Iskopavanje skeleta mamuta, otkrivenog pre dve nedelje na površinskom ugljenokopu Drmno kod Kostolca, završeno je u nedelju, a dan kasnije počeli su radovi na njegovoj konzervaciji. Ovaj skelet, koji je u izuzetno očuvanom stanju, pronađen je u sloju žutog peska, na dubini od 27 metara, u blizini Carskog mauzoleja u Arheološkom parku Viminacijum.
Na mestu iskopavanja, nedavno je podignuta tenda, kako bi se kosti zaštitile od negativnih atmosferskih uticaja. „Pored skeleta mamuta otkriven je i skelet jelena, za koga verujemo da je nastradao tako što se zaglibio u nekadašnjoj močvari, koja se nalazila na ovom prostoru pre milion godina. Pretpostavljamo da je ženka mamuta pokušala da mu pomogne, ali je i sama završila zarobljena u močvarnom mulju“, rekao je dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum.
Korać je naveo da će, uporedo sa konzervacijom, biti obavljani radovi na iskopavanju okolnog zemljišta, kako bi se istražio i uredio ambijent u kojem je ovaj tzv. „južni mamut“ živeo. „Verujemo da je mamut star najmanje milion godina, a takvih primeraka nema ni desetak u celoj Evropi. Primerak mamuta otkrivenog kod Kostolca našao se na našim prostorima pošto su mamuti iz tropskih predela Severne Afrike, pre više od miliona godina, krenuli ka Južnoj Evropi. Od ovih mamuta razvile su se dve grane: jedna koja se nastanila u stepskim oblastima i druga koja je otišla dalje, i koja je poznata kao „kolumbijski mamut“. Bliža starost ovog skeleta znaće se posle primene preciznijih metoda paleontologa, ali nas ne bi iznenadilo da ona iznosi i dva miliona godina“, rekao je dr Korać.
Ovaj mamut pripada vrsti koja je došla iz severne Afrike u Evropu, a jedan takav već postoji i izložen je u Parizu. Pošto je skelet odlično očuvan, pretpostavlja se da na ovom području nije bilo zemljotresa bar milion godina. Jer, u suprotnom, i skelet bi bio znatno oštećen. U iskopavanjima kod Kostolca, od prvog dana učestvovali su i stručnjaci Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, koje predvode dr Zoran Marković i Miloš Milivojević, sa kojima su bile i njihove kolege iz republičkog Zavoda za zaštitu prirode. „Ekipa sa Viminacijuma bila nam je neophodna u početku, jer je trebalo pažljivo ukloniti slojeva peska sa skeleta. Završne radove na iskopavanju obavila su četiri fizička radnika, zajedno sa mnom i konzervatorom Prirodnjačkog muzeja, Milošem Milivojevićem. Nakon iskopavanja, sad radimo konzervaciju skeleta, na licu mesta, pored Viminacijuma“, rekao je dr Zoran Marković, šef Geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Na pitanje da li vlažno vreme i eventualna kiša mogu da ugroze ostatke skeleta, dr Marković je odgovorio odrečno. „Mesto iskopavanja zaštitili smo od kiše nadstrešnicom, ali vlaga nikako ne može da smeta, jer je upravo zahvaljujući njoj i sačuvan skelet svih ovih godina. Da bi zadržale svoju prirodnu vlažnost, pronađene kosti odlažu se u plastične kese, nakon čega će biti izložene hemijskim procesima koji će sprečiti njihovo pucanje“, rekao je dr Marković. Osim radoznalih građana i ekipa stručnjaka, mesto na kojem je otkriven skelet posetio je i ministar za nauku i tehnološki razvoj uVladi Srbije, Božidar Đelić. „Viminacijum godišnje poseti oko 60.000 gostiju, a naš plan je da ih bude preko 300.000. Za ovaj antički lokalitet Ministarstvo izdvaja 15 miliona dinara, a u aktuelnom istraživačkom ciklusu, od 2006. do 2010. godine, biće uloženo 350 miliona dinara, za realizaciju sedam arheoloških projekata“, rekao je ministar Đelić.
Ovo nije prvi put da su u Kostolcu pronađeni ostaci skeleta mamuta. Krajem 2005. godine, radnici koji su kopali šljunak otkrili su mamutovu kost dugu 1,20 metra, staru oko 30.000 godina, što znači da pripada periodu ledenog doba. Nakon što ga je preuzela rečna policija, kost je prebačena u Prirodnjački muzej u Beogradu. Reč je o butnoj kosti koja pripada vrsti „mamutus primigenijus“, čije je telo prekriveno smeđim krznom, sa spiralno uvijenim kljovama dugim tri metara. U Braničevskom okrugu ostaci skeleta izumrlih životinja otkrivani su u više navrata, pri vađenju šljunka iz Dunava ili prilikom kopanja bunara. Uglavnom se radilo o zubima ili delovima kostiju praistorijskih životinja.
Još uvek bez imena
Uporedo sa radovima na konzervaciji, traje i akcija davanja imena otkrivenom mamutu. Pošto je prvi skelet mamuta na našim prostorima dobio ime Kika, prema gradu u kojem je nađen – Kikindi, neki predlažu su da se ženka mamuta otkrivena kod Viminacijuma, nazove Vima, Vimina ili Vika. Među ostalim predlozima su Duda, jer je nađena na mestu na kojem je nekad postojao dud, a od ostalih predloženih imena tu su i Jagoda, Ružica, Srbijanka…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
