Ovde je svaki meč na „život ili smrt“

Teško je shvatiti da recimo Ilija Belošević, naš ubedljivo najbolji košarkaški sudija, uživa mnogo više poštovanja u inostranstvu u odnosu na domaću ligu. Stvaranje presije, nekakvog umrljanog scenarija koji bi trebalo upravo sudije da potpišu, jer se glavni protagonisti vešto kriju iza sportskog podijuma, nešto je što ipak ne iznenađuje sagovornika Danasa, koji je bez nećkanja pristao da sa čitaocima podeli impresije u vezi sa načinom shvatanja košarke u Evroligi i domaćem prvenstvu, iz čega i proizilazi stil ophođenja prema deliocima pravde. Ilija Belošević spada u sam krem košarkaških sudija. Ukupno je šest puta bio na fajnal-foru Evrolige, a čak u četiri navrata sudio je finalnu utakmicu, baš kao i nedavno u Londonu, kada je gotovo bez greške učestvovao u velikoj pobedi Olimpijakosa nad Realom.

Kako ste u ulozi sudije doživeli jedno od najuzbudljivijih finala u istoriji Evrolige između Olimpijakosa i Reala?

– Žao mi je što na poslednjem finalu nije bilo naših igrača. Olimpijakos i Real su odigrali jedan odličan meč na veliki broj poena. Nadam se da je vreme malih rezultata prošlost, jer takvi ishodi ne privlače publiku. Da bismo košarku uslovno rečeno prodali, moramo da je učinimo što atraktivnijom. Inače, utisci sa poslednjeg fajnal-fora u Londonu zaista su odlični, a upravo je odlučujući meč bio veoma zanimljiv, atraktivan, sa puno lepih poteza.

Dugo ste već u Evroligi, postoje li tereni koji se posebno ističu ambijentom, kolažom koji je inspiracija i za delioce pravde?

– Pravi je užitak suditi u Atini, velikim gradskim rivalima, zatim u Baskiji, Tel Avivu ili Žalgirisu. Litvanija je zaista košarkaška zemlja. Hala je uvek puna u Kaunasu i svi uživaju u toku meča. Ostaće mi u sećanju ovosezonska utakmica u između Žalgirisa i Reala i to nakon onih incidenata u prvom susretu u Madridu, posle kojih je Rudi Fernandez bio u centru pažnje.

Da li je tačan utisak da vam je lakše da sudite u najelitnijem takmičenju u odnosu na domaće prvenstvo?

– U Evroligi je viši nivo kvaliteta, tako da je lakše suditi u odnosu na domaća takmičenja. Mi moramo da težimo ka tome da nam prvenstvo bude što bolje, jer ono mora biti naš glavni proizvod. U Evroligi su stvari potpuno jasne. Izađeš, sudiš i za način na koji si delio pravdu budeš nagrađen ili kažnjen. Nema priče u toku utakmice u hodnicima dvorana, poziva telefonom, takve stvari su nezamislive.

Kako se onda u nezdravom ambijentu naše Superlige nosite sa često neargumentovanim i netačnim kritikama?

– Kritike me, kako one osnovane, tako i one koje to nisu, teraju i motivišu da još bolje radim. Morali bismo da se ugledamo na recimo Evroligu, koja svake godine pred početak takmičenja organizuje seminare na kojima igrači, treneri i sudije razgovaraju o svim relevantnim temama. Tako se akteri upoznaju na najbolji način, spremni da se adekvatno postave u raznim situacijama.

Da li se u Srbiji uopšte može uspostaviti normalna komunikacija na relaciji sudije-treneri-uprava, bez konstantnih insinuacija i raznih „teorija zavere“?

– Moj otac (Obrad) bio je košarkaški sudija. Iako sam bez njega ostao sa 14 godina, sećam se da mi je pričao kako su nekada sudije, treneri i igrači posle mečeva zajedno odlazili na piće, razgovarajući o svemu na jedan prijateljski način. Danas se potpuno drugačije živi. Utakmice se doživljavaju na „život ili smrt“, što nikako nije dobro. Prevelika je tenzija, a bojim se da smo u svemu tome zaboravili na sam kvalitet igrača. Nekada smo bili prepoznatljivi po šuterima, a danas… – potpuno preciznom i tačnom analizom završio je najbolji i u Evropi najcenjeniji srpski sudija.

Mažić: Ne smem da pričam

Dnevni list Danas pokušao je da dođe do izjave najcenjenijeg srpskog fudbalskog sudije Milorada Mažića, ali se on kulturno izvinio i naveo da ne sme da priča bez dozvole Saveza:

– Volim medije i znači mi da imam dobar odnos sa njima, ali ne mogu vam dati izjavu jer mi treba dozvola Saveza da bih bilo šta rekao, u suprotnom bi mogli da mi oduzmu dozvolu – objasnio je Mažić, koji je ove sezone sudio mečeve Lige šampiona i Lige Evrope, kao i večiti derbi prošle subote.

Geršon džentlmen

– Pini Geršon mi je ostao u posebnom sećanju nakon finala na fajnal-foru 2006. u Pragu. Iako je njegov Makabi izgubio od CSKA, Geršon je nakon utakmice pretrčao čitav teren, došao do mene, zagrlio i poljubio, čestitajući mi na dobrom suđenju. To je detalj koji predstavlja veliku satisfakciju za ono što radiš – prisetio se Belošević zanimljivog detalja iz prestonice Češke.