Sud u Ivanjici/Foto: Nenad Kovačević/danasU Osnovnom sudu u Ivanjici nastavljeno je suđenje za smrt dvojice radnika u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima.
U toj nesreći, nakon eksplozije baruta, 14. jula 2017. godine, stradali su Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55).
Protiv prvookrivljenog Radoša Milovanovića, dugogodišnjeg direktora fabrike, koji je nedavno preminuo, postupak je obustavljen i nastavljen protiv Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva, u kome se nerseća dogodila, i Toma Stojića, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu u lučanskoj fabrici.
Tokom današnjeg ročišta, svedočili su radnici kojih su dobili otkaze zbog svojih iskaza tokom istrage, jer su govorili o propustima u primeni mera zaštite i bezbednosti na radu, pritiscma koje su trpeli od direktora i poslovođa, ali i o tome da je u magacinu bilo više baruta, nego što je to dozvoljeno.
Rade Obrenović je rekao da je tragičnog dana bio u smeni u kojoj su bili Milivojević i Ignjatović, na svom radnom mestu u radionoci koja je 10 do 15 metara udaljena od mesta nesreće. Obojica su, kazao je, zbog vrućine, bila u pantalonama sa tregerima, majicama kratkih rukava i da im je neko, verovatno zbog vrućine, dozvolio da skinu radne bluze.
Dvadesetak dana ranije, naveo je, pitao je poslovođu ko radnicima dozvoljava da skinu bluze i da mu je on rekao da je to dozvolio Lončarević.
Kazao je da su se tog dana kartonski burići sa barutom transportovali na elektrovozilu, a ne na prikolici tog vozila, te da se, odjednom, prevozilo čak i sedam takvih burića od po 40 do 50 kilogama, a da neki od njih nisu imali rukohvate, te da za njihov utovar i istovar radnici nisu obučavani, ali su znali da moraju da budu oprezni.
Za obuku o zaštiti na radu je rekao da je bila „samo formalna“, ali ne i suštinska i da je trajala 15 do 20 minuta, jer je „moralo da se radi“.
Nakon te nesreće, dodao je, u fabrici je postavljen video-nadzor, zamenjena su burad za transport baruta i zaštitna radna odela.
Tvrdio je da je upozoravao rukovodioce na to da je u magacinu, umesto dozvoljenih 450 kilogama, bilo 1.500 do 2.000 kilograma baruta, ali da oni na to nisu reagovali.
Svedočio je o tome da ga je Lončarević, pre nego što je dao iskaz tužiocu, pozvao i, pred jednim od radnika, pitao otkud on zna koliko je baruta bilo u magacinu, a potom mu rekao „misliš li ti da ja idem u zatvor“.
Takođe, rekao je da je, kobnog dana, primetio plamen i čuo huk, ali nije čuo ekspoziju i protivpožarni alarm, niti je čuo vodu iz protivpožarnog sistema.
Boris Kaplarević koji je, takođe, bio bio blizak prijatelj nastradalog Milomira Milivojevića, a koji je u svom iskazu govorio o pritiscima i pretnjama kojima je bio izložen od sada pokojng direktora, podseto je na to da je, nakon svega, morao da ode iz fabrike.
On je naveo da su se radnici jednom sedmično informisali o propisma, ali da se oni nisu poštovali, pa, između ostalog, i o ograničenoj količini baruta u magacinu u kome je bilo, kako je rekao, oko 2,5 tona baruta.
Tragičnog dana, čuo je, kazao je, šuštanje koje liči na eksploziju, kao i to da je saznao da objekat EO3, u kome se dogodila nesreća, nije imao upotrebnu dozvolu.
Nikola Živković, koji je takođe osta bez posla nakon što je negodivao kada je direktor Radoš Milovanović, kako je objansio, rekao na radničkom zboru, nakon nesreće, da je „pokojni pečeni, šutnuo bure“, što je pokušaj da se poginuli radnik okrivi za sopstvenu smrt.
Iako su kako je rekao „radici čitali propise o bezbednosti na radu“, propise su kršili svi – radnici, predradnici i poslovođe. Istakao je da se u fabrici radilo i subotom, a da radnike niko nije pitao da li su u stanju da rade i tada, a potom je istakoa da su radnci jednostavno morali da rade i da ispune norme.
Na njihova svedočenja su, osim advokata okrivljenih, negodovali i okrivljeni Lončarević i Stojić, tvredeći da je većina njhovih iskaza netačna i tendenciozna.
Nastavak suđenja je zakazan za 16.jun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
