Trgovina ljudima prisutna je u svakom kutku na planeti i predstavlja ozbiljan i realan problem.
U njenom lancu su najčešće žene, deca, ali i ekonomski osetljive kategorije stanovništva – oni koji migriraju u bekstvo od ratova, građanskih sukoba i siromaštva, kaže za Danas Ana Krstajić, globalna ambasadorka Fondacije UNITAS, međunarodne organizacije koja se fokusira na borbu protiv trgovine ljudima kroz edukaciju i podizanje svesti.
Sa njom smo razgovarali o trgovini ljudima kao globalnom fenomenu, njenim razmerama i oblicima, kao i o načinima da se stane na put ovoj kriminalnoj aktivnosti. Upitana koliko je trenutno žrtava u svetu Krstajić odgovara da su procene da je 40,3 miliona ljudi u modernom ropstvu, uključujući 24,9 miliona žrtava prinudnog rada i 15,4 miliona onih koji su u prisilnim brakovima.
– U ovoj kriminalnoj industriji profit iznosi više od 152 milijarde dolara na godišnjem nivou, navodi.
* Ulaskom u treću godinu pandemije gotovo da ne postoji sfera života na koju virus kovid 19 nije uticao. Kakva je u tom kontekstu situacija sa trgovinom ljudima?
– Trgovina ljudima i u toku svetske krize izazvane pandemijom ostala je jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti i pokazuje tendenciju ka stalnom porastu i ekspanziji. Trafikeri su pronašli način da se, uprkos merama koje ograničavanju kretanje, bave tom vrstom kriminala, vrbujući migrante i sezonske radnike koji su ostali zarobljeni u stranim zemljama. Istovremeno, pandemija je zaustavila misije organizacija koje se bave spasavanjem ljudi zarobljenih u lancu trgovine.
* U kolikoj meri trgovci ljudima koriste internet i društvene mreže kao platformu za vrbovanje žrtava?
– Oko 750.000 predatora na internetu u svakoj sekundi predstavlja pretnju mladima, pokazuju podaci Interpola. Mnoge su negativne pojave prisutne u virtuelnom svetu – profili na društvenim mrežama iza kojih se kriju trgovci ljudima, deljenje seksualnog sadržaja u virtuelnim sobama za ćaskanje, dečije fotografije koje završe online. Sve to nameće nam potrebu da zaštitimo najmlađe i učimo ih da budu mudri korisnici interneta, zbog čega Fondacija UNITAS radi na edukaciji dece, kao i onih koji su uključeni u njihovo odrastanje i vaspitanje. Prevencija je najvažniji vid borbe protiv trgovine ljudima, a ona se sprovodi upravo posredstvom edukacije, tako da je od presudnog značaja senzitivisanje šire javnosti o opasnostima i rizicima koji postoje u online svetu, a Unitas je orijentisan na aktivno delovanje u ovom pravcu.
* Pre nekoliko godina u SAD na snagu su stupili kontroverzni zakoni FOSTA-SESTA. S jedne strane, zakoni su hvaljeni zbog napora da stanu na put onlajn trafikingu, a s druge kritikovani zbog uvođenja cenzure na internetu. Kakvo je vaše mišljenje?
– Ovi zakoni su značajan korak ka regulisanju određenih pojava na internetu što postaje sve potrebnije, s obzirom na njegove domete i uticaj. Ukoliko su određene veb lokacije potencijalno mesto za trgovinu ljudima, od velikog je značaja da se nešto preduzme, te da se smatraju pravno odgovornim što svojim sadržajem doprinose trafikingu. Slična regulativa u drugim zemljama širom sveta potpuno bi promenila internet kakav danas poznajemo, ali zarad višeg cilja, a to je da zaštitimo mlade od vrbovanja i opasnosti da upadnu u lanac trgovine ljudima.
* Nedavno su okončana dva velika globalna sportska događaja – Zimske Olimpijske igre i Superbol. U novembru planirano je održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu. U kakvoj su korelaciji veliki sportski događaji i trgovina ljudima?
– Ogromna pažnja publike i masovnost koja prati globalne i nacionalne sportske događaje povod je za okupljanje i trgovaca ljudima koji koriste ove prilike da bi ostvarili značajan profit. Srbija je takođe prepoznata kao zemlja destinacije i tranzita žrtava trgovine ljudima koja se najčešće dešava u hotelima u vreme većih sportskih događaja. Kako bi pomogao u identifikaciji žrtava UNITAS, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, edukuje zaposlene u hotelijerskoj industriji širom Srbije o tome kako da prepoznaju indikatore ove kriminalne industrije, odnosno potencijalne žrtve i trgovce ljudima.
Amber alert efikasan u 95 odsto slučajeva
* Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin i predsedavajući Fondacije „Amber Alert Evropa“, Frank Hoen, nedavno su potpisali memorandum o saradnji. Smatrate li da bi Amber alert sistem trebalo primeniti u Srbiji?
– Svakako. U svim zemljama sveta u kojima se primenjuje ovaj vid uzbune u slučaju otmice deteta pokazao je dobre rezultate. Oko 95 odsto Amber alert slučajeva se reši u roku od 72 sata. Efikasnost ovog mehanizma dokaz je empatije koja se u ovakvim situacijama širi među svima nama, jer otmica nije samo izolovan slučaj porodice koja traga za detetom, već postaje problem čitavog društva. Alarmiranje javnosti u posebnim slučajevima nestanka dece je i akt ka sprečavanju budućih zločina.
Projekat „Ljudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksta“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
