Plata profesionalnog vojnika treba da bude duplo veća od prosečne

– U međuvremenu, sve vojske u okruženju su se profesionalizovale. Smatram da je to adekvatan pravac iz više razloga. Pre svega, profesionalni vojnik je obučen, sposoban i spreman da u datom trenutku odgovori na sve izazove, jer mu je to profesija. Profesionalizacija znači sigurniji sistem odbrane, a samim tim i veću bezbednost naših građana.

Koje su prednosti profesionalne vojske?

– Trenutno se ogromna energija troši na obuku novih partija vojnika svaka tri meseca. Takođe, šestomesečni vojni rok suviše je kratak da bi se iskoristilo njihovo znanje u sistemu odbrane. U tom smislu troškovi profesionalnog vojnika biće manji, jer će imati samo jednu osnovnu obuku tokom karijere, a neće biti ni troškova kao u slučaju regruta – smeštaj, ishrana…

Koja će biti poslednja generacija vojnika koja će služiti vojni rok?

– Očekujem da će to biti decembarska.

Kakvo je trenutno interesovanje za konkurse?

– Interesovanje je veoma veliko. Prošle godine se za konkurs prijavilo četiri puta više kandidata, što ukazuje da smo uspeli da vratimo ugled i poštovanje vojničkog poziva u Srbiji. Taj trend se vidi i kod služenja vojnog roka, kao i kod upisa u vojne škole. Posebno je interesantno da se na konkurse prijavljuje veliki broj žena, a za profesionalne vojnike od 12 do 15 odsto.

Koji su konkretni problemi kada je reč o tom procesu?

– Postoji dosta problema. Jedan od njih je nedovoljna medijska podrška procesu profesionalizacije na nacionalnom nivou, obzirom da je to proces važan za sistem odbrane, ali i za državu i društvo u celini. Pojedini problemi su i birokratske prirode, npr. duge bezbednosne provere kandidata, na neki način koče ovaj proces. Ali, bez obzira na sve probleme, proces se odvija prema planu.

Koja je vaša poruka osobama koje razmišljaju da se prijave za profesionalnog vojnika? Šta mogu da očekuju?

– Posao profesionalnog vojnika je siguran, ali i zahtevan. Plate su redovne, a imaju i određene beneficije. Cilj nam je da plata profesionalnog vojnika bude duplo veća od prosečne plate u Srbiji. Nažalost, još nije na tom nivou, a trenutno je plata oko 27.000 dinara. Glavna prednost tog poziva stvoriće se otvaranjem većih mogućnosti za učešće Srbije u mirovnim misijama, jer na taj način stiču veću zaradu za kraće vreme, a mirovne misije su najznačajnije sa aspekta obučenosti vojske.

Da li se uskoro mogu očekivati nova angažovanja pripadnika VS u mirovnim misijama?

– Trenutno imamo 34 pripadnika VS u četiri mirovne misije – Čad, Kongo, Obala Slonovače i Liberija. Razgovaramo i o novim, eventualnim angažmanima pripadnika VS. Naš cilj je da u budućnosti budemo „izvoznik bezbednosti“. U Čadu i Kongu u misiji učestvuju naši medicinski timovi, što govori o visokoj stručnosti naših lekara. Srbija je među malobrojnim zemljama koja školuje oficire koji su ujedno i lekari. Koliko nam je taj segment važan govori i činjenica da od prošle godine na VMA imamo prvu generaciju kadeta.

Što se tiče zaposlenih u samom Ministarstvu, da li tu ima promena, smanjenja broja? Došlo je do promena i po pitanju dobijanja činova?

– Započeli smo jako bolan segment reforme – pravljenje kadrovske piramide, koja se po prvi put uspostavlja po najsavremenijim standardima. To znači da više neće biti tzv. sledovanja čina, već će svako morati da ga zasluži, da se dokaže znanjem i veštinom. Za čin pukovnika ili viši čin biće neophodno da se završi generalštabno usavršavanje, a ujedno se pooštravaju i uslovi za upis u Školu nacionalne odbrane. Cilj ovog dela reforme je da u narednom periodu imao najbolje oficire na najodgovornijim mestima.

Šta će biti sa onima koji ne ispunjavaju uslove?

– Na primer, pukovnicima koji nemaju adekvatnu školu za poziciju na kojoj se nalaze, biće ponuđeno da pređu na radno mesto sa nižim činom (potpukovnika) ili da se penzionišu. Pre nekoliko godina imali smo situaciju da je broj potporučnika, poručnika i kapetana u zbiru bio neznatno veći od broja pukovnika. Sada smo formacijski smanjili broj pukovničkih mesta sa 450 na 150, a u okviru reforme smanjen je i broj zaposlenih u Ministarstvu sa 11.500, na 8.500. Izvršili smo i veoma značajne izmene, više generala i visokih oficira je prešlo iz Generalštaba u Ministarstvo i obrnuto. Na taj način učvrstićemo Ministarstvo i Generalštab, kako bi svi funkcionisali kao jedan tim i neće biti moguće, da kao pre desetak godina GŠ bude otuđeni centar moći. Oficir koji planira ozbiljnu karijeru, koji je kvalitetan, treba sve da prođe – od obaveznog rada u trupi, do različitih pozicija u Ministarstvu, kako bi mogao u potpunosti da sagleda funkcionisanje celog sistema.

Namenska industrija u poslednje dve godine napravila je veliki iskorak. Da li se mogu očekivati uskoro novi ugovori, i u koje sve zemlje izvozimo NVO?

– Rekao bih da smo sve vreme u iščekivanju novih ugovora, a verujem da imamo mogućnosti da u ovoj godini ostvarimo bolji rezultat nego prethodne. Važno je da fabrike rade, da zapošljavaju nove ljude i u velikoj meri doprinose izvoznom potencijalu zemlje. Trenutno je najveći izvoz u Irak, a u narednom periodu u planu su poslovi sa Alžirom, Egiptom, Kuvajtom, Libijom… takođe, razgovaramo o zajedničkim aranžmanima sa evropskim zemljama.

Kakvo je trenutno stanje u srpskom vazduhoplovstvu?

– Stanje je prilično teško. Tehnika je zastarela, i dugi niz godina nije bilo nabavke nove opreme. Prethodnih godina remontovano je više letelica – avioni tipa MIG, Galeb i Orao, kao i helikopteri. Nedavno smo, posle dužeg vremena, kupili i određeni broj raketa za naše avione. Naravno, ne može se pričati ozbiljno o vojsci, ako piloti lete na avionima starim više desetina godina. U ovom trenutku zbog svetske ekonomske krize, mali broj zemalja u svetu može da se pohvali da su pristupili modernizaciji naoružanja i vojne opreme.

Koji su prioriteti kada je reč o kupovini opreme?

– Upravo se završava Plan nabavke opreme za ovu godinu. Kao ministar na plan utičem samo u smislu obezbeđenja novčanih sredstva, dok struka, odnosno Generalštab, odlučuje šta je potrebno. Kada je reč o prioritetima iz mog domena, za ovu godinu to su svakako završetak procesa profesionalizacije i konverzija aerodroma u Lađevcima.

„Karađorđevo“ i „Dedinje“ gubitaši

– Jedan od prioriteta ove godine biće i rešavanje problema novčanih gubitaka koje godinama stvaraju vojni kompleksi i ustanove. Vojni kompleks „Karađorđevo“ godišnje je poslovao sa gubitkom od više stotina miliona dinara. Krajem prošle godine iz tog kompleksa kroz socijalni program otpušteno je oko 200 radnika. Slična situacija je i sa vojnom ustanovom „Dedinje“, koja takođe posluje sa gubicima. Teško je shvatiti kako je moguće da ustanova koja ima monopol u okviru kasarni, radi tako loše i umesto prihoda, nanosi samo štetu sistemu odbrane – ne plaćaju režije, prave gubitke, ne obezbeđuju čak ni dovoljno sredstava za plate radnika. Smatram da je rešenje problema u outsorsingu, što je praksa u razvijenijim zemljama – kaže ministar Šutanovac.

Petnaest hiljada nerešenih stambenih pitanja

Koji su planovi za ovu godinu kada je reč o stambenom zbrinjavanju bivših i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije?

– To je decenijski problem, veliki deo bivših i sadašnjih pripadnika vojske nema rešeno stambeno pitanje. U poslednje dve godine u ovoj oblasti postignuti su značajni rezultati. Trenutno imamo oko 15.000 zahteva za rešavanje stambenih pitanja. Nedavno je na sednici Vlade Srbije doneta odluka o razmeni imovine sa Građevinskom direkcijom Srbije, na osnovu koje će biti ustupljena kasarna „Stepa Stepanović“, dok će Ministarstvo odbrane dobiti oko 55.000 kvadratnih metara stambenog prostora širom Srbije. Nadamo se da ćemo slične ugovore potpisati i u Novom Sadu i Nišu. Pokrenuli smo i jedan novi način rešavanja tog pitanja za vojne penzionere. Reč je o jedinstvenoj pomoći od 20.000 evra u vidu beskamatnog kredita za rešavanje stambenog pitanja. U ovoj godini imamo sredstava za 450 takvih ugovora, do sada se već prijavio 350 zainteresovanih, a već je potpisano oko 200 ugovora. Očekujem da veliki broj stambenih problema bude rešen ove godine. Cilj je da od sredstava koja dobijamo za otkup stanova napravimo Fond za kreditiranje, kojim će biti omogućeno dobijanje subvencionih kredita.

Mladić u nadležnosti Akcionog tima

U kojoj fazi je potraga za Ratkom Mladićem?

– Nisam član Akcionog tima, tako da nisam upoznat s njihovim akcijama. Ono što je nama važno jeste da niko više, ni u domaćoj ni u svetskoj javnosti, ne pominje vojsku kao nekoga ko štiti haške optuženike.

Neiskorišćeno Partnerstvo za mir

Da li su iskorišćene sve mogućnosti Partnerstva za mir?

– Nažalost, nisu. Očekujem da će ove godine konačno biti formirana kancelarija u Briselu, kako bismo mogli na bolji način da koristimo mogućnosti koje pruža Partnerstvo, kao i da dostignemo nivo naprednog člana, kao što ga ima Austrija.