Partijsko zapošljavanje generator korupcije

Svi učesnici debate složili su se da je partijsko zapošljavanje prisutno u javnom sektoru i da, dokle god partije javna preduzeća posmatraju kao plen koji međusobno treba da podele, ovaj problem je nemoguće rešiti.

Prema podacima iz 2014. godine 677 ljudi je primalo platu iz budžeta grada Požarevca, što je uvećanje za petinu u odnosu na 2006. godinu. U istom periodu u Vodovodu je 20 odsto više zaposlenih, u Komunalnim službama 16, Toplifikacija se proširila za trećinu radnih mesta, a Parking servis je sa 32 zaposlena prilikom osnivanja 2006. godine stigao do 45 ljudi u stalnom radnom odnosu.

Bivši gradonačelnik Požarevca i nekadašnji član DS-a Miodrag Milosavljević kaže da je nakon 5. oktobra 2000. došlo do „renesanse“ partijskog zapošljavanja iz devedesetih godina.

-Svi smo očekivali da partijskog zapošljavanja više neće biti, da će uslov da biste došli do pozicije u javnom sektoru biti vaše znanje i umeće, a ne partijska knjižica. Žao mi je što sam u dva navrata i sam bio taj koji je odlučivao ko će biti primljen u jednom delu javnog sektora – rekao je on.

Milosavljević je od 2001. do 2003.godine bio sekretar skupštine, a od 2009. do 2012. godine gradonačelnik.

Podaci o broju zaposlenih iz budžeta i u javnim preduzećima su sigurno tačni, navodi Milosavljević, dodajući kako veruje da je većina ljudi primljena sa partijskom knjižicom.

Partijsko zapošljavanje sa sobom nosi i problem nedostatka stručnog kadra, istakao je on.

-To je najveći problem jer imamo višak zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, a deficitarni su ljudi sa fakultetom. Imali smo problem urbanista, pravnika , a sa druge strane smo imali suficit kod ekonomista, pogotovo sa Megatrendom. Zbog limitiranog broja zaposlenih, nismo mogli da zaposlimo one koji su nam potrebni zbog svojih kvalifikacija. Nažalost, u današnje vreme kada kažu da nema partijskog zapošljavanja, njega ima još i više, tako da se nismo pomakli sa mrtve tačke u odnosu na neko ranije vreme.

Boban Tomić ističe da javni sektor nema dovoljno izvora finansiranja.

-Privatizacija je u Srbiji očistila iz javnog sektora sve što je mogla ili ga je poslala na deponiju ili u visoko profitabilna preduzeća kao što je Telekom. Tako smo izgubili javna preduzeća kao proizvođače nove vrednosti. Danas pričamo o partijskom zapošljavanju i imamo utisak da se raspravljamo oko oglodane koske. Imaćemo takvo zapošljavanje u Srbiji sve dok nezaposlenost ne svedemo na shodno vremenu i prostoru razumni i racionalni minimum. Svuda je isti problem i čini mi se da kad god je Vlada izlazila sa onim novembarskim memorandumom o fiskalnoj politici zapošljavanja za narednu godinu i zabranjivala da se vrši primanje na upražnjena radna mesta, tada je skakao broj novoprimljenih. Mislim da je to sistemski problem koji ne može da reši nijedna vlast, ukoliko nema konsenzusa, rekao je on.

Dušan Pavlović, inače član Pokreta „Dosta je bilo“ navodi da uticaj političkih partija postoji i u privatnom sektoru.

-Zamislite da imate pumpu i da se dogovorite sa gradom ili državom da sva vozila javnih, opštinskih, komunalnih preduzeća toče gorivo isključivo kod vas. Morate da vratite uslugu tako što ćete s vremena na vreme zaposliti nekoga po političkoj liniji. Dakle, vi ste napravili uspeh, dobili ste zagarantovano tržište, a zauzvrat morate da zaposlite nekog ko ima političke veze, kaže on.

Prenatrpani javni sektor znači i dodatno finansijsko opterećenje za privatnike, ističe Pavlović.

-Javni sektor je preglomazan. Najveći broj usluga koje pruža su one koje ne naplaćuje, kao osnovno školovanje, zdravstvene usluge. Da bi se javni sektor finansirao mora u privatnom da se proizvede neka vrednost i da se plati porez. Ako privatnog sektora nema onda nemate od čega da finansirate zaposlene u javnom sektoru. Kada vi prenatrpate javni sektor ljudima zaposlenim po partijskoj liniji, onda morate sve više porezima da opterećujete privatni sektor kako biste mogli da ih finansirate. Šta se onda dešava? Ljudi iz privatnog sektora polako prelaze na poslovanje na crno jer će na taj način smanjiti troškove poslovanja… ili gase firmu. Dakle, što ste više ljudi nagurali u javni sektro to morate više da stežete za gušu privatni sektor koji će jednoga dana da umre.

Puniji budžet od visokih poreza je zabluda koja može da se objasni na primeru, rekao je on.

-Postoji jedna pojava o kojoj govorim svojim studentima, a koja se zove Laferova kriva. Radi se o tome da možete da povećavate poreze o to do neke granice. Posle određene tačke, povećanje poreza postaje kontraproduktivno. U poslednjih nekoliko godina imamo problem sa prihodima u budžetu. Od 2012. do 2014. svake godine u budžetu Srbije na početku godine imamo jednu projekciju koliko para budžet očekuje da bi kroz rebalans do kraja godine došli do toga da je suma manja za 10, 20 ili 30 odsto od očekivane, iako su poslednjih godina porezi neprekidno uvećavani.Ljudi više ne žele da plaćaju i privatni sektor odlazi u sivu zonu, epilog je ovog poteza, objasnio je Pavlović .

On je dodao da je javni sektor preobiman, kao i da i dalje postoji veliki broj kanala kroz koje novac otiče u nepoznatom pravcu.

Kako da ne glasam za šuraka

Miodrag Milosavljević na tribini je otkrio svoje razloge što je nedavno, kao nezavisni odbornik u gradskoj Skupštini, dao glas za postavljenje dvojice direktora javnih preduzeća, što je prisutne “oduševilo” i izazvalo buru smeha.

– Mogu da kažem da je postignut napredak u načinu postavljanja direktora Javnih preduzeća, jer dok sam bio gradonačelnik isključivo su se direktori birali po partijskoj liniji. Ovo dvoje novopostavljenih direktori su ljudi iz struke i što je najvažnije, nisu članovi nijedne stranke. Za jednog sam sto posto siguran, jer mi je šurak. I drugi je vanstranačka ličnost, kojeg dobro znam. On mi je dobar drug i kolega, jer je bivši sudija, a na mesto direktora je došao iz advokature, delatnosti kojom se sada ja bavim. Zbog toga sam im dao glas. Pa, kako da glasam protiv šuraka. Šta bi mi rekla žena, bio je iskren bivši gradonačelnik.