„Pacijenti često kažu da mesecima kašlju, ali da nisu otišli kod lekara jer nemaju vremena“: Zašto je važno reagovati na vreme?

Sve zajedno govori da Srbija nije blizu da izađe iz mračne statistike koja je svrstava među vodeće evropske zemlje i po obolevanju i po umiranju od niza kancera.

Nazire se međutim i svetlo. Od ove godine za veći broj onkoloških bolesnika dostupna je inovativna terapija koja značajno produžava preživljavanje kod jedne grupe pacijenata.

Dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže u razgovoru za Danas da se radi o najvećem do sada proširenju liste lekova za onkološke bolesnike koje finansira RFZO, od čega će korist imati stotine pacijenata.

– Mi smo svesni da postoje finansijska ograničenja i da je bilo potrebno i za druge pacijente, ne samo onkološke, obezbediti najbolju trenutno dostupnu terapiju pa smo se trudili da lekovi koji su uvršteni budu najbolje od najboljeg – kaže dr Radosavljević.

Šta je to što inovativna terapija donosi pacijentima?

Metastatska bolest je retko izlečiva, ali se na njen tok i dužinu trajanja može uticati. Od pre dve godine u Srbiji se recimo, daje imunološka terapija za metastatski karcinom pluća i mi možemo sada govoriti o prvim rezultatima, mada se radi o kratkom vremenu u kome su praćeni pacijenti. Ono što vidimo jeste da je srednje preživljavanje za pacijente na imunološkoj terapiji preko dve godine, a pre imunološke terapije preživljavanje je bilo od osam do deset meseci. To su pacijenti u metastatskoj bolesti koji dve godine dobijaju jednu infuziju na tri nedelje. Tako se danas može lečiti metastatska bolesti i tako smo blizu onoga što se zove pretvaranje maligne bolesti u hroničnu bolest. Ne mogu tvrditi da će metastatski rak pluća za pet godina biti isto što i reumatoidni artritis, u smislu toka bolesti, ali ono što mogu reći jeste da imamo danas pacijente koji žive tri-četiri godine sa metastatskim karcinomom pluća. Postoje i izuzetni slučajevi – mediji su izveštavali o našoj pacijentkinji koja se već sedam godina leči od metastatskog karcinoma pluća.

Ko može da dobije imunološku terapiju? Koji su kriterijumi?

Za imunološku terapiju kod karcinoma pluća jedini marker koji je u upotrebi je takozvana ekspresija PD-L1 receptora. Ako njih ima više od 50 odsto u tumoru, onda je osoba kandidat za imunoterapiju, odnosno imunoterapija imaće najbolji mogući efekat. Potrebno je takođe da osoba bude u dobrom opštem stanju, odnosno da bolest nije toliko uznapredovala da terapija može da ostvari efekat i da pacijent može da iznese efekat koji očekujemo. Mi se trudimo da svima koji imaju visoku ekspresiju i u dobrom su stanju damo imunološku terapiju, i u tome uspevamo. Pored imunološke terapije, koju može da primi 25 odsto obolelih od metastatskog karcinoma pluća, još 15 odsto pacijenata prima biološku terapiju koju takođe finansira Fond. Dakle, oko 40 odsto pacijenta sa metastatskim oblikom karcinoma pluća dobija najsavremeniju svetsku terapiju. Pored toga ulaze i druge terapije. Očekujemo recimo da će u ovoj godini 300, a možda i više žena, dobiti inovativnu terapiju za metastatski karcinom dojke.

Šta očekujete narednih godina posle ovog velikog proširenja liste lekova o trošku Fonda? Da li će i dalje biti širenja liste?

Naša saradnja sa Fondom je dobra. Mi smo već najavili šta bi nama bilo potrebno za dalje proširenje Liste lekova, za nove savremene lekove za onkološke pacijente. Imamo načelno obećanje da će se na tome ubrzo raditi.

Nedavno ste bili na kongresu onkologa u Čikagu, najvećem skupu onkologa u svetu. Gde je onkologija sada posle pandemije i kuda ide?

Pandemija je došla i prolazi. Možda se i vrati. Onkologija i u domenu lečenja i u domenu istraživanja nijednog trenutka nije stala. Pitanje koje ljudi obično postavljaju jeste kada će već jednom taj lek protiv raka. Mi moramo, međutim, znati da ima preko 150 entiteta različitih malignih bolesti. U jednom organu mogu se razviti dve-tri različite maligne bolesti. Tačno je da se svaka maligna ćelija slično ponaša – agresivno, razarajuće, sama se obnavlja, ne može se lako uništiti… Ali sve ostalo je različito od pacijenta do pacijenta. To je jedan ogroman mozaik koji polako punimo kockicama. Retki su epohalni prodori – oni se dese na svakih pet ili deset godina. Poslednji put to je bio slučaj sa imunoterapijom. Dotadašnja imunoterapija je bila toksična i neefikasna. A onda se pojavila vrlo malo toksična i često vrlo efikasna imunoterapija, za mnoge maligne bolesti. Savremena imunoterapija se pokazala kao revolucionarna ali ne može ni ona biti rešenje za sve kliničke situacije, niti se može reći da danas može biti sama u sistemskom lečenju malignih bolesti. I dalje se primenjuje hemoterapija, i pogotovo biološka, molekularno ciljana terapija.

Pretprošle nedelje odjeknula je vest da je rak rektuma nestao kod male grupe pacijenata koja je uzimala jednu biološku terapiju. Kako ste to videli?

Rezultati jesu izvanredni, ali ovo ispitivanje je urađeno među 18 pacijenata sa karcinomom rektuma i sa posebnim karakteristikama tumora, koji su bili vrlo osetljivi na imunoterapiju. Ovo je vrlo mali broj, nedovoljan za dalekosežna zaključivanja. Sada moramo da sačekamo rezultate koji će se dobiti kada mnogo veći broj pacijenata bude uključen u studiju. Skrenuo bih pažnju na jedan drugi veliki rezultat sa ovogodišnjeg ASCO sastanka, a koji se odnosi na karcinom dojke. Za oko 40-50 odsto pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke postoji novi lek koji je konjugat – predstavlja kombinaciju jednog antitela i hemioterapije – koji je pokazao odlične rezultate kod pacijentkinja koje su već lečene i progredirale. I to nije kraj. Primena leka ide dalje, i u karcinomu dojke, u različitim stadijumima bolesti i u drugim malignim bolestima. Ovaj lek je pokazao odlične rezultate i u prethodno lečenim metastatskim karcinomima pluća i želuca. Sa ovim znanjem mi smo sigurno na magistrali, da postignemo još veče rezultate u borbi protiv raka. Stalno se otvaraju novi putevi uspeha i mnoge rezultate tek očekujemo. Današnje rezultate za nekoliko godina posmatramo kao početne korake.

Nedavno je Forum pacijenata Srbije pokrenuo inicijativu da onkološki bolesnici dobiju prioritetan status pri dijagnostici. Kako vidite ovu inicijativu, jel tu leži rešenje?

Formirana je i Radna grupa pri Ministarstvu zdravlja. Godinama ukazujemo da je to potrebno. Međutim, mi imamo i jednu drugu vrstu problema, a to je kasno javljanje pacijenata. Nedavno sam pregledao slučaj čoveka koji se tek nakon godinu dana krvarenja iz debelog creva javio lekaru. Kada pričate sa pacijentima – često vam kažu da ili nisu ranije osetili tegobe ili su ih osetili pre desetak dana. To je teško poverovati. Imate i one pacijente koji kažu: jeste tačno je da mesecima na primer kašljem, ali nisam otišao kod lekara jer nisam imao vremena ili nisam imao novca za skener. Jer do skenera nije lako doći, pogotovo kad svi u porodici shvate da su stvari ozbiljne, i žele nalaz vrlo brzo. Tako da tu postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir.

Kakva je uloga primarne zdravstvene zaštite?

Mada bi prevencija trebalo da bude jedan deo rada lekara, ne znam koliko imaju vremena. Međutim, vi imate nekoliko nivoa prevencije. Imate primarnu prevenciju za koju vam ne treba lekar, a to je ono što se zove životni stil – ishrana, pušenje, kretanje… Sve su to stvari kojima možete da utičete na prevenciju ne samo malignih već i drugih bolesti. Sekundarna prevencija je ono što se postiže ranim otkrivanjem, skriningom. Mi imao skrining za tri vrste malignih tumora – dojke, grlića materice i debelog creva. Ne možemo se nimalo pohvaliti rezultatima nijednog od njih. Skrining programi se nedovoljno i sporo sprovode iz mnogo razloga – nedovoljan je odziv, nema uvek dovoljno specijalista ili opreme za obavljanje pregleda.

Gde je izlaz?

Nema nigde jednostavnih rešenja. Zdravlje nacije se čuva i razvija od porodilišta, porodice, škole, radnog mesta, do seniorskih dana. Onkologija jeste, s druge strane, rastući svetski problem, i u povoljnijoj situaciji su oni koji imaju uspešniju primarnu i sekundarnu prevenciju. Sigurno je da javno, neprekidno i na svim prikladnim mestima ponavljanje poruka mora postati praksa i kod nas. Zelene agende su svuda u svetu visoko na listi prioriteta. Promocija zdravog života, ranog javljanja lekaru, ali i spremnost zdravstvenog sistema da prihvati sve ovo, uslovi su da naša startna pozicija u svetu rastućeg obolevanja od malignih bolesti bude bolja.

Četvrta doza

Ko od onkoloških pacijenta treba da primi četvrtu dozu vakcine protiv kovida?

Smatra se da je četvrta doza dobra za imunokompromitovane pacijente. Međutim, ako je neko operisan zbog karcinoma dojke pre deset godina i samo se redovno kontroliše, onda ovde više spada u opštu populaciju. Na drugoj strani, ako neko ima metastatski oblik tumora, to je osetljiva populacija i pre će takav pacijent biti kandidat za četvrtu dozu.

Registar za rak

Postoje regionalne razlike u stopi obolevanje od raka. Recimo za rak pluća one su izražene. Čime se to može objasniti?

U našoj zemlji postoji obaveza redovnog prijavljivanja malignih bolesti. S druge strane, Srbija i dalje nema Registar za rak, sa mnoštvom podataka, koji bi bili od koristi svim učesnicima u zdravstvenom sistemu, pa i pri odgovoru na ovo vaše pitanje. Prijave malignih bolesti govore da ima godišnje oko 6.600 novobolelih od raka pluća svake godine u našoj zemlji. Ali, onih koji imaju histopatološki nalaz, potvrdu maligne bolesti, je 4.600. Za nas je samo ova cifra od 4.600 relevantna jer mi samo na osnovu histologije lečimo. Ova razlika od dve hiljade pacijenata može se objasniti velikim brojem neverifikovanih karcinoma pluća koje je neko prijavio na osnovu snimka, ali dijagnostika nije išla dalje.