podsetimo, Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu 2004. godine, a prva presuda doneta je 2009. godine.
Od ukupno 24 optuženih, pravnosnažno je osuđeno njih 11.
Inače, Apelacioni sud potvrdio je tri presude kojima je dosuđena odšteta članovima porodica ubijenih na Ovčari i obvezao Ministarstvo obrane da isplati naknadu štete zbog smrti bliske osobe.
Za zločin na Ovčari pred Haškim tribunalom pravosnažno su osuđeni major Veselin Šljivančanin i pukovnik JNA Mile Mrkšić.
Hronologija zločina na Ovčari
Kako na svom sajtu navodi Fond za humanitarno pravo, neposredno po zauzimanju Vukovara, 20. novembra 1991. godine, pripadnici JNA izveli su ranjenike, bolesnike, civile i pripadnike hrvatskih oružanih snaga iz vukovarske bolnice i odveli ih u hangare na poljoprivrednom dobru Ovčara, koje se nalazi oko pet kilometara jugoistočno od Vukovara.
Od trenutka njihovog dovođenja na Ovčaru, pripadnici TO Vukovara i jedinice „Leva supoderica“, sastavljene uglavnom od dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, zatočene Hrvate su u prisustvu pripadnika Vojne policije JNA premlaćivali, ponižavali i zlostavljali.
U večernjim satima pripadnici JNA su se, po naređenju pukovnika Mileta Mrkšića, povukli sa Ovčare, a pripadnici TO Vukovara i „Leve supoderice“ su tokom noći između 20. i 21. novembra izvodili zatočenike iz hangara i odvodili ih u grupama od 10 do 20 ljudi na lokaciju Grabovo.
Tamo su ih, ispred ranije pripremljene masovne grobnice – streljali.
Uz ranjene pripadnike hrvatskih oružanih snaga, ubijeni su i civili, žene i deca.
Napadnut Đorđo Žujović
Kako je javio portal Nova.rs, Đorđo Žujović, član SDPS Rasima Ljajića, je verbalno napadnut u jednoj kafani.
On je izjavio da je reakcijom obezbeđenja sprečen fizički obračun.
Žujović je u novembru prošle godine na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu uništio mural sa likom Ratka Mladića.
On je za Novu.rs rekao da je sedeo sa društvom, kada mu je prišla nepoznata osoba i upitala da li je on Đorđo Žujović.
„Kada sam potvrdno odgovorio da jesam, krenuo je napad. Da mi „je*u majku“ zbog Ratka Mladića, da me psuju, vređaju, da mi prete da će me sačekati ispred lokala i da će me prebiti“, naveo je Žujović i rekao da će ovo biti prvi napad koji će prijaviti policiji, kao i da će tražiti procenu svoje bezbednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
