Upozorenje: Neke ljude bi detalji iz ovog članka mogli da uznemire
Tridesetdvogodišnja žena brizne u plač dok ponovo proživljava zlostavljanje koje je doživela kad je, u potrazi za boljim životom, završila kao kućna pomoćnica u Omanu.
Džordžina, koja je, kao i sve krijumčarene žene koje je intervjuisao BBC, odlučila da se predstavi samo imenom, verovala je da je regrutovana da radi kao šoferka u Dubaiju.
Džordžina je posedovala malu firmu u Lilongveu, u glavnom gradu Malavija, i dobro joj je išlo kad joj se obratio agent rekavši joj da može da zaradi više novca na Bliskom istoku.
Tek je kad je avion sleteo u Muskat, glavni grad Omana, shvatila je da je obmanuta i naknadno je zatočena kod porodice koja ju je prisiljavala da radi iscrpljujuće poslove po čitav dan, sedam dana nedeljno.
- BBC pomogao da se spasu životi žena zarobljenih u hladnjači sa bananama
- „Bile su mi potrebne godine da shvatim da sam žrtva zlostavljanja“
- Kupio ženu, terao je da mu rađa decu i godinama je držao u lancima
„Dostigla sam tačku kad to više nisam mogla da podnesem“, kaže ona, detaljno opisujući kako je jedva uspevala da odspava dva sata dnevno.
Nije bila dugo tamo kad je njen gazda počeo da je prisiljava da ima seks s njim, preteći joj da će je upucati ako to bude ispričala bilo kome.
„I nije bio samo on“, kaže ona.
„Dovodio bi prijatelje, a oni bi mu posle platili.“
Ona ostaje bez reči dok pokušava da ispriča kako je bila prisiljavana na analni seks: „Bila sam teško povređena. Bila sam izbezumljena.“
Procenjuje se da u arapskim zemljama Persijskog zaliva ima oko dva miliona kućnih pomoćnica.
U anketi koju je među 400 žena u Omanu sprovela Du Bold, dobrotvorna organizacija koja se bavi migrantima, objavljenoj u izveštaju iz 2023. godine američkog Stejt departmentu o trafikingu, skoro sve su bile žrtve trgovine ljudima.
Skoro trećina je rekla da je bila seksualno zlostavljana, dok je polovina prijavila fizičko zlostavljanje i diskriminaciju.
Posle nekoliko nedelja, Džordžina je postala očajna i u objavi na Fejsbuku preklinjala da joj neko pomogne.
Pogledajte video:
Hiljadama kilometara dalje, u američkoj saveznoj državi Nju Hemššir, 38-godišnja malavijska aktivistkinja na društvenim mrežama Pililani Mombe Njoni videla je njenu poruku i počela da istražuje.
Stupila je u kontakt s njom, izdejstvovala da se obriše objava sa Fejsbuka radi Džordžinine bezbednosti i prosledila vlastiti broj preko Vocapa, koji je počeo da kruži Omanom.
Ubrzo je shvatila da je problem mnogo širi.
„Džordžina je bila prva žrtva. Posle toga je došla još jedna devojka, pa dve devojke, pa tri devojke“, rekla je ona za BBC.
„Tad sam sebi rekla: ‘Otvoriću grupu na Vocapu jer ovo izgleda kao trgovina ljudima.“
Više od 50 Malavijki koje su radile kao kućne pomoćnice u Omanu učlanile su se u grupu.
Uskoro je grupa na Vocapu bila prepuna audio beleški i snimaka, od kojih su neki suviše potresni za gledanje, koji detaljno opisuju jezive uslove koje su žene trpele.
Mnogima od njih bili su oduzeti njihovi pasoši čim su stigle, sprečivši ih da odu.
Neke su ispričale kako bi se zaključavale u toalete da bi u tajnosti slale molbe za pomoć.
„Osećam se kao u zatvoru… nikad ne možemo da pobegnemo“, rekla je jedna.
„Moj život je stvarno u opasnosti“, rekla je druga.
Njoni je počela da razgovara sa dobrotvornim ustanovama u Malaviju i bila je upoznata sa Ekaterinom Poras Sivobolovom, osnivačicom Du Bolda, sa sedištem u Grčkoj.
Du Bold radi sa zajednicom migrantskih radnika u zalivskim zemljama, identifikuje žrtve trgovine ljudi ili prinudnog rada, a potom pregovara sa njihovim poslodavcima da ih puste.
„Poslodavci plaćaju agenta za obezbeđivanje kućnih pomoćnica. Jedan od najčešćih problema sa kojim se suočavamo je da poslodavac ili agent kažu: ‘Želim da mi se vrati novac, onda ona može da ide kući“, kaže Sivobolova za BBC.
„Zakoni koji su na snazi u Omanu zabranjuju kućnim pomoćnicama da napuste poslodavca. Ona ne sme da menja poslove i ne sme da napusti zemlju – bez obzira na to kako se prema njoj ophode.“
Ovo je na Bliskom istoku poznato kao radnički sistem „kafala“, koji vezuje radnike za njihove poslodavce tokom trajanja njihovog ugovora.
Omanov Nacionalni odbor za borbu protiv trgovine ljudima rekao je za BBC da je odnos između poslodavca i kućne pomoćnice definisan ugovorom – a nerazrešeni sporovi mogu da se upute na sud u roku od nedelju dana.
Dodao je da je poslodavcu zabranjeno da „nameće radniku bilo kakav oblik prinudnog rada“ i da ne sme da zadrži radnikov „pasoš i privatne dokumente bez njegovog pismenog odobrenja“.
Posle tri meseca u Muskatu, i uz pomoć Njoni i jedne osobe u Omanu, Džordžina se vratila u Malavi u junu 2021. godine.
„Nakon što sam pomogla Džordžini, osećala sam veliki bes, bila sam jako ljuta“, kaže Njoni.
Džordžinin slučaj joj je omogućio da uzbuni javnost u Malaviju – i pritisak na vladu da interveniše počeo je da raste.
Malavijska dobrotvorna organizacija Centar inicijativa za demokratiju i ekonomski razvoj (CDEDI) pokrenula je kampanju za spasavanje žena iz Omana, pozivajući vlasti da ih dovedu kući.
Blesings je bila još jedna žena iz Njonine grupe na Vocapu.
Ova 39-godišnjakinja otputovala je u Muskat u decembru 2022. godine, ostavivši četvoro dece kod sestre Stevelije u Lilongveu.
Ona je pretrpela teške opekotine u kuhinji doma u kom je radila, ali joj njen poslodavac nije dozvoljavao da se vrati u Malavi.
„Na osnovu stepena njenih opekotina, verujte mi, videla sam da će moja sestra izgubiti život“, rekla je Stevelija za BBC.
„Sećam se da je moja sestra rekla: ‘Sestro, došla sam ovde u potrazi za boljim životom, ali ako umrem, molim te staraj se o mojoj deci.’ To me je zabolelo.“
Stevelija je počela da se zalaže za povratak njene sestre kući.
Isprva je agent besno rekao porodici da je Blesings mrtva, ali to nije bila istina i ona se konačno vratila u oktobru prošle godine, uz pomoć malavijske vlade.
„Mislila sam da nikad neću doživeti da ponovo vidim porodicu, decu“, rekla je Blesings za BBC ubrzo posle toga.
„Nisam imala predstavu da na ovoj zemlji postoje ljudi koji se ponašaju prema drugim ljudima kao prema robovima.“
Malavijska vlada, koja je takođe sarađivala sa Du Bold, kaže da je potrošila više od 160.000 dolara da bi vratila 54 žene kući iz Omana.
Ali 23-godišnja Aida Čivalo se vratila u kovčegu.
Nije bilo autopsije niti istrage u Omanu posle njene smrti.
Omanske vlasti su saopštile da Ministarstvo za rad nije dobilo nikakvih pritužbi od kućnih pomoćnica malavijske nacionalnosti tokom 2022. godine i samo jednu tokom 2023. godine, koja je bila razrešena.
„Većina ovih žena puštena je zato što je novac isplaćen poslodavcu, od 1.000 do 2.000 dolara“, kaže Sivolobova.
„Praktično je njihova sloboda morala da bude kupljena. I to me najviše boli u vezi s ovim. Kako možete da kupite nečiju slobodu?“.
Portparol malavijske vlade rekao je za BBC da vlada radi na pravilima „za obezbeđivanje bezbedne, propisane i pravilne migracije od koje imaju koristi migranti, njihove porodice i zemlja uopšte.“
Ali Njoni, čija je grupa na Vocapu sada više forum podrške za povratnice, kaže da pitanje trgovine kućnim pomoćnicama u Omanu ukazuje na veći problem u Malaviju – problem siromaštva i nezaposlenosti.
„Da su te devojke imale prilike za zaposlenje u Malaviju, nikad ne bi bile zatočene.
„Moramo da popravimo stanje u zemlji, da ove mlade osobe nikad više ne bi bile zatočene na taj način.“
Džordžini je bilo teško da ostavi tu traumu za sobom.
Za nju je umirujuće kad odlazi da posmatra jezero Malavi, jedno od najvećih u Africi.
„Dok gledam talase, to me podseća da ništa u životu ne traje večno. Jednog dana će sve ovo biti istorija“, kaže ona.
„Pronalazim mir i hrabrim sebe da ću ponovo biti onakva kakva sam nekad bila – ona stara Džordžina, koja je bila samostalna.“
Pogledajte i ovaj video: Kako se Nevena iščupala iz kandži trgovaca ljudima
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
