Foto: Stanislav MilojkovićEpiskop vranjski Pahomije odlikovao je haškog osuđenika penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, u okviru proslave 690 godina postojanja manastira Svetog Nikole u Vranju. Vladika mu je na svečanosti uručio orden Surduličkih mučenika, nakon prethodnog blagoslova Svetog arhijerejskog Sinoda na predlog Saveta Eparhije vranjske, a za „negovanje čovekoljublja i pravoslavnih vrednosti“.
Ova vest izazvala je negodovanje u široj javnosti, jer su “sporne” ličnosti i vladika vranjski, kao i činjenica da je visoko crkveno priznanje dobio haški osuđenik.
Protiv Pahomija je godinama vođen postupak zbog pedofilije, odnosno navodnog seksualnog zlostavljanja četvorice dečaka. Slučaj nije dobio sudski epilog zbog zastarelosti, a vladika nikada nije odgovarao pred crkvenim sudom.
Sa druge strane, Lazarević je penzionisani general nekadašnje Vojske Jugoslavije, u Haškom tribunalu osuđen na 14 godina zatvora za komandnu odgovornost, pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, koji su obuhvatali deportaciju i prisilno premeštanje civila kosovskih Albanaca. Nakon što je u zatvoru odležao dve trećine kazne, odlučeno je da bude pušten na slobodu.
Urednik u Danasu Vukašin Obradović, koji je svojevremeno kao urednik Vranjskih novina pomno pratio “slučaj Pahomije” ističe da je dodelom ordena generalu Lazareviću Pahomije očigledno želeo da „patriotizmom“ prekrije aferu o pedofiliji koja ga prati poslednjih desetak godina.
– Sa druge strane, vladika vranjski pokazuje da pomno prati svetovni i duhovni put kojim se već poodavno kreću srpska država i Srpska pravoslavna crkva. Ovaj čin je očigledan dokaz da u ovom trenutku država i crkva imaju gotovo identične stavove prema ratnim zločinima. Iz tog ugla gledano, Pahomije nije uradio ništa što iskače iz opšteg društvenog konteksta – navodi Obradović.
Novinar Nedim Sejdinović ukazuje da u Srbiji poslednjih decenija vlada prava metastaza raznih nagrada, odlikovanja i zahvalnica, i da ta nagrađivanja uglavnom imaju za cilj da promovišu određene političke agende i šalju političke poruke, kao i da se daruju i medijski izdvoje podobne javne ličnosti.
– Sve je to odavno postalo besmisleno, ali još uvek donekle pali. Srpska pravoslavna crkva sa svojim „ordenovanjima“ u tom smislu je najpreciznija i najdoslednija: njene nagrade imaju za cilj da rehabilituju konzervativno-nacionalističku, antiliberalnu i antizapadnu, pa čak bi se moglo reći – i anticivilizacijsku politiku koja je dovela do velike tragedije na prostorima bivše Jugoslavije, devedesetih – ističe Sejdinović.
Osim toga, dodaje, njene poruke koje se nagradama šalju jesu rusofilske i proputinovske, pa se možda može reći da SPC predstavlja instituciju koja u Srbiji štiti interese Moskve uspešnije nego Gazprom Njeft.
– Naravno da rekonstrukcija prošlosti i sadašnjosti neće imati uspeha u savremenom svetu komunikacija, ali ona proizvodi ogromnu štetu našoj zemlji, koja će uskoro kusati posledice ultranacionalističkih, zapravo, iracionalnosti. U pojedinim slučajevima, SPC odlazi i korak dalje. Njene nagrade, naime, imaju za cilj ne samo da pošalju političku poruku nego i da provociraju deo javnosti u zemlji kojeg smatraju neprijateljskim. Mislim da odlikovanjem još jednog ratnog zločinca, Crkva ide – kako bi se reklo u Vojvodini – „uz očin“ – zaključuje Sejdinović.
Bojan Pajtić kaže da ne zna šta je strašnije – to ko dodeljuje orden “za negovanje čovekoljublja i pravoslavnih vrednosti”, to kome ga dodeljuje, ili to što je u ovoj i ovakvoj Srbiji takva situacija moguća i čak logična.
– Sodoma i Gomora su etaloni ljudskosti, čovečnosti i etičnosti za to u šta se ova zemlja pretvorila. Samo jedna poruka je logična i smislena: “deco, bežite odavde”! – poručuje Pajtić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
