Foto: N. JakovljevićKada je pre šest godina najavljena mogućnost da se rekonstruiše jedan od najstarijih zrenjaninskih parkova, Plankova bašta ili Plankert, Zrenjaninci su bili oduševljeni.
Te 2016. godine promovisan je prekogranični projekat „Green bridge“, kao plod saradnje rumunskog grada Budešti Noi i Zrenjanina.
Po tom projektu Plankova bašta trebalo je da bude potpuno obnovljena, da se urede zelene površine, Rotonda i drugi spomenici, ali i da se otvori takozvana pametna kancelarija na otvorenom, igralište za mini golf pa čak i klizalište sa sintetičkim ledom.
Evropa, na žalost, nije odborila ovaj ambiciozni projekat a gradski park kom gravitira širi centar grada u još je lošijem stanju nego pre šest godina.
Jer, osim nekoliko pokušaja ozelenjavanja, u parku se ništa nije radilo odavno.
Tako, umesto da bude zelena oaza, pluća centra grada, Plankova bašta stara više od jednog veka propada na oči građana.
U celom parku postoji jedna jedina klupa. Dečije igralište u očajnom je stanju i potpuno nebezbedno za korišćenje. Rotonda je išarana grafitima, kao i spomen postolja, s tim da Branku Rradičeviću nedostaje i glava.
O stanju Plankove bašte godinama upozoravaju nadležni u mesnoj zajednici Mala Amerika, kom ova bašta pripada i čije uređenje, u svojim planovima, godinama stavljaju u prioritete.
A istorija ovog parka vrlo je zanimljiva. Park je formirao gradski apotekar Franja Plank. Da bi imao sirovinu za svoje „špecije“, Plank je početkom XIX veka kupio 16 000 kvadrata u centru Velikog Bečkereka, na obali Begeja (umesto Begeja sada je gradski parking) i počeo da gaji egzotične, lekovite i začinske biljke, pišu gradski hroničari.
Tu je pravu botaničku baštu poklonio gradu, i ona je po njegovom imenu, na mađarskom, prozvana Plankert.
Botanička bašta nestajala je vremenom, polako, deo po deo joj je otkidan za izgradnju raznih objekata.
Dok nije izgorelo, u parku je radilo i Lutkarsko pozorište. Menjao se i krajolik, nestao je Begej, izgrađen parking, zgrada sadašnjeg Kulturnog centra.
Od početnih 16 000, park se sveo na jedav 5 000 kvadrata.
Staro drveće polako oboleva, pa je neophodna seča bolesnih stabala. No, na njihovo mesto nikako da se prime mladice. U nekoliko pokušaja, kroz kampanje i donacije, sađeno je mlado drveće ali tek je po neko drvo preživelo. Jednostavno, kad se posade, sadnice bivaju prepuštene same sebi pa opstanu samo najotpornije.
Gradska čistoća kosi travu, prazni žardinjere a ostalo prevazilazi i njihovu nadležnost ali i budžet. Ne zna se ni koje odgovoran za spomen postolja. Da su starija od 50 godina, potpala bi pod brigu Zavoda za zaštitu spomenika, kako nisu, nemaju ni staratelja.
Dečije igralište sa starim, oštećenim spravama, potpuno je nebezbedno za upotrebu a po novom pravilniku, verovatno bi moralo biti i uklonjeno.
Ni staze koje kroz park vode nisu u najboljem stanju.
Na obodu parka je objekat nekadašnjeg Doma vojske, koji već dve decenije nema nikakvu funkciju, kao i zgrada Kulturnog centra koja i sama zahteva ozbiljnu rekonstrukciju.
I tako svoje dane živi Plankova bašta, popularni Plankert. Šta bi rekao Franja Plank, koji je baštu tako velikodušno poklonio svom gradu, ako nas gleda odgore?
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
